Porodica, mentalno zdravlje i autizam: Posle 15 godina, vraća se kući iz bolnice – majčina borba pobedila

Rajan Klark, 32-godišnjak koji pati od autizma, proveo je skoro polovinu života u bolnici za mentalno zdravlje, najzad je pušten kući posle duge borbe njegove majke.

Klark je bio u bolnici od 2006. godine.

Njegova majka, Šeron, iz Donkastera, rekla je da je Rajan presrećan što se vraća kući posle 15 godina.

Rajan će sada živeti samostalno u vlastitom smeštaju sa negovateljima.

U julu je britansko Nacionalno udruženje za autizam (NAS) saopštilo da je broj autističnih ljudi koji borave u bolnicama za mentalno zdravlje u Engleskoj „nacionalni skandal“.

• Da li je kvalitetan život sa autizmom moguć
• Pet saveta kako da odgajate dete sa autizmom u Srbiji
• Autizam: Srbija i dalje bez podataka

Klark je primljen u bolnicu zbog bojazni da će se samopovrediti.

Prvobitno mu je dijagnostikovana šizofrenija, ali je dobio revidiranu dijagnozu autizma kada je imao 28 godina.

Poslednjih pet godina proveo je na odeljenju forenzičke psihijatrije, na kojem su smešteni i pacijentima osuđeni zbog različitih krivičnih dela.

Šta je autizam?

Autizam je doživotni razvojni poremećaj koji karakteriše slaba ili nikakva socijalna interakcija i komunikacija, kao i ponavljajući obrasci ponašanja.

Radi se o širokom spektru poremećaja – neki od znakova mogu se primetiti u ranom detinjstvu, mada nije retkost da do dijagnoze dođe tek mnogo kasnije, navodi se na sajtu Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Kod ljudi sa autizmom vremenom može doći do promena mogućnosti i potreba – dok su neki sposobni za samostalan život, drugima je potrebna nega tokom čitavog života.

Jedna od karakteristika ovog poremećaja su poteškoće u ovladavanju veštinama komunikacije, pa zbog toga ljudi koji pate od ovih poremećaja teže uspostavljaju društvene odnose.

Pojedini su skloni atipičnim ponašanjima kao što je usmerenost na jednu istu stvar, poteškoće u prelasku sa jedne aktivnosti na drugu, kao i neuobičajene reakcije na čulne senzacije.

Autizam je neizlečiv, reč je o poremećaju koji traje celog života.

Ljudi se autizmom se međusobno razlikuju i po tome koliko su samostalni – neki uspeju da se staraju sami o sebi i ostvare blistave karijere, poput glumca Entonija Hopkinsa ili osnivača Tesle Ilona Maska, dok drugi čitav život zavise od podrške porodice i socijalnih službi.

Pacijenti mogu biti primljeni u bolnicu zbog nedostatka nege, potrebe za porodicom ili negovateljima ili zato što osoba sa autizmom ima problema sa mentalnim zdravljem.

Šeron Klark rekla je da se borila svim silama za sina u poslednjih 15 godina.

„On je autističan i ponavlja fraze, ali mislim da je to bio njegov mehanizam suočavanja dok je bio u bolnici.

„Sada mislim da će prestati. Kako vreme bude prolazilo, to će bledeti.

„Imaće loše dane, ali će ih biti sve manje i manje“.

Njen muž Piter je rekao da je njegov posinak „veoma srećan“ što će živeti „normalnim životom“.

„Mislili smo da će ga preplaviti osećanja, ali on je to zaista dobro prihvatio, na svoj način, i bio je toliko uzbuđen da je želeo da uradi sve odjednom i da sve vidi odjednom“, rekao je.

„Samo se smejao i plesao i zaista je srećan.“

Podaci britanske nacionalne zdravstvene službe pokazuju da je broj autističnih pacijenata zadržanih u bolnici porastao sa 1.105 na 1.215 između 2015. i 2021.

• Korona virus i autizam: „Kako da objasnim detetu da ne sme napolje“
• Kako se odrasli bore sa autizmom
• Kako su braća sa autizmom otvorila prodavnicu stripova i ostvarila san

Srbija i dalje nije utvrdila tačan broj obolelih, a i dalje se čeka osnivanje Centra za autizam i nacionalni registar osoba sa autizmom.

Zvanične institucije pominju cifru od 2.500 ljudi, zasnovanu na različitim spiskovima, dok udruženja roditelja dece sa autizmom govore o 70.000 ljudi, oslanjajući se takođe na svetsku statistiku koja pokazuju da jedan odsto stanovništva svake zemlje boluje od nekog od poremećaja iz spektra autizma.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk