Preminuo direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac

120742095 tasovac priv medija
Tasovac
Fonet/Aleksandar Barda
Ivan Tasovac

Dugogodišnji direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac (55) iznenada je preminuo u Beogradu nakon što mu je pozlilo, oobjavila je Radio-televizija Srbije u sredu uveče.

Bio je direktor Beogradske filharmonije od marta 2001. do septembra 2013. godine, a potom od januara 2017. godine.

Od septembra 2013. do avgusta 2016. godine bio je ministar kulture i informisanja Srbije, a jednom prilikom je izjavio da je teško očekivati da se za kratko vreme reše problemi u kulturi.

„Svako ko je očekivao da je moguće naštimovati i uigrati kompletnu srpsku kulturu i informisanje za 12 i po meseci ili dve i po godine, taj je ili zlonameran ili ima ozbiljan problem sa manjkom inteligencije.

„Izazovi su veliki, ali su velike i šanse za uspeh“, rekao je on.

Dodao je da mu je trebalo 12 i po godina da naštimuje Filharmoniju da bi zvučala onako kako je zvučala na kraju njegovog mandata.

„Ja sam potpuno svestan da u srpskoj kulturi i informisanju ne ‘cvetaju ruže’, ali onaj koji misli da ove resore od ružičnjaka dele samo državne jasle i novac, taj ne razume ni kulturu, ni informisanje, ni državu, ni okruženje, ni vreme u kome živimo, a bogami ni hortikulturu“, rekao je Tasovac.

Govorio je i da je postao ministar, ne zbog sujete, već da gradi sistem koji će biti održiv.

„Mislim da se verovatno ne bismo našli u ovoj situaciji da mnogi od mojih prethodnika nisu vrlo uspešno pravdali čaršijska očekivanja.

„Jer da su čaršijska očekivanja merilo uspešnosti srpske kulture ili srpskih medija, onda bi Srbija već uveliko bila neka vrsta balkanskog Diznilenda“, govorio je Tasovac.

Tasovac
Fonet/arhiva
Ivan Tasovac i predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić

Ko je bio Ivan Tasovac?

Ivan Tasovac je rođen je 1966. godine u Beogradu.

Diplomirao je i magistrirao klavir na Konzervatorijumu „Petar Iljič Čajkovski“ u Moskvi, u klasi profesora Sergeja Dorenjskog.

U dvanaestoj godini debitovao je kao pijanista sa orkestrima Beogradske i Zagrebačke filharmonije.

Tokom profesionalne pijanističke karijere nastupao je kao solista i sa orkestrima u Italiji, Švajcarskoj, Španiji, Irskoj, SAD, Rusiji, Belgiji, bivšim jugoslovenskim republikama i drugim zemljama.

U tom periodu rekonstruisana je zgrada Beogradske filharmonije, obnovljeni su instrumenti u velikom delu orkestra, orkestar je podmlađen, angažovani su najkvalitetniji muzičari koji su se vratili sa školovanja u inostranstvu.

Tokom njegovog mandata, znatno je unapređena institucionalna i regionalna saradnja.

Pored zapaženih međunarodnih gostovanja orkestra širom Evrope, na njegovu inicijativu, na jesen 2014. godine, realizovana je prva turneja u istoriji Beogradske filharmonije u SAD-u.

Pokrenuo je Fondaciju Beogradske filharmonije „Zubin Mehta“ 2004. godine, koja se smatra začetnikom i glavnim promoterom modela finansiranja kulture kroz saradnju privatnog i državnog sektora u Srbiji.

Realizaciji brojnih ciljeva i projekata ove fondacije doprinosi i Fondacija „Američki prijatelji Beogradske filharmonije“, osnovana 2012. godine u Njujorku.

Kao priznanje za doprinos kulturi u Srbiji, koje je pokazao predvodeći Beogradsku filharmoniju, bio je pozvan da bude jedan od glavnih govornika na debati „Odnos kulture i ekonomskog razvoja“, koja je u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku održana u junu 2013. godine.

Reagovanja

Iako ima onih koji se nisu slagali sa njegovim izjavama i politikom dok je bio u vladi, na društvenim mrežama se opraštaju od Tasovca.

Pratite nas na Fejsbuku i . Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Komentari (0)

Slični tekstovi

Komentari

0

Pošalji komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Preostalo Vam je još karaktera.


Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.

Google Play App Store
Prijavite se na naš bilten

Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.