Norveška, nasilje i ekstremizam: Dvanaest godina od masakra koji je počinio Andreas Brejvik

U Norveškoj je danas obeležena 10. godišnjica terorističkog napada u kojem je Andres Brejvik ubio 77 ljudi.

On je tada najpre digao vazduh automobil napunjen eksplozivom u blizini zgrade Vlade u Oslu, a zatim je otišao na ostrvo Utoja, gde je pucao u 69 učesnika omladinskog letnjeg kampa Laburističke stranke.

• Koliko je rasprostranjena ekstremna desnica
• „Kao Al Kaida na steroidima“: Novi uspon Islamske države
• Dan pobede – kad je pao fašizam, a rodila se nova Evropa

Ideološki terorista

Posle hapšenja, Brejvik je rekao da se ne smatra krivim, jer se borio za pravedan cilj odbrane evropske civilizacije.

Prema njegovim rečima, među sunarodnicima nije mrzeo toliko strance koliko „izdajnike“.

Kamp na Utoji izabrao je za metu jer je služio kao „leglo za štetne ideje multikulturalizma i socijalizma.“

Brejvik je rekao da je sanjao da izvrši teroristički napad po uzoru na Al-Kaidu.

Sanjao je da uhvati i odrubi glavu tadašnjem premijeru Norveške Harlemu Bruntlandu pred video kamerom, pre nego što je natera da klekne i moli za milost.

Sud je osudio Brejvika na 21 godinu zatvora – maksimalnu kaznu po norveškom zakonu.

Kazna može da se produži ako sud posle njenog isteka utvrdi da je taj čovek i dalje opasan.

Neki od preživelih napada na Utoji posvetili su se podučavanju drugih.

Jedna od preživelih, Astrid Hoem, nastoji da nadahne decu i da im objasni da su svi ljudi jednaki i slični.

Vlada Norveške želela je da na ostrvu podigne spomen-obeležje u obliku 77 stubova.

Lokalko stanovništvo se usprotivilo tome, uz obrazloženje da će svakodnevno podsećanje na strašni događaj na njih imati depresivan uticaj.

Četiri godine posle terorističkog napada na Utoju, ponovo je otvoren omladinski kamp Laburističke stranke.

Komemoracije

Norveška vlada pripremila je 2021. opsežan program obeležavanja godišnjice.

Ceremonija obeležavanja godišnjice počela je na mestu prvog terorističkog napada u delu Osla gde se nalazi zgrada vlade.

Premijerka Erna Solberg održala je govor i položila cveće.

U katedrali u Oslu održana je misa, posle čega će su su se čula zvona u svim crkvama u Norveškoj.

U 19 sati po lokalnom vremenu, zvona u Gradskoj kući u Oslu zazvoniće 77 puta.

Na ostrvu Utoja održava se celodnevna komemoracija, a ljudi konstatno polažu vence i cveće.

Izložba dokumenata i predmeta vezanih za terorističke napade Breivik biće otvorena u Oslu.

Posebno mesto zauzeće delovi automobila koji je eksplodirao u Oslu.

„Kućica od medenjaka“

Anders Brejvik proveo je prethodnih 10 godina u samici u kući sa tri sobe, televizorom i teretanom.

Norveški novinari prozvali su je „kućicom od medenjaka“.

Upisao je dopisne studije političkih nauka na Univerzitetu u Oslu.

Konstantno je podnosio žalbe upravi zatvora, tražeći stvari kao što su losion za brijanje ili konzola za video igre.

Nedavno je objavio da je spreman da proda prava na knjigu i film o njemu za 10 miliona dolara.

Još nije bilo ponuda.

Brejvik se redovno prijavljuje za uslovno puštanje iz zatvora.

Nije jasno koji su mu argumenti za ove žalbe, jer tvrdi da je u zatvoru dodatno radikalizovao sopstvene stavove.

„Koga ste želeli da iznenadite?“

Komentari novinara i politikologa svode se uglavnom na činjenicu da on nije postigao nijedan od ciljeva.

Niti je mogao da promeni društvo, niti da postane ličnost koja ujednjuje istomišljenike širom sveta.

Došlo je do izvesnog uspona nacionalizma nešto kasnije, ali nije bio povezan sa „slučajem Brjivik“, već sa migranstkom krizom 2015. godine.

Brejvik nije krio nameru da suđenje pretvori u propagandnu predstavu, ali je proces završen.

Opsežni manifest, koji je objavio na internetu pre napada, nije stekao svetsku slavu.

Jedan od retkih ljudi koji su se ugledali na Brejvika bio je Brendon Tarant, koji je izvršio napade na dve džamije na Novom Zelandu pre dve godine.

Američka krajnja desnica smislila je izraz „biti do kraja Brejvik“.

To znači odreći se normalnog života zbog ekstremizma.

Ponekad Brejvika pominju na internet forumima, ali su uglavnom inspirisani ideologijom Trećeg rajha i sopstvenim Kju Kliks Klanom.

Pogledajte video o napadima u Beču krajem 2020.

Pratite nas na Fejsbuku i. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk