Menopauza: Borba protiv bauka

Menopauza je kad ženama prestane menstruacija i one više ne mogu da zatrudne prirodnim putem.

Menopauza je normalan deo starenja koji se obično dešava između 45 i 55 godine, ali može i da ga izazove operacija odstranjivanja jajnika ili materice.

U Velikoj Britaniji, prosečan uzrast za menopauzu je 51 godina.

Šta se, dakle, krije iza te promene?

Hormoni, konkretno jedan po imenu estrogen.

On je ključan za čitav mesečni reproduktivni ciklus – razvijanje i otpuštanje jaja iz jajnika svakog meseca zbog oplodnje i zadebljanje u tkivu materice spremne da prihvati oplođeno jaje.

Ali kako žene stare i njihovo pohranjivanje jaja opada, ovulacije, menstruacije i trudnoća prestaju.

A telo postepeno prestaje da proizvodi estrogen, koji kontroliše čitav taj proces.

To se, međutim, ne dešava preko noći.

Može da prođe nekoliko godina dok ovaj ključni hormon ne padne na veoma nizak nivo – i potom ostane tamo.

Kakve posledice imaju hormonalne promene?

Ogromne.

Opadajući nivo estrogena ostavlja tragove na mozak, kožu, mišiće i emocije.

Telo može da počne da se ponaša mnogo drugačije i brojne žene osete simptome mnogo pre nego što menstruacije prestane – tokom perioda koji se naziva perimenopauza.

Česti su nagli napadi vrućine, noćno znojenje, problemi sa spavanjem, anksioznost, neraspoloženje i gubitak interesovanja za seks.

Problemi sa bešikom i suvoćom vagine takođe su normalni tokom ovog perioda.

• Zašto se devojčicama i ženama ređe postavlja dijagnoza autizma
• Nova trudnoća bezbedna samo par meseci nakon gubitka deteta

Kad proizvodnja estrogena potpuno opadne, dolazi do dugoročnih posledica po kosti i srce. Kosti mogu da oslabe, zbog čega su naprsnuća verovatnija, a žene mogu da postanu podložnije srčanim bolestima i moždanom udaru.

Zbog toga se ženama nudi terapija nadoknađivanja hormona, koja podiže nivoe estrogena i pomaže da se ublaže simptomi.

Ali ne doživljavaju sve žene te simptome. Oni mogu i da variraju u težini i trajanju – od nekoliko meseci do nekoliko godina.

Šta, dakle, izaziva napade vrućine?

Nedostatak estrogena. On učestvuje u radu telesnog termostata u mozgu.

Telo obično dobro izlazi na kraj sa promenama temperature, ali kad dođe do smanjenja estrogena, termostat podivlja i mozak misli da se telo pregreva, a to se, u stvari, ne dešava.

Da li estrogen utiče i na raspoloženje?

Da, i to je moguće.

Ovaj hormon ima interakciju sa hemikalijama u receptorima mozga koji kontrolišu raspoloženje, a pri niskim nivoima može da izazove anksioznost i neraspoloženje.

Nedostatak estrogena može da utiče i na kožu, zbog čega imate osećaj da je suva ili kao da vam insekti gmižu ispod nje.

• Zašto više od 90 odsto žena u Srbiji ne ide preventivno kod ginekologa

Učestvuju li i drugi hormoni?

Da, progesteron i testosteron – ali oni nemaju toliki uticaj kao nizak nivo estrogena.

Progesteron pomaže da se telo svakog meseca pripremi za trudnoću, a opadne kad prestanu menstruacije.

Testosteron, koji žene proizvode u manjim količinama, povezan je sa seksualnom željom i nivoom energije.

On opada posle tridesete, a mali broj žena mora da ga povećava.

Kako onda znate da prolazite kroz nju?

Moguće je uraditi analizu krvi na folikulostimulišući hormon, ali nije veoma precizna, naročito posle 45. godine.

Stručnjaci kažu da se nivoi hormona konstantno povećavaju i opadaju tokom dana, tako da test ne može tačno da pokaže šta se dešava.

Bolji način je da se razgovara sa lekarem opšte praske ili medicinskom sestrom o učestalosti vaših menstruacija i simptomima koje osećate.

Važno je znati na koje simptome da se obrati pažnja – osećanje neraspoloženja i iritacije mora da se prepozna jednako kao nagli napadi vrućine i noćna znojenja.

Promene u menstruaciji – ako postanu jače ili neredovnije – jedan su od prvih znakova da se bliži menopauza.

Sve dok ne budete imali menstruaciju godinu dana, nećete znati da ste zapravo prošli kroz menopauzu.

I šta onda?

Nivoi estrogena se ne oporave posle menopauze.

Sa dužim životnim vekom, žene sada više od trećine života provedu sa nedostatkom estrogena.

Ali nema razloga za brigu, kaže doktorka Heder Kiri, ginekološkinja, stručnjakinja za menopauze i bivša predsednica Britanskog društva za menopauze.

„Žene nastavljaju da rade kasnije u životu, i dalje izgledaju fantastično – slika menopauze se menja.“

Njen savet: „Ako prolazite kroz nju, posetite lekara opšte prakse da biste se naoružali informacijama.“

„Žene moraju da znaju na koje simptome da obrate pažnju.“

Ona kaže da postoji mnogo podrške i informacija koje će pomoći ženama da se izbore sa fizičkim i emocionalnim promenama koje sa sobom nosi menopauza.

Terapija nadoknađivanja hormona doživljava se kao najefikasnije dostupno lečenje simptoma menopauze.

Postoje izvesna neslaganje oko njegove dugoročne bezbednosti, a može da izazove i neke nuspojave, ali pokazalo se da „koristi od hormonalne terapije daleko nadmašuju rizike“, kaže doktorka Kiri.

Razgovor sa drugim ženama koje prolaze kroz menopauzu i doživljavaju iste simptome takođe može biti od pomoći, dodaje ona.

A menopauza je još jedan dobar razlog za žene da žive zdravim životom tako što će:

• unositi uravnoteženu ishranu, s malo masti i mnogo kalcijuma kako bi ojačale kosti i zaštitile srce
• redovno vežbati, smanjivati anksioznost, stres i čuvati se od srčanih bolesti
• prestati da puše, da bi sprečile srčane bolesti i nagle nalete vrućine
• ne piti mnogo alkohola, kako bi smanjile nagle nalete vrućine

Ako budete radili sve ove stvari, to će vam pomoći da smanjite efekte menopauze na telo.