‘Mali Šengen’: Da li se stvara nova Jugoslavija i šta Srbija ima od toga

„Balkan treba da napravi svoj model Šengena“, poručio je pre gotovo pet meseci predsednik Albanije Edi Rama na Samitu Evropske banke za obnovu i razvoj u Sarajevu.

Srbija je otvorena „za nešto što neki zovu ‘mali Šengen’, ali kako god ga zvali, za nešto gde ćemo imati punu slobodu kretanja, prometa robe i usluga“, slična je poruka predsednika Srbije Aleksandra Vučića iz Njujorka ovog septembra.

Ekonomisti iz Albanije i Severne Makedonije odmah su pozdravili ovu ideju saradnje tri zemlje, ali – šta od ovog koncepta dobija Srbija?

• Samit EBRD u Sarajevu: Kako se politika isprečila razgovorima o privredi na Balkanu
• Evroazijska unija i Srbija: Šta donosi dogovor
• Politička, a ne ekonomska odluka

„Pominjanje Šengena ne podrazumeva samo privrednu saradnju, zato nas ovi predlozi okreću ideji neke nove Jugoslavije i zajedničke politike“, kaže Milan Kovačević, stručnjak za investicije.

„Ipak, bitno je da iza naziva ‘mali Šengen’ stoji privredni koncep koji će zameniti CEFTA sporazum u regionu. Srbija bi mogla da dobije slobodni protok kapitala“.

Za Sašu Đogovića, saradnika Instituta za tržišna istraživanja ‘mali Šengen’ bi „Srbiji doneo jeftinije proizvode iz regiona i manje papirologije, ali i neke političke poene“.

„Neki će pomisliti da je Srbija ovde najnaprednija zemlja, ali ne smemo da zaboravimo da imamo i velike političke, ali i privredne probleme. Poput – taksi na Kosovu“, kaže Đogović.

Šta je ‘mali Šengen’ – politička ili ekonomska igra

Šengen u Evropi podrazumeva slobodan protok ljudi i robe.

„U očima stranih investitora – Srbija, Severna Makedonija i Albanija bi bile jedno tržište i više bi bio bitan ovaj protok robe“, objašnjava Đogović za BBC na srpskom.

„Ako ‘mali Šengen’ postane carinska unija, to je pozitivna stvar za reintegraciju regiona“.

„Dobili bismo jeftinije poslovanje među članicama, ali i dekriminalizaciju ovih prostora jer bismo pokazali da verujemo dovoljno jedni drugima“, dodaje ekonomista.

„Ono bi moralo da se dogodi jeste i saradnja u borbi protiv organizovanog kriminala“.

• Jugoslavija i dalje živi – u Palati Srbija
• Sve bivše Jugoslavije
• Jugoslavija živi i igra košarku – ali samo u Dubaiju

Đogović daje primer EFTA sporazuma o slobodnoj trgovini, koji postoji između Islanda, Lihtenštajna, Norveške i Švajcarske „koje često prodaju svoju robu zajedno“.

Srbija, Severna Makedonija i Albanija su i dalje su članice slične organizacije – CEFTA, koja podrazumeva bescarinsku razmenu proizvoda među članicama.

Kovačević kaže da je „sa taksama na srpsku robu na Kosovu, CEFTA oslabila“.

„Novi koncept je dobar i za zemlje koje neće skoro ući u Evropsku uniju, a kako je privreda mnogo pod uticajem politike – mogao bi samo da im pomogne.“

Ono što se dešavalo na samitu EBRD u maju ove godine, koji je imao temu regionalnog povezivanja, dokazuje ovu spregu.

Iako je na samitu trebalo da budu predsednici ili premijeri Srbije, Kosova, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije – bilo je poteškoća.

• Tri prepreke na putu ka normalizaciji odnosa Beograda i Prištine
• Kosovske takse iz ugla preduzetnika i običnih ljudi
• Protesti u Srbiji, Tirani, Podgorici i Banjaluci – počinje li Balkansko proleće

Tako je predsednik Tači samo dan pre sastanka lidera odlučio da se tada ne pojavi u Sarajevu jer „Bosna i Hercegovina još nije priznala Kosovo“, ali i zbog viznog režima ove države koji je na snazi za građane Kosova.

Umesto predsednika Vučića, na sastanku je govorila premijerka Srbije Ana Brnabić, koja se ipak nije fotografisala sa ostalim liderima regiona. Ona je za BBC na srpskom tada objasnila da nije znala za zajedničko fotografisanje, ali da joj je „žao što kosovska strana nije došla“.

Objasnila je i da je za čitavo područje „jako bitno da nas percipiraju kao mesto koje je pouzdano za investicije“.

„Saradnja u regionu je problem koji treba rešiti. Drugo pitanje je percepcija regiona.“

„Uvlačenje Prištine i privlačenje BiH i Crne Gore“: Šta je ideja Srbije

‘Mali Šengen’ predstavila je Vlada Srbije – kao „strategiju zajedničkog ekonomskog razvoja tri zemlje (Srbije, Albanije i Severne Makedonije), koja će početkom oktobra biti tema razgovora na najvišem nivou u Beogradu“, kada u Novi Sad dolaze predsednici Albanije i Severne Makedonije.

„Za nas bi bilo važno, zbog slobodnog protoka robe i usluga, da se u to ‘uvuče’ i Priština, da sve bude na još višem nivou ekonomskih integracija nego u okviru CEFTA i da se privuku i Bosna i Crna Gora“, naveo je srpski predsednik.

• Folksvagen ne dolazi u Srbiju – „lažne nade“ i stvarni investitori
• U Beloj knjizi nije sve tako belo
• Zašto Srbija gubi milijarde zbog sive ekonomije – u 100 i 500 reči

On je uveren da su svi u regionu shvatili da su pojedinačno mali i slabi na drugim tržištima.

„Uz uspostavljanje jedinstvenog tržišta, zajedno bismo bili neuporedivo jači u nastupu pred svetom i pred EU“, rekao je Vučić.

Šta je CEFTA sporazum

• CEFTA je ugovor zamišljen da olakša trgovinsku razmenu između zemalja centralne i istočne Evrope
• Njime je predviđena bescarinska razmena proizvoda među članicama
• Prvobitni sporazum su potpisale zemlje Višegradske grupe – Poljska, Mađarska i Čehoslovačka 1992. godine
• Pošto su sve potpisnice prvobitnog sporazuma, osim Severne Makedonije, ušle u Evropsku uniju, odlučeno da se Sporazum proširi
• Na Samitu premijera Jugoistočne Evrope, u Bukureštu 6. aprila 2006, usvojena je deklaracija o proširenju, a samit je nosio naziv „Približavanje Evropi – Nova ambiciozna CEFTA“
• Danas su potpisnice ovog sporazuma Albanija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Moldavija, Srbija, Kosovo i Crna Gora

Šta je Šengen

• Područje koje čini 26 evropskih zemalja koje su zvanično ukinule pasoše i sve druge vrste granične kontrole na svojim međusobnim granicama
• Podrazumeva slobodan protok ljudi i robe
• Zona uglavnom funkcioniše kao jedna zemlja što se tiče namena međunarodnih putovanja, uz zajedničku viznu politiku
• Dobila je naziv po Šengenskom sporazumu koji je potpisan 1985. godine
• Države u Šengenskoj zoni su ojačale pogranične kontrole sa nešengenskim zemljama
• Šengenska zona ima populaciju od preko 400 miliona ljudi

Mali šengen – velika prepirka

Korisnici društvenih mreža su različito reagovali na koncept „malog Šengena“.

Epilog.

Balkanska unija kao surogat članstvu u EU. Mali Šengen sa Severnom Makedonijom, Albanijom i Kosovom kao nezavisnim državama članicama te unije + NATO.

CG odvojena u NATO i na dugom putovanju u Jevropu.

BiH i dalje protektorat.

Gde si bio? Nigde! Šta si radio? Ništa.

— MURAL LEVOM RUKOM (@IvanGunjic) September 27, 2019

Ako Vučić prizna Kosovo i oformi mali Šengen na ovim prostorima, prekidam svoje 30-ogodišnje bojkotovanje izbora i počinjem da glasam…za njega.

— She's the one (@bucalapucala) September 26, 2019

Polemika se sa politike preselila i na – privredu i zaradu.

Realno, jedino još tamo možemo da plasiramo svoje proizvode.

— Nikola Miković (@nikola_mikovic) September 24, 2019

Još kada bismo imali šta da plasiramo. Ali za to što nije donesena nijedna strateška mera koja bi podstakla proizvodnju u Srbiji nisu krivi Rusi.

— andrija vukovic (@andrijavukovic1) September 24, 2019

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk