Posao u Srbiji: Zašto su istraživanja o zaposlenosti dala različite rezultate

Stefan Niketić ima 25 godina i do nedavno je živeo u Beogradu – dok nije ostao bez posla zbog epidemije virusa korona.

„Nedelju dana pre nego što je objavljeno da se u Srbiji uvodi vanredno stanje, poslodavac je meni i nekim kolegama iskreno rekao šta se dešava“, kaže Niketić.

Ketering firma u kojoj je radio obrocima snadbevala četiri velike IT kompanije – njihovi zaposleni su tokom epidemije radili od kuće, te nije bilo posla za Stefana i njegove kolege.

Niketić, koji se zbog epidemije korona virusa vratio u rodni grad Arilje, i njegove kolege nisu usamljeni slučajevi koji su tokom vanrednog stanja ostali bez posla.

Prema podacima Infostuda, krizom su najviše pogođeni zaposleni u turizmu, ugostiteljstvu, transportu ljudi i trgovini koja se ne odnosi na prodaju prehrambenih proizvoda.

• Korona virus: Kako će mali preduzetnici preživeti vanredno stanje
• „Mnogi se neće vratiti na tezge“: Volonteri menjaju način prodaje hrane u Srbiji
• Zašto u Srbiji u doba virusa korona stoka jede hranu za ljude

Teška matematika

Još uvek se radi na proceni koliko je ljudi izgubilo posao ili će ostati nezaposleno u Srbiji zbog krize koju je doneo korona virus.

Prva istraživanja različitih institucija pokazuju različite brojke.

Evidencija Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) pokazala je da je broj nezaposlenih manji nego pre 16. marta – kada je uvedeno vanredno stanje – za oko 2.500 ljudi.

Direktor NSZ-a Zoran Martinović rekao je za „Novosti“ da je lista kraća pošto nije bilo otpuštanja, jer je Vlada Srbije podržala poslodavce.

Ubrzo je objavljeno i istraživanje nezavisne organizacije Sekons (SeConS), koja sprovodi istraživanja društvenih trendova i javnih politika – po ovim podacima u Srbiji bez posla tokom vanrednog stanja ostalo 200.000 ljudi.

Tim povodom se oglasio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, rekavši da je „Srbija kao Francuska, da je u plusu“, ukratko – da je statistika povoljnija i da nema te vrste problema.

Marija Babović, direktorka Sekonsa, kaže za BBC na srpskom da se vlade država na koje je pandemija uticala „najčešće ne usredsređuju na negiranje posledica, već na njihovo saniranje“.

• Koliko je nezaposlenost u Srbiji stvarno smanjena
• Kviz: Kakva su vam očekivanja kada birate posao

Ko je kako računao

U istraživanju koje je Sekons sproveo sredinom marta, učestvovalo je 1.600 ljudi koji su imali posao u februaru.

Babović napominje da su istraživanjem bili obuhvaćeni i oni koji su samozaposleni, kao i oni koji prodaju na pijaci, spremaju po kućama i rade slične poslove.

„Svi koji su radili posao najmanje jedan sat tokom nedelje za naknadu u novcu ili naturi, smatraju se zaposlenim“, kaže ona.

Republički zavod za statistiku smatra da su zaposlena lica ona koja su najmanje jedan sat u posmatranoj sedmici obavljala neki plaćeni posao.

„Veoma je važno imati u vidu da se manji broj nezaposlenih prijavljuje na evidenciju NSZ-a“, dodaje Babović, objašnjavajući da to ne važi samo za ovo nego i brojna ranija istraživanja.

Prema nalazima Sekons organizacije 28 odsto onih koji su ostali bez posla je tražilo novo radno mesto, a među njima je tek 11 odsto to uradilo preko Nacionalne službe za zapošljavanje.

Napominje da ako se nezaposlenost prati samo preko evidencije NSZ gube se iz vida grupe neformalno zaposlenih i samozaposlenih, koji su posebno bili na udaru pandemije.

„Ne treba zaboraviti da je prema podacima Ankete o radnoj snazi bilo 529.000 neformalno zaposlenih lica u Srbiji“, kaže ona.

Kako je Sekons dobio broj od 200.000 nezaposlenih

Prema Anketi o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku za 2019. godinu, zaposlenih je bilo 2.901.000, od kojih se, kada se oduzme broj poljoprivrednika – 452.700 – dobije da je 200.000 ili 8.2 odsto, onih koji su ostali bez posla.

„Među ovih 200.000 ima i onih koji nisu nužno dobili otkaz i zbog toga važna formulacija.

„Precizno je reći da su to osobe koje su izgubile posao, a ne dobile otkaz kako su preneli neki mediji, jer se to ne odnosi na samozaposlene i nije jedini razlog ostanka bez posla“, objašnjava Babović.

Ko se zaposlio tokom vanrednog stanja, a koga čeka posao

Vanredno stanje je u Srbiji trajalo 53 dana.

U tom periodu, prema podacima NSZ, posao je dobilo 15.626 ljudi u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Leskovcu, Kragujevcu i Jagodni na radnim mestima:

• Prodavci u prodavnicama
• Čistači i pomoćno osoblje u hotelima
• Prodavci u kiosku
• Službenici za opšte administrativne oslove
• Doktori opšte medine
• Medicinske sestre
• Jednostavna zanimanja u prerađivačkoj industriji
• Vozači kamiona i teških terenih vozila

Prema proceni NSZ najviše otvorenih radnih mesta čeka radnije u uslužnim delatnostima, odnosno kafićima, hotelima, frizerskim salonima, tregivini, stolarskim radionicama, kao i na građevini.

„Očekujemo porast potražnje i u oblasti informacionih tehnologija s obzirom da se sve više promoviše onlajn trgovina i usluge“, kažu iz službe za zapošljavanje.

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
• STRES: Kako da očuvate mentalno zdravlje

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk