Pranje novca, kriminal i FinCEN dosijei: Sve što treba da znate o „procurelim“ dokumentima

Procureli dokumenti o novčanim transakcijama u vrednosti od dva biliona dolara pokazali su kako su neke od najvećih svetskih banaka omogućile kriminalcima da prebacuju „prljavi“ novac širom sveta.

Oni pokazuju i kako su ruski oligarsi koristili banke da izbegnu sankcije koje bi trebalo da ih spreče da prebacuju novac na Zapad.

Ovo je samo poslednje u nizu „curenja“ iz poslednjih pet godina koje je razotkrilo tajne sporazume, pranje novca i finansijski kriminal.

• Lov na nestale milione od propale kriptovalute
• Virtuelne otmice: Kako su prevareni kineski studenti
• Ima li slobode posle zatvora

Šta su FinCEN dosijei?

FinCEN-ovi dosijei predstavljaju više od 2.500 dokumenata, od kojih su većina dosijei koje su banke slale američkim vlastima između 2000. i 2017. godine.

U njima se izražava zabrinutost oko aktivnosti njihovih klijenata.

Ovi dokumenti neke su od najbolje čuvanih tajni međunarodnog bankarskog sistema.

Banke ih koriste da bi prijavile sumnjivo ponašanje, ali oni nisu dokazi bilo kakvog prekršaja ili kriminala.

Oni su procureli Bazfid Njuzu i podeljeni su sa grupom koja okuplja istraživačke novinare iz svih delova sveta, a koja ih je poslala u 108 informativnih redakcija iz 88 zemalja, uključujući BBC-jevu emisiju „Panorama“.

Stotine novinara trenutno prosejava ovu gusto nabijenu, tehničku dokumentaciju, otkrivajući neke od aktivnosti za koje bi banke volele da javnost nije saznala za njih.

Dva akronima koje morate da znate

FinCEN je američka Istraživačka mreža za finansijski kriminal. To su ljudi iz američkog Ministarstva finansija koji se bore protiv finansijskog kriminala.

Ukoliko postoji bilo kakvo podozrenje u vezi sa transakcijama obavljenim u američkim dolarima, to mora da se pošalje FinCEN-u, čak i ako se dešavaju izvan SAD-a.

Izveštaji o sumnjivim aktivnostima (SAR-ovi), primer su kako se te podozrenja beleže.

Banka mora da ispuni jedan od tih izveštaja ukoliko sumnja da neki od njenih klijenata radi nešto nezakonito. Izveštaj se zatim šalje vlastima.

• Plejboj koji je zbrisao sa 242 miliona dolara
• „Najduža i najspektakularnija otmica aviona“

Zašto je to važno?

Ukoliko planirate da profitirate od nekakvog kriminalnog poduhvata, jedna od najvažnijih stvari koju morata da imate je razrađenu je način pranja novca.

Pranje novca je proces kad uzmete prljavi novac – prihode od kriminala kao što je trgovina drogom ili korupcija – i prebacite ga na račun neke cenjene banke gde neće biti povezan za tim zločinom.

Isti proces vam je potreban ukoliko ste ruski oligarh kom su zapadne zemlje uvele sankcije kako bi vas sprečili da prebacujete svoj novac na Zapad.

Banke bi trebalo da se staraju da ne pomažu klijentima da peru novac ili da ga prebacuju okolo kršeći propise.

Po zakonu, one moraju da znaju ko su njihovi klijenti – nije dovoljno samo podnositi SAR-ove i nastavljati primati prljavi novac od klijenata očekujući da vlasti reše problem.

Ukoliko imaju dokaze o kriminalnim aktivnostima, one moraju da prekinu sa prebacivanjem gotovine.

• Tajni život tinejdžera multimilionera: „Vodio sam posao za koji niko nije znao“
• Smrt misteriozne žene i šifrovane poruke – slučaj nerešiv pola veka

Fergus Šil iz Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara (ICIJ) rekao je da su ovi procureli dokumenti „uvid u to koliko banke znaju o beskrajnom tokovima prljavog novca na čitavoj planeti“.

On je rekao i da su ovi dokumenti pokazali da se radi o izuzetno visokim sumama novca. Dokumenti iz FinCEN-ovih dosijea pokrivaju transakcije u visini od oko dva biliona dolara, a oni čine samo delić SAR-ova podnesenih tokom tog perioda.

Pogledajte video o tinejdžeru koji zarađuje milione od hakovanja

Šta se otkrilo?

• HSBC je omogućio prevarantima da prebacuju milione dolara ukradenog novca širom sveta, čak i nakon što je od američkih istražitelja saznao da je ta šema prevarantska.
• DžP Morgan je omogućio jednoj kompaniji da prebaci više od milijarde dolara preko londonskog računa bez znanja o tome ko je njegov vlasnik. Banka je kasnije saznala da je kompanija možda u vlasništvu mafijaša koji se nalazi na FBI-jevoj listi 10 najtraženijih kriminalaca.
• Dokaz da jedan od najbližih saradnika ruskog predsednika Vladimira Putina koristi Barkliz banku u Londonu da izbegne sankcije koje je trebalo da ga spreče da koristi finansijske usluge na Zapadu. Deo gotovine korišćen je za kupovinu umetnina.
• Velika Britanija se naziva „jurisdikcijom višeg rizika“, baš kao i Kipar, prema obaveštajnom odeljenju FinCEN-a. To je zato što se u SAR-ovima pojavljuje veliki broj kompanija registrovanih u Velikoj Britaniji. U FinCEN-ovim dosijeima imenovano je više od 3.000 britanskih kompanija – više nego iz bilo koje druge zemlje.
• Centralna banka Ujedinjenih Arapskih Emirata nije preduzela ništa nakon što je dobila upozorenje da jedna lokalna firma pomaže Iranu da izbegne sankcije.
• Dojče banka je prebacivala prljavi novac perača novca za organizovani kriminal, teroriste i trgovce drogom. Više detalja ovde (Bazfid Njuz)
• Standard čarterd je prebacivala gotovinu za Arapsku banku više od jedne decenije nakon što su računi klijenata u Jordanskog banci bili korišćeni za finansiranje terorizma.

Zašto je ovo „curenje“ drugačije?

Poslednjih godina došlo je do velikog broja krupnih „curenja“ finansijskih informacija, uključujući:

• 2017: Rajski papiri – Ogromna količina procurelih dokumenata iz ofšor agencije za pravne usluge Eplbi i agencije za korporativne usluge Estera. Njih dve radile su zajedno pod imenom Eplbi sve dok se Estera nije osamostalila 2016. godine. Ovi su pokazali ofšor finansijske aktivnosti političara, javnih ličnosti i poslovnih lidera
• 2016: Panamski papiri – Procureli dokumenti iz advokatske kancelarije Mosak Fonseka pokazali su kako još bogati koriste ofšor poreske režime u svoju korist
• 2015: Svis Liks – Dokumenti iz HSBC-ove Švajcarske privatne banke pokazali su kako ona koristi zakone o bankarskoj tajnosti ove zemlje da pomogne klijentima da izbegnu plaćanje poreza
• 2014: LuksLiks sadržali su dokumente iz računovodstvene firme PrajsvoterhausKupers u kojima se vidi da velike kompanije koriste poreske sporazume u Luksemburgu kako bi smanjile količinu novca koji moraju da plete

FinCEN-ovi dosijei drugačiji su zato što to nisu dokumenti potekli iz samo jedne ili dve kompanije – oni potiču iz velikog broja banaka.

Oni ističu raspon potencijalno sumnjivih aktivnosti u kojima učestvuju kompanije i pojedinci, i postavljaju pitanja o tome zašto banke koje su registrovale tu aktivnost nisu uvek preduzimale nešto povodom svojih sumnji.

FinCEN je saopštio da bi ovo curenje moglo da naruši američku nacionalnu bezbednost, kompromituje istrage i ugrozi bezbednost institucija i pojedinaca koji podnose izveštaje.

Ali on je prošle nedelje ipak izneo predloge za unapređenje svojih programa za borbu protiv pranja novca.

Velika Britanija je takođe najavila planove za reformu svog registra informacija o kompanijama kako bi sprečila prevare i pranje novca.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk