Rusija, Ukrajina i energenti: Ponovo radi Severni tok, ključni ruski gasovod ka Evropi

Rusija je ponovo otvorila gasovod Severni tok 1, posle desetodnevne pauze zbog popravki i održavanja.

To je najveći gasovod koji snabdeva Evropu ovim energentom.

Zemlje Zapada su strahovale od mogućnosti da Moskva neće ponovo pustiti u rad gasovod kao odgovor na sankcije uvedene zbog invazije na Ukrajinu.

Evropska komisija u sredu je apelovala na zemlje članice EU da smanje korišćenje gasa za 15 odsto u sledećih sedam meseci jer će Rusija prekinuti snabdevanje.

Prošle godine, oko 40 odsto ukupnih količina prirodnog gasa EU je uvezla iz Rusije.

• Rusko zavrtanje gasa Evropi: Privremeni plan ili trajna odluka
• Zorana Mihajlović za BBC: „Interesi ruskih lobija su bili jači“ kada se birao izvor gasa u Srbiji
• Razgovor Putina i Vučića: „Novi povoljni gasni ugovor, Srbija će imati sigurnu zimu“

Od evropskih zemalja, najveći uvoznik ruskog gasa u 2020. bila je Nemačka.

Ipak, ova država je smanjila zavisnost od ruskog gasa sa 55 na 35 odsto.

Cilj nemačke vlade je da potpuno prestane da uvozi gas iz Rusije.

Vladimir Putin, predsednik Rusije, tvrdi da rekao je da nema razloga za strah i da će državna kompanija Gasprom ispuniti obaveze iz ugovora.

Od četvrtka ujutru gasovod je ponovo u funkciji, ali portparol je rekao da radi sa 40 odsto kapaciteta.

Na tom nivou je radio i do sredine juna, kada je Gasprom smanjio isporuku gasa uz obrazloženje da kasni servis delova koji treba da uradi nemačka kompanija Simens Enerdži.

Analiza

Dženi Hil, dopisnica iz Berlina

Gas ponovo teče, ali smanjenim kapacitetom.

Malo ko u Berlinu, ili bilo kojoj drugoj evropskoj prestonici, veruje predsedniku Rusije Vladimiru Putinu u snabdevanju energijom od koje naročito Nemačka toliko zavisi.

Čak i dok Evropu pogađa vreli toplotni talasi, ovdašnji ministri su svesni da zemlja trenutno nema dovoljno uskladištenog gasa da bi preživela zimu.

Oni pozivaju ljude da štede energiju, trudeći se da obezbede zalihe tečnog prirodnog gasa iz drugih zemalja, pa čak i aktiviraju stare elektrane na ugalj, uprkos obećanju da će se upotreba fosilnih goriva postepeno ukidati.

Lideri u industriji upozorili su da bi nedostatak gasa, koji bi mogao da dovede do racionalizacije, mogao da izazove recesiju.

To bi oduševilo Vladimira Putina, koji želi da izazove politički i ekonomski haos na apadu.

Posle deset dana pauze u radu, gasovod sada snabdeva Evropu sa 40 odsto kapaciteta.

Nastavak smanjenog snabdevanja verovatno će otežati zemljama da popune zalihe pre zime, kada se gas mnogo više koristi.

Evropske zemlje su tražile alternativne dobavljače gasa, koji se može transportovati brodom.

Ali izgradnja infrastrukture potrebne za uvoz gasa od novih dobavljača može biti skupa i duga, što čini malo verovatnim da ruski energent može biti potpuno zamenjen pre predstojeće zime.

Umesto toga, možda će biti potrebno smanjiti potrošnju gasa.

Krajem februara, kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu, Berlin je naglo zaustavio planove za ponovno otvaranje novog gasovoda – Severni tok 2 – koji bi udvostručio snabdevanje Nemačke ruskog gasa.

Kritičari projekta Severni tok 2 dugo su tvrdili da bi on Rusiji dao previše kontrole nad snabdevanjem Evrope energentima.

Pogledajte video

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk