Rumena Bužarovska: „Severna Makedonija se menja na bolje, a mi i dalje kritikujemo“

„Nikuda ne idem“ naziv je nove knjige Rumene Bužarovske koja je beogradsku publiku držala budnom do poslednje strane knjige „Moj muž“ koja se, kada je 2016. objavljena u Srbiji, čitala u jednom dahu.

Makedonska autorka jedna je od inicijatorki pokreta MeToo (#SegaKažuvam) u Makedoniji koji je 2017. godine uzdrmao svet ispovestima žena koje su odlučile da javno progovore o nasilju koje su doživele u muško-ženskim odnosima.

Iako sebe opisuje kao feministkinju, njena proza je mnogo više od toga.

Za razliku od junakinja koje u knjizi „Moj muž“ iz prvog lica pričaju o nedaćama koje muževi, njihovi i nečiji, mogu da donesu, stereotipima i društvenim boljkama, u novoj knjizi priče pričaju i muževi, ali i jedan dečak.

• Četiri jezika, a jedna književnost
• Više od pola veka muzike na više od pola hiljade strana
• Slučaj Marije Lukić: Lascivne poruke, ucene, pretnje i suđenje zatvoreno za javnost

„Bavim se post kolonijalističkim odnosom stranaca prema ljudima kod nas, ali i našim kompleksom inferiornosti prema strancima“, kaže Bužarovska u razgovoru za BBC na srpskom.

„Nikuda ne idem“ skup je ličnih priča koje kroz intimu glavnih junaka oslikavaju zgode i nezgode ekonomskih migracija – kako se stranci ponašaju u Makedoniji, a kako Makedonci u dijaspori.

„Odlasci i dolasci su deo našeg svakodnevnog života i ostavljaju trajne posledice“, dodaje.

Makedonci u svetu i svet u Makedoniji kao katarza

U Beograd je došla na književni festival Krokodil.

Dok u knjižari srpskog izdavača čeka da čitaoci i čitateljke stignu na potpisivanje knjige, kaže mi da se danas oseća grozno, a onda počinje da se smeje.

Bužarovska:„Poslala sam partneru poruku da se danas osećam ružno i staro. Odgovorio mi je da se to nije tačno – da sam lepa i mlada. Baš kliše“, smeje se.

BBC: Ali Vi volite klišee i stereotipe? Obe Vaše knjige ih ogoljavaju ličnim pričama i humorom.

Bužarovska: Ljudi zaista često govore u klišeima, a kada jednu istu stvar ponavljaju dovoljno često, ona postaje društvena norma, koja obično nema veze sa stvarnošću. Kada to ironično primetiš i predstaviš, da, to bude smešno. Volim da se igram klišeima, ali ne previše“.

„Svet u koji se bolno ne uklapamo“

Intervju petkom: Prvi crnogorski lezbejski roman

Da kliše koristi taman koliko treba, naučila je, kaže, od svoje omiljene spisateljice, Flaneri O’konor.

Američka spisateljica iz šezdesetih godina prošlog veka, živela je na jugu Amerike i u pričama i romanima koristila je groteskne likove kako bi ispričala priču o svom neposrednom okruženju.

„Smešno je kada vidiš da su ljudi šezdesetih godinama često govorili, na drugom jeziku i u drugoj kulturi, iste stvari koje govorimo i danas“, kaže.

Za junakinje Bužarovskine prve knjige vezali su se čitaoci širom Balkana.

Iako je nova knjiga do sada prevedena samo na srpski, reakcije čitalaca su slične.

Ko je Rumena Bužarovska

• Rođena 1981. godine u Skoplju
• Predaje američku književnost i prevođenje na Filološkom fakultetu u Skoplju, spisateljica je i prevodilac
• Do sada je objavila: Žvrljotine (2007), Osmica (2010) i Moj muž (2014), Nikuda ne idem (2016)
• Stipendista KulturKontakta iz Beča (2006) i Internationales Hausa der Autoren iz Graca (2008)
• Stipendista programa za pisce Ajova univerziteta iz Sjedinjenih Država

„Sve priče koje sam do sada napisala su slične, to su intimne, porodične priče koje u isto vreme odražavaju društvene tokove“, kaže.

Čitaoci koje je do sada srela novu knjigu opisuju kao -mračnu.

„A ja ustvari nisam neki pesimista po prirodi“, smeje se.

Nova knjiga prati likove zarobljene između nekog drugačijeg sveta u dijaspori i Makedonije – njihove odlaske, povratke, razdvajanja i ponovne susrete sa porodicama, susrete sa javnim bolnicama u Makedoniji u kojima vlada haos, komplekse niže i više vrednosti.

„U književnosti je uvek zanimljivije pričati o tužnim stvarima. Naša realnost je ponekad slična – živimo na Balkanu, imamo hiljade problema, odvratne vlade, sve je više uskraćivanja sloboda i prava. To je talas koji se proširio i po Americi i Evropi“.

Ipak, sve je to život, i nije ništa novo, kaže.

Novo je možda to što su Bužarovskini junaci takvu stvarnost uspeli da približe čitaocima i dozvole im da dožive katarzu i oslobode se mora svakodnevice koju žive.

„Severna Makedonija se menja na bolje, ali mi i dalje kritikujemo“

Dete profesora, kao mala, Bužarovska je često putovala.

„Roditelji su nekoliko puta, nakon što bi dobili stipendiju, provodili po godinu dana u Americi. Poveli su me sa sobom Arizonu“.

Bilo je to iskustvo koje je očaralo jedanaestogodišnju Rumenu iz Skoplja, ali je i uplašilo i izazvalo.

Slično kao i junake novog romana koji su se zatekli na istom mestu.

„Arizonu pamtim po vrućini, spektakularnim zalascima sunca, čudnom ponašanju Amerikanaca i mirisu tepisona“, kaže.

I danas, Bužarovskoj cela Amerika miriše na tepison.

„Kad se setim udaraca, navučem patike i samo trčim“

Izračunajte koliko vas košta pol

„Čak i američka ambasada kod nas u Makedoniji. Ne znam šta je to“, smeje se i dodaje da je život u Americi jednako težak kao na Balkanu, ali iz drugih razloga.

„Uvek se vraćam, ali nikada ne bih tamo živela“.

Za razliku od Amerike koja miriše na tepison, Skoplje ima drugačiju mirisnu notu.

„Skoplje smrdi“, kaže.

Iako smatra da je danas bolje nego pre dve godine i navodi svetle primere promene imena i dogovora sa Grčkom, napore za ulazak u NATO I Evropsku uniju, podseća da i dalje živi u jednom od najzagađenijih gradova Evrope.

„Promene na bolje naravno ne menjaju mentalitet i mučnu birokratiju, ima još mnogo da se radi. Ipak, dobro je, ne aplaudiramo novoj vladi neprestano, kritikujemo ih, a to ranije nije bilo moguće. Vladao je strah“, kaže.

Nedavno je u Severnoj Makedoniji promenjen i Zakon o abortusu koji se smatrao kao jedan od najstrožijih u Evropi.

Spisateljice i pisci, studentarija, Balkan i hleb

Na Filološkom fakultetu, na kome predaje američku književnost i prevođenje, njene časove, kaže, pohađaju uglavnom studentkinje koje se mnogo razlikuju od nje.

„One su hrabrije, bezobrazne i drske. Meni se to jako sviđa. Ne poštuju slepo autoritet, bune se“, kaže Bužarovska.

Severna Makedonija je plodno tle za feminizam, smatra Bužarovska, iako kaže da njene hrabre studentkinje i dalje prihvataju kada im se, kada govore o zanimaju, obraćaju u muškom rodu.

„Njima i dalje bolje zvuči kada kažete profesor, trener, autor. Ženska imenica i dalje umanjuje vrednost profesije“.

A Bužarovska voli feminative – reči prilagođene ženskom rodu.

„Verujem u feminative – hajde da ih koristimo jer, kada se već menja društvo, hajde da menjamo i jezik“.

Bužarovska je bila i jedna od žena koje su 2017. godine u Severnoj Makedoniji pokrenule i podržale pokret MeToo (#SegaKažuvam). Prve reakcije nisu bile pozitivne.

„Ipak, bile su odlične. Iako su najpre i muškarci i žene komentarisali da je potrebno da žene otkriju ime i prezime ljudi na koje su upirale prstom. Ljudi nisu razumeli da se ne radi o jednom čoveku, već o sistemskom problemu“.

Reakcije su se kasnije promenile, naročito kod žena.

„Moja generacija i nova generacija feministkinja, mi se odlično slažemo – učimo jedne od drugih“, kaže.

Tu mlađu generaciju Bužarovska naziva Instagram generacijom.

„One imaju sve te kanale komunikacije i to umeju da iskoriste“.

Dok knjiga Moj muž čeka izdanje u Sjedinjenim Državama, Engleskoj, Irskoj i prevodi se na mađarski i italijanski, Bužarovska i dalje od pisanja ne sastavlja kraj sa krajem.

„Ja imam svoj stalni posao profesorke koji mi dozvoljava slobodu i kreativnost. Od pisanja je moguće živeti jedino na zapadu i to samo kada si jako poznat“.

Na pitanje šta trenutno čita, odgovara mahanjem glave.

„Čitam pet knjiga istovremeno, da ne nabrajam“.

Beograd napušta sa još jednom knjigom.

„Knjiga „Florida“ američke spisateljice Loren Grof mi nije bila dostupna do sada. Kupiću je u Beogradu i poneti za Skoplje“.

A Skoplje ovih dana, kaže, ipak bolje miriše.

„Rascvetale su se lipe, divno miriše. Proleće je divno u Makedoniji“.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk