Klimatske promene: Šta je COP28 u Dubaiju i zašto je važan

Svetski lideri spremaju se da raspravljaju o klimatskim promenama na velikom samitu Ujedinjenih nacija u Dubaiju, najvećem i najgušće naseljenom gradu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Samit će biti održan posle godinu dana ekstremnih vremenskih prilika u kojima su oboreni mnogi klimatski rekordi.

• Klimatski samit: Hoće li bogate zemlje nadoknaditi štetu siromašnim
• Posledice klimatskih promena ne možemo da popravimo – izveštaj UN
• Klimatske promene: Pretnja od izumiranja čovečanstva se ne shvata ozbiljno, kažu naučnici

Šta je COP28 i gde se održava?

COP28 je 28. godišnji klimatski sastanak Ujedinjenih nacija.

Vlade na njemu raspravljaju o tome kako da ograniče i spreme se za buduće klimatske promene.

Samit će biti održan od 30. novembra do 12. decembra 2023. godine.

COP je skraćenica za „Konferenciju strana“.

Strane su zemlje potpisnice originalnog klimatskog dokumenta UN-a 1992. godine.

Zašto je održavanje COP28 u Dubaiju kontroverzno?

Ujedinjeni Arapski Emirati su među deset najvećih svetskih proizvođača nafte.

Za predsednika COP28, zemlja je imenovala glavnog rukovodioca državne naftne kompanije Sultana Al Džabera.

Nafta, poput gasa i uglja, fosilno je gorivo.

Oni su glavni uzroci klimatskih promena zato što ispuštaju gasove efekta staklene bašte kao što su ugljen dioksid koji zagrevaju planetu sagorevawem radi dobijanja energije.

Ali naftna kompanija Al Džaber planira da proširi sopstvene proizvodne kapacitete.

„To je ekvivalent postavljanja rukovodioca duvanske kompanije za organizovanje konferencije o lečenju raka“, saopštila je grupa aktivista 350.org.

Al Džaber tvrdi da se on nalazi na jedinstveno dobrom položaju da zahteva delovanje od naftne i gasne industrije.

A kao predsednik kompanije za proizvodnju obnovljive energije Masdar, on je rukovodio i širenjem čistih tehnologija kao što su solarna i energija vetra.

Pogledajte i ovaj video

Zašto je COP28 važan?

Organizatori se nadaju da će COP28 uspeti da održi u životu cilj ograničavanja dugoročnog rasta globalne temperature na 1,5 stepeni Celzijusa, na šta je pristalo skoro 200 zemalja u Parizu 2015. godine.

Cilj od 1,5 stepeni Celzijusa ključan je za izbegavanje najštetnijih posledica klimatskih promena, prema klimatskom telu UN-a, Međuvladinom panelu za klimatske promene (IPCC).

Dugoročno zagrevanje trenutno je na oko 1,1 ili 1,2 stepena Celzijusa u poređenju sa predindustrijskim vremenima, periodom pre nego što su ljudi počeli masovno da sagorevaju fosilna goriva.

Međutim, svet je na putu da postigne zagrevanje od oko 2,5 stepena Celzijusa pre 2100. godine, čak i uz aktuelna obećanja za borbu protiv emisija.

Prozor za održavanje cilja od 1,5 stepena Celzijusa „rapidno se sužava“, tvrdi UN.

O čemu će se govoriti na COP28?

U žiži rasprave biće pariski ciljevi, ali će se COP28 usredrediti na:

• ubrzavanje koraka do čistih izvora energije, da bi se „smanjile“ emisije gasova efekta staklene bašte pre 2030. godine
• isporučivanje novca za klimatsku akciju iz bogatijih u siromašnije zemlje i rad na novom sporazumu za zemlje u razvoju
• naglasak na prirodi i ljudima
• pretvaranje COP28 u „najinkluzivniji“ do sada

Biće održani i tematski dani o problemima kao što su zdravlje, finansije, hrana i priroda.

Ko će prisutvovati COP28-u?

Pozvano je više od 200 vlada, mada lideri mnogih zemalja kao što su SAD, Kina i Indija tek treba da potvrde učešće.

Britanski premijer Riši Sunak saopštio je da će doći.

Ekološke dobrotvorne organizacije, zajednice, ekspertske grupe, kompanije i verske grupe će takođe biti prisutne.

Stotine delegata sa vezama sa fosilnim gorivima učestvovale su na COP27 prošle godine.

Koja će semena razdora biti na COP28?

Verovatno će biti neslaganja oko budućnosti „neoslabljenih“ fosilnih goriva (ugalj, nafta i gas), koji se sagorevaju bez tehnologija za hvatanje njihovih emisija.

Al Džaber je pozvao na postepeno smanjenje njihove upotrebe tokom određenog vremenskog perioda, ali ne i na njihovo potpuno izbacivanje.

Međutim, očekuje se da će Evropska unija tražiti „potpuno izbacivanje iz upotrebe“.

Klimatski aktivisti ističu da su ograničeni sporazumi o „neoslabljenim“ fosilnim gorivima dozvolili da se određena proizvodnja nastavi.

Oni kažu da nema garancija da će hvatanje emisija raditi na masovnom planu.

Problem će biti i novac.

Na COP27, dogovoren je fond za „gubitak i štetu“ – da bogatije zemlje plaćaju siromašnijim koje se suočavaju sa posledicama klimatskih promena.

Ali kako će to tačno funkcionisati ostaje nejasno.

SAD su, na primer, isključile mogućnost plaćanja reparacija za sopstvene istorijske emisije.

Razvijene zemlje su 2009. godine obećale da će isplaćivati 100 milijardi dolara godišnje, do 2020. godine zemljama u razvoju, kako bi im pomogle da smanje emisije i pripreme se za klimatske promene.

Taj cilj nije ostvaren, ali se očekuje da će biti postignut 2023. godine.

Hoće li COP28 napraviti nekakvu razliku?

Kritičari COP-a, među kojima je i aktivistkinja Greta Tunberg, optužuju samite za „zeleno pranje“ – kada se zemlje i kompanije hvale klimatskim dostignućima, a da nisu izvršile neophodne promene.

Ali kad se svetski lideri okupe, samiti nude potencijal za globalne sporazume koji prevazilaze nacionalne mere.

Ograničenje otopljavanja od 1,5 stepeni Celzijusa, dogovoreno u Parizu na COP21, dovelo je do „skoro univerzalne klimatske akcije“, tvrdi UN.

Pogledajte i ovaj video:

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]