Politika je za osobe sa invaliditetom u Srbiji i dalje neosvojiva tvrđava.

Iako svaka deseta osoba u Srbiji živi sa nekim od oblika invaliditeta, taj odnos nije primetan u skupštinskim klupama, na predizbornim listama ili u partijskim rukovodstvima.

Čak i kada se neka osoba sa invaliditetom angažuje u politici, od nje se očekuje da se bavi – upravo pitanjem invalidnosti.

„Ne sagledavaju nas kao osobe koje mogu političkim mišljenjem i delovanjem da daju doprinos i u drugim oblastima“, navodi Milica Ružičić Novković iz novosadskog „Centra Živeti uspravno“ za BBC na srpskom.

• Raspisani izbori za 3. april – za šta sve glasa Srbija
• Ko je ko na listama za parlamentarne izbore u Srbiji
• Da li će izbori promeniti prava LGBT zajednice u Srbiji

U Srbiji će 3. aprila biti održani parlamentarni, predsednički i deo lokalnih izbora, što je nova prilika za politički angažman osoba sa invaliditetom.

BBC na srpskom poslao je upit na adrese prvih 17 proglašenih lista za parlamentarne izbore, a odgovor je stigao od sedam.

Na tih sedam lista nalaze se imena 857 kandidata, od čega su 23 osobe sa invaliditetom.

Zašto nema više osoba sa invaliditetom u politici?

Aktivistkinja za ljudska prava Milica Ružičić Novković navodi da pojedini ljudi sa invaliditetom „doživljavaju sopstveno stanje kao nepoželjno“, pa ne učestvuju u politici.

„Sa druge strane, neki se osećaju kao žrtve i uključuju se kako bi profitirali od stanja u kome su, što nije u širem interesu i tera ostale od politike“, navodi ona.

Gordana Rajkov, dugogodišnja aktivistkinja osoba sa invaliditetom i bivša poslanica, navodi da, i kad se politički angažuju, osobe sa invaliditetom ne dobiju „mesta na kojima se odlučuje“.

Rajkov je bila poslanica u dva saziva Skupštine – Sedmom i Osmom na listi G17+.

Drugi problem, navodi ona, jeste i što se politika shvata kao nešto „prljavo“.

Centar za samostalni život, organizacija kojoj pripada, anketirao je organizacije osoba sa invaliditetom u vezi sa njihovim učešćem u politici.

„Više od polovine odgovorilo je da ne vidi sebe kao politički faktor i da ne sarađuje sa ministarstvima, strankama i vladom.

„Ja mislim da je sve što sam pre ulaska u Skupštinu radila bilo političko angažovanje jer sam se kao članica udruženja i te kako bavila politikom“, pojašnjava Rajkov za BBC na srpskom.

Rat u bivšoj Jugoslaviji zaustavio je dobru praksu i urušio položaj osoba sa invaliditetom, navodi Milica Ružičić Novković.

„Promene počinju tek posle 2002. godine, kada je počeo rad na usvajanju Međunarodne konvencije o pravima osoba sa invaliditetom“, ističe ona.

Skupština Ujedinjenih nacija donela je 2006. godine Konvenciju kojom su osigurana ljudska prava osoba sa invaliditetom.

Ovim međunarodnim dokumentom osigurana je ravnopravnost svih osoba sa invaliditetom i štite se njihova ljudska prava i dostojanstvo.

Parlamentarni izbori u Srbiji 2022.

Od prvih 17 proglašenih lista za parlamentarne izbore 3. aprila, samo predstavnici sedam odgovorili su na upit BBC na srpskom o broju kandidata za poslanike sa invaliditetom.

• Na 7. mestu liste okupljene oko vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) je paraolimpijka i stonoteniserka Borislava Perić Ranković. Ipak, iz SNS-a nisu odgovorili na pitanja BBC;
• Iz Srpske radikalne stranke u odgovoru nisu precizirali da li imaju kandidate za poslanike sa invaliditetom na listi, već su naveli da ne prave razlike i da kod njih „nema ni negativne ni pozitivne diskriminacije“;
• Koalicija Moramo na 171. mestu od 250 kandidata ima osobu sa invaliditetom;
• Iz koalicije Dveri i Pokreta obnove kraljevine Srbije, navode da se čak 22 osobe sa invaliditetom nalaze na njihovoj listi, a pet ih je u prvih 20 kandidata;
• Stranka demokratske akcije Sandžaka u pisanoj izjavi navodi da nema nijednog kandidata sa invaliditetom;
• Od ukupno 26 kandidata na manjinskoj listi „Zajedno za Vojvodinu – Vojvođani“ jedan je kandidat sa invaliditetom;
• Na listi Grupe građana „Otete bebe Ana Pejić“ navode da od 27 kandidata nema nijedne osobe sa invaliditetom, ali ističu da se na 1. i 7. mestu nalaze starateljke osoba sa invaliditetom;
• Na manjinskoj listi „Alternativa za promene – Albanska demokratska alternativa„nema osoba sa invaliditetom.

Više o izbornim listama za parlamentarne možete pročitati ovde.

‘Mogućnost da na dnevni red stavimo i pitanje osoba sa invaliditetom’

U više od 30 godina višestranačja u Srbiji, dve osobe sa invaliditetom bile su poslanice u tri mandata.

Kada su iz G17+ Gordani Rajkov ponudili da uđe u Skupštinu ukoliko dobiju mandate na izborima 2007. godine, ona je to prihvatila.

„Shvatila sam da tu postoji korist za obe strane – oni su mogli da privuku birače sa invaliditetom ili članove njihovih porodica, a nama je to kao pokretu davalo mogućnost da na dnevni red Skupštine stavimo pitanje osoba sa invaliditetom“, kaže Gordana Rajkov.

Ona je i na vanrednim izborima 2008. godine birana za poslanicu iste partije.

Kako kaže, prve promene koje je njena skupštinska aktivnost donela jeste pristupačnost zgrade u kojoj su se nekad održavale skupštinska zasedanja i prilaz sali za sednice.

„Prvi put kada sam otišla, troje ljudi je moralo da me nosi, a to ruši integritet mene kao osobe“, kaže prva poslanica sa invaliditetom.

Rajkov navodi da je želela da ima uslove kao i svi drugi poslanici, a to je značilo da se napravi rampa, a skupštinska govornica prilagodi prilasku kolicima.

Utaban put je pratila i Ljupka Mihajlovska koja je takođe u politiku je ušla iz aktivističkog angažovanja.

„Želela sam da podignem aktivizam na neki viši nivo, a političke organizacije kojima sam pripadala birala sam po programima u kojima su ljudska prava, bez kompromisa o kome se radi“, navodi Mihajlovska.

• Posle protesta gluvih i nagluvih RTS vraća Dnevnik na znakovnom jeziku
• „Nema rampe, nema lifta“ – Koliko je u Srbiji kultura pristupačna ljudima sa invaliditetom
• Manjak empatije ili sistemski propust – zašto je uklonjena rampa za kolica za dečaka u Boru

Ljupka Mihajlovska pokušala je da kroz izmenu Zakona o izboru poslanika poveća politički angažman osoba sa invaliditetom.

Za liste koje imaju osobe sa invaliditetom kao kandidate, Mihajlovska je predložila veći budžet kako bi obezbedili pristupačnost predizbornim skupovima i prevoz tokom kampanje.

Drugi predlog bio je uvođenje kvota poput onih koje važe za rodnu ravnopravnost.

Ustavom Srbije iz 2006. godine potvrđena je ravnopravnost, a izborni zakon je propisao da mora biti najmanje 30 odsto manje zastupljenog pola.

Ipak, Gordana Rajkov navodi da uvođenje kvota ne bi za politiku zainteresovalo veći broj osoba sa invaliditetom.

„Potrebno je da osobe sa invaliditetom razumeju da je sve što rade zapravo politika, ali i da političke partije shvate da su osobe sa invaliditetom tu da pomognu – ne samo rejtingom, već i učešćem u donošenju važnih odluka za ljudska prava“, zaključuje Rajkov.

Kakva je situacija u svetu?

Srbija nije izuzetak kada je reč o nepristupačnosti politike osobama sa invaliditetom.

U glavnim tokovima svetske politike nema razumevanja za probleme osoba sa invaliditetom ili se oni pogrešno razumeju, piše američki biznis magazin Forbs.

U tekstu se navodi da je primećena veća aktivnost ljudi sa invaliditetom na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) 2020. godine.

Međutim, i u SAD politika nije dovoljno pristupačna jer na političkim događajima uglavnom nema rampi za invalidska kolica i prevodilaca na znakovni jezik.

U britanskom parlamentu trenutno sede dve osobe sa invaliditetom.

En Beg je predstavnica Laburista, a Stiven Lojd izabran je na listi Liberalnih demokrata.

U hrvatskom Saboru u ovom sazivu nema osoba sa invaliditetom, a poslednja zastupnica bila je Ljubica Lukačić iz Hrvatske demokratske zajednice.

Osim nje, i Vesna Škulić iz Socijaldemokratske partije je bila zastupnica od 2008. do 2011. godine.

Prema istraživanju Agencije za osnovna prava Evropske unije iz 2014. godine, u Austriji je bilo dvoje poslanika sa invaliditetom.

Po jedan poslanik sa invaliditetom bio je član skupština u Španiji, Francuskoj, Irskoj, Malti, a troje u Poljskoj.

Neke države, navodi se u istraživanju, ne prikupljaju ovakve informacije, a u nekima je, zbog zaštite podataka o ličnosti, nemoguće dobiti ove činjenice.

Pogledajte video: Uređaj koji je paralizovanom čoveku pomogao da postane otac

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk