Pokrenuta istraga o Karadžićevom učešću u događajima u Crnoj Gori iz zatvora

Ujedinjene nacije naredile su istragu o učešću bivšeg lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića, koji je iskoristio ograničen pristup telefonu da iz zatvora učestvuje na tribini u Crnoj Gori.

Održao je govor u Srpskoj kući u Podgorici u petak na kojoj je govorio o pitanju nacionalnog identiteta, prenose mediji.

Karadžić je u Haškom tribunalu UN osuđen na doživotnu robiju za genocid i ratne zločine.

Optužen je da je imao vodeću ulogu u ubijanju hiljada muslimana u Bosni tokom rata na prostoru bivše Jugoslavije devedestih godina.

Na tribini je učestvovao i Momčilo Krajišnik – prvi predsednik Skupštine RS, takođe osuđen za ratne zločine, koji je iz haškog zatvora izašao 2013. godine.

Olufemi Elijas, arhivar Haškog suda, potvrdio je da je Karadžić učestvovao u događaju.

On kaže da je naredio komandiru zatvorske jedinice da „presluša i uhvati beleške“ o Karadžićevim pozivima prethodnih pet dana.

• Radovan Karadžić osuđen na doživotnu kaznu
• Mladić u jutarnjem programu: „Ljubi vas deda Ratko“
• O Karadžiću nema ko da piše
• Opsada Sarajeva: Život pod granatama

Karadžićev advokat kaže da se u Hagu brinu da li je neko prekršio pravila, a da je u stvari važno ono što je njegov klijent rekao.

Peter Robinson kaže da „bi bilo bolje da se ljudi usredsrede na njegove poruke tolerancije“ o političkim pitanjima u regionu, uključujući ulogu NATO-a.

Ana Holigan, izveštač BBC iz Haga, kaže da je Karadžić i dalje jedna od ličnosti koja izaziva najveće razdore na Balkanu – njegovo uključenje u lokalne debate izaziva zabrinutost da širi uticaj u i dalje krhkom regionu.

„Sistematski obrazac zločina“

Karadžić, bivši psihijatar, tokom rata u Bosni devedesetih bio je predsednik Republike Srpske.

Haški tribunal je tokom suđenja utvrdio da je zajedno sa ostalim liderima odgovoran za ratne zločine koje su „organizovano i sistematski počinili nad bosanskim muslimanima i Hrvatima“.

U Srebrenici, vojska bosanskih Srba ubila je gotovo 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka u „zaštićenoj zoni“ koju su u ime UN-a čuvali holandski mirotvorci.

Sudije su utvrdile i da je odgovoran za opsadu Sarajeva, granatiranje i snajpersko delovanje, koje je trajalo više od tri godine i tokom kog je život izgubilo, prema procenama, 10.000 civila.

Posle rata, Karadžić je bio u bekstvu, a pre hapšenja 2008. u Srbiji izdavao se za stručnjaka za alternativnu medicinu.

Ovaj 73-godišnji osuđenik čeka da bude premešten na još nepoznatu lokaciju, u zavisnosti od toga koja od zemalja će ponuditi ćeliju u kojoj će provesti ostatak života.