Ljudi su odigrali bitnu ulogu u izumiranju pećinskog medveda, tvrde naučnici
Dolazak naših predaka u Evropu pre oko 40.000 godina poklopio se sa početkom nestajanja pećinskog medveda, otkrili su naučnici.
Novi dokazi govore da su ljudi lovili medvede i izvlačili ih iz pećina, dovodeći ih tako do granice istrebljenja.
Sudbina celokupne vrste zapečaćena je i usled dodatnih faktora, poput početka poslednjeg ledenog doba i manje količine hrane na zemlji.
Pećinski medved je konačno nestao sa planete pre 24.000 godina.
„Primetili smo dramatični pad populacije pećinskog medveda pre 40.000 godina, što se poklapa sa dolaskom modernih ljudi u Evropu“, rekla je profesorka Verena Šuneman sa Univerziteta u Cirihu, koja je predvodila studiju.
„To su do sada najjasniji dokazi da su ljudi možda igrali veliku ulogu u izumiranju pećinskog medveda.“
Ko je bio pećinski medved?
Pećinski medvedi su bili vrsta koja je živela u Aziji i Evropi. Oni imaju zajedničkog pretka sa modernim smeđim medvedom.
Pećinski medved uglavnom je bio biljojed. Naučnici su fosile ove vrste mahom pronalazili u pećinama, što nam govori da su životinje tamo provodile dosta vremena, umesto da pećine koriste isključivo za hibernaciju.
Možda vas interesuje i:
- U Pompeji pronađeni ostaci konja sa uzdama
- Priča o Nišliji, prvom neandertalcu u Srbiji
- Kako je pastir pronašao groblje dinosaurusa
Šta su naučnici utvrdili?
Istraživači su analizirali DNK pećinskog medveda iz Švajcarske, Poljske, Francuske, Španije, Nemačke, Italije i Srbije.
Tako su shvatili gde su medvedi živeli, ali i njihovu raznolikost u vreme kada je veliki broj sisara lutao zemljom.
Ispostavilo se da je pre više od 40.000 godina ova vrsta preživela dva izrazito hladna perioda.
Ova otkrića govore u prilog teorijama koje smatraju da ljudi igraju veliku ulogu u nestajanju pećinskog medveda.
Izumiranje ove vrste predmet je mnogih rasprava, sa objašnjenjima koja uključuju ljudski uticaj, ali i promene okoline ili kombinaciju i jednog i drugog.
U najnovijoj studiji objavljenoj u Scientific Reports naučnici su detaljnije objasnili šta su otkrili, ali je malo verovatno da će to biti poslednje istraživanje na ovu temu.
Pratite Helenu na Tweets by hbriggs
.
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0