Pet stvari koje treba da znate o Crvenom krstu Srbije

Biljana Mitrović ima 18 godina, a skoro pola decenije je volonterka Crvenog krsta.

„Jednostavno, volim da pomažem ljudima“, kaže smeđokosa tinejdžerka za BBC na srpskom.

Istorija Crvenog krsta u Srbiji je više od osam puta starija od Biljane.

Najstarija humanitarna organizacija u Srbiji, osnovana je 1876. godine na inicijativu vojnog lekara Vladana Đorđevića.

Bilo je jedno od prvih 15 društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca u čitavom svetu, nastalo 13 godina od osnivanja Međunarodnog Crvenog krsta.

U svakoj opštini i gradu u Srbiji, Crveni krst ima sopstvenu organizaciju, odnosno razvijenu mrežu koja omogućava da pomoć stigne svuda i do svakoga, objašnjava Ljubomir Miladinović, generalni sekretar Crvenog krsta, za BBC na srpskom.

Ovo je i najstarija volonterska organizacija u zemlji i okuplja 60.000 volontera.

Crveni krst pruža prostor i okvir svima koji su spremni da njihovo vreme, znanje i veštine stave u službu zajednice, kaže Miladinović.

„Kroz razvijenu mrežu organizacija u svakoj lokalnoj samoupravi, organizacija deluje kao koordinator humanitarnih aktivnosti i okuplja sve one koji žele da se uključe, uz poštovanje osnovnih principa pokreta humanosti, neutralnosti, nezavisnosti i solidarnosti“, dodaje on.

Upravo ti principi „čine temelj poverenja i razlog zbog koga je Crveni krst već decenijama jedan od najznačajnijih humanitarnih aktera u društvu“, ukazuje.

Evo pet zanimljivosti o ovoj organizaciji.

1. Crveni krst na beloj pozadini nije logo, a ni religijski simbol

Prva akcija u kojoj je Biljana učestvovala bila je dobrovoljno davanje krvi.

„Tada sam pomagala ljudima da popune formulare, bili smo tu da ih usmerimo i podržimo“, dodaje.

Na odeći je nosila amblem ove organizacije – crveni krst sa krakovima jednake dužine na beloj pozadini, jedan od najprepoznatljivijih simbola na svetu.

Ipak, to nije logo prve pomoći ili medicinske oznake, niti verski ili politički simbol, piše na sajtu ove organizacije.

Nosi značenje neutralnosti i zaštite.

Međunarodno pravo štiti ljude koji ih nose, kao i zgrade i prevozna sredstva koja ih prikazuju.

Koristi ga vojno i medicinsko osoblje i ovlašćeni humanitarni radnici za zaštitu ranjenika i bolesnika na bojnom polju.

To je i međunarodni znak neutralnosti i zaštite tokom oružanih sukoba.

Amblem je usvojen na Ženevskoj konvenciji, 1864. godine.

U pitanju je inverzija švajcarske zastave – koja je predstavljena belim krstom na crvenoj pozadini.

2. Mreža dobrovoljaca

Biljani je dobrovoljni rad jedna od omiljenih aktivnosti.

„Volonterski rad u Crvenom krstu je raznovrstan, od pružanja prve pomoći učesnicima sa planinarskim društvom, preko markiranja staza, do podrške različitim terenskim aktivnostima.

„Zanimljivo je, jer omogućava sticanje znanja o prvoj pomoći, druženje i nova iskustva na raznim akcijama, ali i priliku da to znanje prenosimo drugima, na primer tokom predavanja u školama o saobraćaju i prvoj pomoći“, objašnjava ona.

U Crvenom krstu volonter može da bude bilo ko – bez obzira na uzrast ili imovinsko stanje, svako ko želi da pomogne može se javiti organizaciji u svom mestu.

Volonteri omogućavaju da ljudi sa oteženim životnim okolnostima postanu ravnopravni članovi društva, ali mi često kažemo da volonteri nisu amateri, ukazuje Miladinović.

„To znači da iako volontiranje zvuči kao nešto što svako može raditi, dobrovoljci prolaze obuku, poseduju znanja i veštine, i umeju da reaguju u kritičnim situacijama“, dodaje on.

Pogledajte naš raniji video o Danici Šmic, najstarijoj volonterki Crvenog krsta u Srbiji

3. Kako je nastao Crveni krst?

Sve je počelo 1859. godine, kada je Švajcarac Anri Dinan bio svedok bitke kod Solferina u kojoj su učestvovali Francuzi i Austrijanci.

Prizori ranjenih vojnika na obe strane su ga potresli, pa je odlučio da organizuje lokalno stanovništvo da im pruži pomoć, ponavljajući da su svi ljudi braća.

Ovaj događaj je podstakao njegovu viziju o nepristrasnim medicinskim dobrovoljcima, koji bi pomagali ranjenicima bez obzira na kojoj su strani rata.

Njegova ideja je prihvaćena, i 1863. godine u Ženevi je osnovan Međunarodni komitet Crvenog krsta.

4. Najstarija humanitarna organizacija u Srbiji

Samo deceniju kasnije, Dinanova ideja stigla je i na Balkan.

Okidač za to bili su Srpsko-turski ratovi koje su Kneževina Srbija i Kneževina Crna Gora vodile protiv Osmanskog carstva od 1876. do 1878. godine.

Od samog početka, organizacija je pružala pomoć ranjenima, obučavala dobrovoljce, sakupljala lekove i pomagala porodicama pogođenim ratom.

Za prvog predsednika izabran je mitropolit Mihajlo Jovanović.

Upravu je činilo nekoliko uglednih građana tadašnje Srbije, poput geografa Jovana Cvijića i zadužbinara Ilije Kolarca.

I Draga Ljočić, prva srpska lekarka, učestvovala je radu organizacije.

„Istorija Crvenog krsta Srbije bila je burna i neraskidivo povezana sa istorijom društva i države u kojoj je delovao“, ukazuje Miladinović.

„Posle Prvog svetskog rata, Crveni krst bio je deo društva u okviru Kraljevine Jugoslavije, posle Drugog svetskog rata u sastavu nove Jugoslavije, a kroz sve kasnije promene državnog uređenja zadržan je kontinuitet rada i humanitarne misije“, dodaje.

U godini osnivanja, „organizacija je okupila oko 2.000 članova i osnovalo je 35 pododbora u zemlji.“

„Danas je Crveni krst razgranat na 183 pododbora u isto toliko lokalnih samouprava u Srbiji.

„Polazište svakog delovanja Crvenog krsta jeste pitanje šta je u određenoj ugroženoj zajednici u tom trenutku najpotrebnije“, objašnjava Miladinović.

Poslednje decenije su posebno izazovne.

„Živimo na prostoru koji je izložen rizicima od zemljotresa, poplava i suša, do sve izraženijih posledica klimatskih promena koje direktno utiču na život ljudi.

„Pored prirodnih izazova, tu su i globalni procesi, poput migracija, kao i sukobi koji su, nažalost, često obeležavali istoriju ovih prostora“, dodaje on.

Posebno iskustvo predstavljaju i zdravstvene krize, poput pandemije kovida-19.

• Draga Ljočić – prva srpska lekarka i pionirka borbe za prava žena u Srbiji
• Spomenik kugi u Irigu – „Vreme kad su živi zavideli mrtvima“
• Da li su i koliko Srbi čuli Arčibalda Rajsa

5. Iscrtavanje mapa

Danas je Crveni krst povezan i sa tehnologijom.

Dobrovoljci širom sveta rade na ideji obeležavanja nerazvijenih i ugroženih područja sveta, posebno onih gde su ljudi izloženi prirodnim katastrofama, sukobima ili siromaštvu – Missing Maps.

Koriste satelitske snimke da crtaju puteve, kuće, reke, škole i bolnice.

Na taj način, kada Crveni krst ili druge humanitarne organizacije moraju da reaguju, već imaju tačne mape i precizne informacije o tome gde je pomoć najpotrebnija.

Takođe, Crveni krst spaja izgubljene rođake, posebno posle prirodnih katastrofa poput cunamija ili zemljotresa ili usled migracija i sukoba.

Biljanin plan je da nastavi da volontira.

„Shvatila sam koliko je to značajno za zajednicu, ali i koliko sam kroz to naučila i rasla“, kaže ona.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.

Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• ‘Volonteri su srce Crvenog krsta’: Ko su dobrovoljci najstarije humanitarne organizacije u Srbiji
• Balkanski volonteri: Pokretači „kruga dobrote”
• Kada su verski volonteri u Srbiji desna ruka pacijentima
• Crveni krst Srbije – od ratova, preko potraga za nestalima do borbe protiv Kovida-19
• ‘Rezerve drastično smanjene’: Zašto je važno redovno davanje krvi
• Stolar Mile – harmonikaš koji pravi i poklanja stolice za decu
• Više od 122.000 dece u Srbiji ne može da zadovolji osnovne potrebe, izveštaj Unicefa