Nobelova nagrada za fiziku trojici naučnika za otkrića o klimi

Trojica naučnika dobili su Nobelovu nagradu za fiziku za 2021. godinu za rad na razumevanju složenih sistema kao što je klima na Zemlji.

Siukuro Manabe, Klaus Haselman i Đorđo Parizi proglašeni su za ovogodišnje pobednike na konferenciji za novinare u Stokholmu.

Pobednici će podeliti nagradni fond od 10 miliona kruna (oko 989.000 evra).

Švedski industrijalac Alfred Nobel osnovao je nagrade u testamentu, napisanom godinu dana pre smrti 1896.

Nobelov komitet je saopštio da su Manabe i Haselman „postavili temelj našeg znanja o Zemljinoj klimi i kako čovečanstvo na nju utiče“.

Veoma je teško predvideti dugoročno ponašanje složenih fizičkih sistema kao što je klima naše planete.

Ali kompjuterski modeli koji mogu da predvide efekte povezane sa emisijama pri sagorevanju fosilnih goriva bili su ključni za naše razumevanje klimatskih promena.

Manabe, japansko-američki klimatolog, pionir računarskog modeliranja klimatskih promena, i nemački fizičar u okeanologiji, meteorologiji, klimatologiji i statistici, Haselman, dele Nobelovu nagrade za fizičko modeliranje klime na Zemlji, kvantifikovanje varijabilnosti i pouzdano predviđanje globalnog zagrevanja“.

Manabe je pokazao kako povećani nivoi ugljen-dioksida u atmosferi mogu dovesti do povišenih temperatura na površini Zemlje.

Šezdesetih godina prošlog veka vodio je razvoj fizičkih modela klime.

Otprilike deceniju kasnije, Klaus Haselman je stvorio kompjuterski model koji je povezao vreme i klimu.

Njegov rad je odgovorio na pitanje zašto klimatski modeli mogu biti pouzdani uprkos tome što je vreme promenljivo i haotično.

Druga polovina nagrade pripala je italijanskom teoretičaru fizike Đorđu Pariziju zbog toga što je, objasnio je Nobelov komitet, „omogućilo razumevanje i opisivanje mnogo različitih i naizgled sasvim slučajnih materijala i pojava“.

Ovo shvatanje se nije primenjivalo samo na fiziku, već i na druga različita područja, poput matematike, biologije, neuronauke i mašinskog učenja u oblasti veštačke inteligencije.

Ukupno 218 pojedinaca je osvojilo nagradu za fiziku od kada je prvi put dodeljena 1901. godine.

Samo četiri od ovih laureata bile su žene.

Fizičar Džon Bardin osvojio je nagradu dva puta – 1956. i 1972. godine.

Pratite nas na Fejsbuku i
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Komentari (0)

Slični tekstovi

Komentari

0

Pošalji komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Preostalo Vam je još karaktera.


Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.

Google Play App Store
Prijavite se na naš bilten

Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.