Crnogorska opozicija bliža je nego ikad preuzimanju jedne od ključnih poluga vlasti – formiranju parlamentarne većine i izboru vlade u kojoj nema Demokratske partije socijalista (DPS) Mila Đukanovića.

Prema podacima nevladinih organizacija, tri opozicione liste zajedno imaju 41 poslanički mandat – tačno koliko je neophodno za formiranje vlade.

Pojedinačno najjača stranka, prema ovim podacima, ostaje Đukanovićev DPS što je predsednik Crne Gore i naglasio u postizbornom obraćanju.

„Mnogi su se pitali da li je DPS u stanju da prizna rezultat koji nije u skladu sa očekivanjima – ja kažem da jeste.

Respektujemo rezultate svih političkih subjekata i sačekaćemo rezultate DIK-a koji će presuditi kome pripada taj 41. mandat – to za nas predstavlja zakon i mi ćemo to poštovati“, rekao je Đukanović u završnom obraćanju koje nije pratilo slavlje, a novinari nisu imali prilike da mu postavljaju pitanja.

Jedan od lidera koalicije Za budućnost Crne Gore, lider stranke Prava Crna Gora Marko Milačić kaže za BBC na srpskom da je pobednik jasan.

„Đukanović je pao, mi smo promenili vlast nakon 1945. godine.

Đukanović pakuje kofere, a ja ga pozivam da jednom u životu bude zreo i ne dovodi zemlju u bilo kakvu nestabilnost.“

• Ko je ko na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori
• Milo Đukanović: „Niko me neće srušiti“
• Kome odgovara nestabilna Crna Gora

Izbore je obeležila velika izlaznost – prema podacima nevladinih organizacija, glasalo je više od tri četvrtine birača.

Crnogorski parlament ima 81 poslanika čiji mandat traje četiri godine.

Rezultati parlamentarnih izbora u Crnoj Gori

• DPS 30 mandata
• Za budućnost Crne Gore 27 mandata
• Mir je naša nacija 10 mandata
• Crno na belo 4 mandata
• Socijaldemokrate 3 mandata
• Bošnjačka stranka 3 mandata
• SDP 2 mandata
• Albanska lista 1 mandat
• Albanska koalicija 1 mandat

* podaci CEMI-ja na osnovu 96,4 odsto obrađenog uzorka

Ko je pobednik izbora

Iako je konstatovao da je njegova stranka osvojila najviše glasova i mandata, Milo Đukanović u izbornoj noći nije mogao da proglasi pobedu.

Ipak, ostavio je prostora da tako nešto učini narednih dana – kada Državna izborna komisija prebroji sve glasove.

Predsednik Prave Crne Gore Marko Milačić ukazuje na to ko je pobedio.

„Ovo nije pobeda nijedne partije niti politike, ovo je pobeda svetog Vasilija Ostroškog jer ovo što se na litijama događalo pola godine je čudo.“

Protestne litije u Crnoj Gori organizovane su nakon što je vlast DPS-a usvojila Zakon o slobodi veroispovesti kojim se predviđa da država postaje vlasnik svih verskih objekata koji su izgrađeni do decembra 1918. godine ukoliko verske zajednice ne dokažu vlasništvo nad njima.

Izvršna direktorka Mreže za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) Vanja Ćalović smatra da su upravo litije odlučile rezultat izbora.

„Pobednik izbora je Srpska pravoslavna crkva.

Nijedna od partija to ne može da kaže – sve partije su koristile energiju koju je napravila crkva sa litijama.“

Formula za dobar rezultat opozicije bila je izlazak u tri kolone – jasno nacionalnoj i dve građanske.

„Večeras je dokazano da je odluka opozicije da pođe u nekoliko jakih kolona bila ključ istorijskog rezultata.

Nismo se napadali, imali smo model da svaki građanin ima izbor i prvi put niste imali da je rasut jedan jedini glas“, rekao je u izbornoj noći Aleksa Bečić, lider Demokrata i koalicije Mir je naša nacija.

Kakva vlada čeka Crnu Goru

Za one koji su u izbornoj noći tvrdili da imaju dovoljno glasova za formiranje izborne većine, pitanje premijera nije rešeno

„Videćemo – to je manje bitno.

Važnije je da se uđe u ciklus smenjivosti vlasti“, kaže Marko Milačić.

Zbog svega toga, više puta se u izbornoj noći pominjala mogućnost ekspertske vlade na oročeni period tokom kog bi se stekli uslovi za nove izbore i ravnopravnu borbu svih stranaka.

Takva ideja u predizbornoj kampanji potekla je od lidera koalicije Crno na belo Dritana Abazovića, a podržao je u izbornoj noći i prvi na listi Za budućnost Crne Gore Zdravko Krivokapić.

Poziv da se priključe novoj većini dobile su i manjinske stranke nesrpskih zajednica, do sada tradicionalni partneri Đukanovića i DPS-a.

Ipak, sam Đukanović nije isključio mogućnost da njegova stranka ostane na vlasti iako je priznao da im po aktuelnim podacima nedostaje jedan mandat za tako nešto.

„Niko neće preleteti na drugu stranu, ja vam to garantujem.

Narod to neće dozvoliti, a i nije ovo lokalni nivo“, odgovara Milačić na pitanje da li je moguće da DPS nađe novog partnera upravo u redovima opozicije.

Čak i ako se takav scenario desi, za Vanju Ćalović ovi su izbori prekretnica.

„Ako ovo nije kraj, onda je početak kraja DPS-a.

Čak i ako ostanu na vlasti, imaće izuzetno krhku vlast koja neće moći da sprovodi sve što su počeli sa crkvom i nateraće ih da po prvi put prave kompromise.“

Ona podseća na posebnost ovog trenutka.

„Mi nikada nismo doživeli da promenimo vlast na izborima.

I Đukanoviću će, kao i svima nama, biti to prvo iskustvo.“

Lokalni izbori – slika sa nacionalnog nivoa

U pet opština Crne Gore održani su i lokalni izbori, a preliminarne procene rezultata CEMI-ja pokazuju sličan trend kao na izborima za Skupštinu Crne Gore.

• U Budvi bi oko 40 odsto glasova osvojila opoziciona koalicija Za budućnost Budve, DPS ima oko 32 odsto, dok Demokrate osvojile oko 19 odsto glasova.
• DPS u Kotoru ima 34 odsto glasova, ali slede opozicione liste Demokrata sa 24 i Za budućnost Kotora sa 17 odsto glasova.
• Stranke opozicije nisu nastupile u Tivtu pa je lista Narod pobeđuje osvojila više od 40 odsto glasova, dok DPS ima 32 odsto.
• Šansu za formiranje vlasti u Andrijevici takođe ima lista Za budućnost Andrijevice, dok je DPS najbliža šansi da zadrži vlast u Gusinju.

Kakvi izazovi čekaju buduću vladu

Koja god vladajuća većina da preuzme ministarske funkcije, zateći će niz problema.

„Narednu vladu dočekaće ozbiljna ekonomska kriza, posledica pandemije virusa korona i propale turističke sezone“, upozorila je novinarka Milka Tadić Mijović u izbornoj emisiji TV Vijesti.

Ukoliko opozicija uspe da formira većinu, rešavanje tih problema odvijaće se u atmosferi potpune političke podele – Milo Đukanović može ostati predsednik do 2023. godine.

Režim kohabitacije i deljenja vlasti potpuno je nepoznat crnogorskoj političkoj javnosti.

„Predsednik Crne Gore nema velika ovlašćenja – jedino ih je Đukanović sebi prigrabio time što je on bio simbol vlasti gde god da se nalazio.

Njegov najjači mehanizam je da vrati zakon u parlament, ali mora da ga potpiše ako ga parlament ponovo izglasa“, kaže direktorka MANS-a Vanja Ćalović.

U izbornoj noći tako su se mogle čuti pomirljivije poruke od oštre retorike u predizbornom periodu.

„Oni koji su glasali za DPS nisu neprijatelji države – svi su dobrodošli na pravu stranu istorije.

Dobili smo mafiju bez novca, dobili smo samo srcem i znanjem“, poručio je lider koalicije Crno na belo Dritan Abazović.

Iz najjače opozicione grupacije, čiji je stožer Demokratski front, stigla je poruka o neophodnim promenama.

„Crna Gora je podeljna po svim šavovima i, ako danas ne pružimo ruku pomirenja, nikad je nećemo ni pružiti – mi vam je pružamo.

Ne želimo revanšizam, ali svi koji su odgovorni za ovo stanje u državi moraju da snose odgovornost“, poručio je Zdravko Krivokapić.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk