Rumunija i zlostavljanje dece: Zapuštena deca iz sirotišta imaju „manje mozgove“

Mozgovi dece koja su zapostavljena u ranom detinjstvu, uskraćena za određene stvari i živela su u nemaštini, manje su veličine, navodi se u zaključku istraživanja koje su u sirotištima u Rumuniji sproveli predstavnici Kraljevskog koledža u Londonu.

Istraživači Kraljevskog koledža pratili su razvoj dece koja su vreme provodila u „paklu“ rumunskih sirotišta.

Njihov mozak je bio 8,6 odsto manji nego kod njihovih vršnjaka, što je najubedljiviji“ dokaz o uticaja na mozak odraslih, navode istraživači.

• Kako je joga pomogla jednoj ženi da se oporavi od silovanja, trauma i depresije
• Dan kad je streljan Čaušesku: Rumunska revolucija – sećanja i rane
• Smrtonosni apetit: Deca koja se ubijaju prejedanjem

Zanemarivanje dece u sirotištima dobilo je pažnju javnosti tek nakon pada rumunskog diktatora Nikolaea Čaušeskua 1989. godine.

„Sećam se fotografija tih institucija na televiziji, bile su šokantne“, kaže profesor Edmund Sonuga Bark za BBC, koji predvodi istraživanje.

Kako navodi, te institucije su bile „pakao“ u kojem su deca često bila „vezana za krevete, prljava i izmučena“, bez kontakta sa drugim ljudima, bez igračaka i često bolesna.

Deca su u tim institucijama provodila između dve nedelje i gotovo četiri godine.

Prethodna istraživanja o deci koju su usvojile britanske porodice pokazuju da su ta deca u odraslom dobu imala brojne psihičke probleme.

Dokumentovani su razni poremećaji poput autizma, poremećaja hiperaktivnosti sa nedostatkom pažnje i straha od stranaca.

• Zapalili pacijentkinju tokom operacije u Rumuniji
• Da li su prijatelji loši po vaše zdravlje
• Lekar koji oseća bol svojih pacijenata

Poslednja studija, objavljena u službenom listu Nacionalne Akademije Nauka SAD prva je koja se bavila skeniranjem mozga u potrazi za odgovorima.

U istraživanju je učestvovalo 67 usvojenika iz Rumunije, a njihovi mozgovi upoređeni su sa 21 usvojenikom koji u detinjstvu nisu bili zapostavljeni ili zlostavljani.

„Rezultati istraživanja bili su veoma upečatljivi“, kazao je za BBC profesor Sonuga Barke.

Najpre, veličina mozga – prosečno je za 8,6 posto manji kod rumunskih usvojenika.

A što su više vremena proveli u rumunskim sirotištima, mozak je bio manji.

Ipak, uticaj na mozak nije u potpunosti isti u svim slučajevima.

Mitul Mehta, profesor i jedan od istraživaća rekao je: „Pronašli smo strukturalne razlike između dve grupe koje smo uporedili i u tri različite moždane oblasti.“

„Ove oblasti povezane su sa funkcijama kao što su organizacija, motivacija, integracija informacija i pamćenje.“

Istraživači su naveli da nova saznanja mogu da pomognu u objašnjavanju nižeg koeficijenta inteligencije i većeg broja slučajeva nedostatka pažnje kod pojedinaca.

Ono što studija ne može da objasni je šta je to tačno kod zapostavljanja i nebrige u detinjstvu što utiče na veličinu mozga.

To znači da je teško utvrditi i kako tačno druge stvari poput zlostavljanja u detinjistvu ili izbeglištva mogu da utiču na kasniji razvoj osoba.

Ipak, u studiji se zaključuje da, pored slabe ishrane, postoji i jasan uticaj ovih elemenata na razvoj mozga.

„Ova studija je važna zato što prvi put ističe, na jasan i upečatljiv način, moć okruženja u ranom detinjstvu i nemaštine na moždani razvoj“.

„Pomenuti faktori imaju ozbiljan uticaj na ljude, čak i posle 20 godina i uprkos činjenicu da su ih u međuvremenu usvojile brižne porodice“, zaključio je profesor Sonuga Barke.

Pratite Džejmsa na Tweets by JamesTGallagher
.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk