Međunarodni dan mladih, korona virus i Srbija: Kao posledica pandemije manje mladih želi da ode iz zemlje, pokazuje istraživanje

Brucoškinja Milica Branković na Međunarodni dan mladih kaže da potrebe njene generacije nisu uopšte zadovoljene, niti se o njima govori koliko bi trebalo.

„Neću da kažem da smo prioritet, ali da treba mnogo više da se posveti pažnja mladima – treba“, ističe ova devetnaestogodišnjakinja za BBC na srpskom.

Položaj mladih u Srbiji je „u najmanju ruku zabrinjavajući“, zaključak je i sa predstavljanja Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih.

Nalazi istraživanja Krovne organizacije mladih Srbije, koje je sprovedeno od maja do jula 2020. godine, slični su kao i ranije – mladi nisu dovoljno uključeni u donošenje odluka i nemaju poverenje u institucije i političare.

Ipak, ova godina koja protiče u senci pandemije korona virusa donela je i jednu novinu u odgovorima anketiranih – manje mladih želi da napusti Srbiju.

• Skoplje: Mladi koji se bore protiv najgoreg smoga u Evropi
• Kako mladi u Srbiji dočekuju svoj dan
• Saveti koje bih dao samom sebi pre karantina

Zbog korone neizvesnost za porodicu i prijatelje

„Najdrastičnija promena se odnosi na stav o odlasku mladih iz zemlje. Ranijih godina je oko 67 odsto mladih želelo da ode iz zemlje, a ove godine je to 53 procenta.

„Kovid je uticao na tu statistiku“, kaže za BBC na srpskom Stefan Đorđević, jedan od istraživača.

Glavni razlog zbog kojih mladi žele da ostanu u Srbiji nije bolji kvalitet života, dodaje, jer u tom pogledu nije bilo promena, već želja da se bude sa porodicom i prijateljima.

„Kvalitet života i budućnost se zamišlja negde drugde, ali se javio patriotski osećaj pripadnosti zemlji gde su rođeni“, navodi Đorđević.

To objašnjava činjenicom da su mnogi bili izolovani, a da je ista kriza zahvatila ceo svet.

„Zbog svega toga je veliki broj ljudi koji živi u inostranstvu želeo da se vrati u zemlju. Mladi su imali prilike da vide da ni preko granice nije sve idealno“, ocenjuje Đorđević.

Istraživanje je pokazalo da većini izolacija nije previše teško pala, ali su im dominantna osećanja bila neizvesnost i zabrinutost, posebno za porodicu i prijatelje.

Politika – „sigurna karta za put do ludila“

Jelena Radovančev, studentkinja Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, smatra da društvo vrši pritisak na mlade nedefinisanim i previsokim očekivanjima.

„Mladi moraju uvek da budu u toku sa aktuelnim dešavanjima, pa čak i političkim, iako je ovde to jedina sigurna karta za put do ludila. A mladi samo hoće da se dobro zabavljaju u odrastanju bez pritisaka“, ocenjuje 22-godišnjakinja.

Epidemija korona virusa je uticala i da Milica počne da prati obraćanja političara.

„Mladima su izjave političara više nego jasne, zato mnogi ni ne žele da ostanu u državi“, uverena je.

„U suštini, pominjanje mladih je uglavnom u nekom negativnom kontekstu, iz kog proizilaze neke nove prepreke koje se postavljaju mladima, umesto da im se stvari olakšaju“, dodaje.

Komunikaciju državnih funkcionera sa građanima tokom epidemije korona virusa čak 35, 9 odsto mladih smatra jako lošom.

Mladi su reakciju države na Kovid-19 u prva tri meseca ocenili prelaznom ocenom, ali su najviši državni funkcioneri dobili upadljivo niže ocene od lekara iz Kriznog štaba.

• Sve krize Kriznog štaba
• Ko su lekari koji brane Srbiju od korona virusa
• Šta bi lekari koji traže smenu Kriznog štaba uradili drugačije

Kada je reč o merama ograničenja kretanja i okupljanja, 41 odsto mladih smatra da su bile onoliko stroge koliko je trebalo.

Izborna kampanja podstakla mlade da glasaju

Ovu godinu obeležili su, pored pandemije, izbori i izborna kampanja u Srbiji.

„Ta dva fenomena uticala su na stavove mladih. Vidimo da je bio za nijansu veći procenat mladih koji su zainteresovani za politička dešavanja i drastično je skočio procenat mladih koji glasaju“, objasnio je autor istraživanja.

Da redovno glasa ove godine je odgovorilo 54,5 odsto anketiranih, dok je 2019. taj procenat bio 40, a 2018. godine 32,4.

Uočili su veći stepen nepoverenja – odnosno „jaz između mladih i instutucija“ i veću isključenost iz postupka donošenja odluka.

Da mladi uopšte nemaju uticaja na političke procese i odluke misli 53,5 odsto ispitanika, dok 76 odsto mladih ne veruje političarima, a pokazuju i nizak stepen poverenja u institucije.

Nijedna institucija nije dobila prelaznu ocenu tri, a najbolje je rangirana vojska sa 2,88, zatim Kancelarija za mlade i Ministarstvo omladine i sporta sa ocenama preko dva, na skali od 1-5.

Nalazi Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih

Demokratija ili vođa

• 77 odsto mladih smatraju da izbori u Srbiji nisu slobodni i pošteni
• 45 odsto smatra da je demokratija najbolji oblik vladanja, što je porast u odnosu na prethodne godine
• 56 odsto mladih smatra da je Srbiji potreban jak vođa i lider koga će narod slediti

Kosovo, NATO i Evropska unija

• 46 odsto ne podržava ulazak Srbije u EU, što je porast nepoverenja u odnosu na ranije godine
• 36,3 odsto smatra da Srbija treba da nastavi rad na povlačenju priznanja Kosova dok 26 odsto misli da treba raditi na pomirenju Srba i Albanaca, a pitanje Kosova ostaviti za kasnije
• 59 odsto mladih smatra da Srbija ne treba da ima bilo kakvu saradnju sa NATO

Nasilje

• 64,5 odsto mladih je bilo izloženo fizičkom i verbalnom nasilju
• 82 odsto su bili svedoci nasilja, ali ga je samo 30 dosto prijavilo
• 60 odsto je bilo izloženo nekom obliku diskriminacije
• 70 odsto mladih smatra da nasilje može biti opravdano

Zdravlje

• 36 odsto su aktivni pušači, devet od deset njih su makar jednom konzuimirali alkohol, a marihuanu ili kanabis probalo je više od polovine
• 15,6 odsto bar jednom probalo sedative, 13,7 ekstazi i kokain 12,5 odsto mladih

Floskule nisu dovoljne

Jedan od najvećih problema mladih je i nezaposlenost. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, ljudi uzrasta od 15 do 30 godina činili su petinu svih nezaposlenih u maju 2020. godine.

Nalazi su kao i prethodnih godina alarmantni i potvrđuju loš položaj mladih, saoštili su autori istraživanja na predstavljanju izveštaja.

„Umesto floskula da su mladi ‘sadašnjnost’ ili ‘budućnost’, potrebne su konkretne mere i konkretne javne politike.

„Bojim se da ćemo postati društvo bez mladih, ukoliko za mlade nemamo ništa više od opštih mesta i priče kako će nekad biti bolje“, rekao je Đorđević, koautor istraživanja.

Upravo to smeta i Jeleni Radovančev. Ona pomno prati vesti i zaključuje da se političari mladima najčešće obraćaju „entuzijastičnim govorima o razlozima zašto bi trebalo da ostanu u ovoj državi“.

A često je dovoljno samo da se uključi televizor ili uđe na bilo koji novinarski portal da se čovek uveri u drugačiju sliku, dodaje ona.

Đorđević je istakao da svega 22 odsto budžeta Ministarstva omladine i sporta ide omladini, a da više od tri četvrtine novca ide za sport.

Takođe, Srbija mnogo više daje mladima u Beogradu i Vojvodini nego u drugim delovima zemlje, navodi on.

Novac namenjen mladima iznosi 0,09 odsto budžeta Srbije.

Superheroji sa tajnim moćima

KOMS je dao 53 preporuke nadležnim institucijama i novoj vladi kako bi se napravio pomak.

Obratili su se i mladim poslanicima, kojih u novom sazivu ima više nego ranije – 28 članova Skupštine je mlađe od 30 godina.

U prethodnom sazivu bilo ih je svega četvoro.

„Poslanici u domaćem političkom sistemu nisu u pravom smislu predstavnici građana, već partija i od toga im zavisi reizbor.

„Ipak, u svakom sazivu bude neko ko se istakne, zato mladim poslanicima poručujem – budi predstavnik svoje generacije, a ne neko ko samo ćuti i sluša“, naveo je istraživač Boban Stojanović sa Fakulteta političkih nauka, koautor istraživanja.

Bez obzira na pesimistične prognoze, mladi ne gube optimizam.

„Ne želim da odem. Treba strpljivo vrebati i radovati se svakoj minijaturnoj pobedi pri oporavku slobode“, kaže Radovančev.

„Mi smo superheroji naših roditelja, profesora i države, a naše tajne moći su inat i vreme“.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk