Jedan od demonstranata tražio je od vlasti da prestanu da proteste nazivaju neredima. Na ovoj fotografiji vidi se kako se učesnici protesta složno sklanjaju kako bi kola Hitne pomoći prošla kroz gužvu
Kinezi širom sveta pripremaju se za doček Nove godine, a Hongkong ulazak u godinu pacova dočekuje kao duboko podeljen grad.
Prethodnih sedam meseci obeležili su protesti koji su počeli kao borba protiv usvajanja novog zakona o izručenju građana kineskim vlastima da bi zatim prerasli u pobunu protiv vlasti Pekinga.
Gnev građana se ne smanjuje. Veliki protesti održani su i 1. januara ove godine. Pogledajte kako je izgledala burna godina na ulicama Hongkonga.
Hiljade ljudi su izašle na ulice Hongkonga 1. januara 2020.Najdramatičnija scena sa protesta 1. juna – demonstranti su razbili vrata na ulazu u zgradu Vlade, uništili grb grada i pisali grafite po zidovimaPosle nekoliko meseci protesta, izdvojila se takozvana hardkor grupa demonstranata. Oni su na proteste dolazili obučeni u crno i s maskama na licima. Dolazili bi i na mirne proteste kako bi uneli pometnjuKada je policija počela da koristi mere protiv demonstranata, odnos među njima se pogoršao. Neki iz Hongkonga se žale na policijsku brutalnost i žele nezavisnu istraguJedan od ključnih trenutaka dogodio se u Juen Lonu, kada su muškarci u belim majicama, za koje se misli da su članovi bandi, napali putnike. Policija je intervenisala kasno, što je pokrenulo glasine da im je naređeno da ne dođu na mesto napadaPočetkom septembra policija je počela da koristi novu taktiku – demonstrante su prskali plavom bojom kako bi ih kasnije lakše identifikovali. Hiljade ljudi su uhapšene za šest meseciDemonstranti su napravili živi lanac koji je išao preko celog Hongkonga 30. septembra, po uzoru na demokratski protest Baltički put – demonstranti su tada formirali lanac od Letonije, preko Estonije do LitvanijeProtesti su stigli u svaki ćošak Hongkonga i doveli do značajnih promena. Ovo je jedan miran protest u trgovačkom centru u Ša Tinu, udaljenom od centra gradaLenonovi zidovi u gradu protesta – podzemni prolazi i mostovi oblepljeni su porukama ljutnje, mržnje i solidarnosti. Nažalost i ovi zidovi su mesta gde nekad dolazi do sukobaOva žena, znatno starija od ostalih ljudi koji su dolazili na proteste, bila je redovna učesnica. Postala je poznata kao baka Vong koja drži britansku zastavu. Novinarima je rekla da se brine za budućnost i da joj nedostaju vremena kada je Hongkong bio kolonija Velike BritanijeMladi demonstranti su došli u centar pažnje nakon što je Politehnički fakultet u Hongkongu bio pod opsadom. Demonstranti su napravili barikade, sedeli u prostorijama univerziteta danima i na policiju bacali benzinske bombe i strele. Na kraju su upravnici škola uspeli da ubede studente da oduMnogi demonstranti kažu da izlaze na ulice i rizikuju živote i slobodu jer veruju da je njihova budućnost u pitanjuU proteklih sedam meseci, demonstranti su pokazali da su odlučni da sačuvaju identitet i slobodu HongkongaProtest protiv kontroverznog zakona u Hongkongu 9. juna
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0