Srbija i ekonomija: Šta su robne rezerve – garancija stabilnih cena, „spas“ za tržište i proizvođače

Mučne slike devedesetih godina prošlog veka gotovo da su se vratile pred oči ljudi u Srbiji – do straha da će osnovne namirnice nestati, a rafovi u prodavnicama ostati prazni vodila je najpre pandemija virusa korona, a potom i ruska invazija na Ukrajinu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uveravao je 25. marta da nema razloga za brigu pokazujući fotografije punih skladišta.

Poručio je tada da zemlja „ima robne i energetske rezerve za više od dva meseca“ i da se dodatno radi na tome da se „do čepa“ napune sva skladišta u zemlji kako bi se sprečile eventualne nestašice.

Bezmalo dve nedelje kasnije, Vučić je tokom intervjua za RTS rekao da u silosima nema pšenice – „prodali su je i stavili sebi u džep“.

Potom je objavljeno da su u tri grada – Novom Sadu, Blacu i Loznici – uhapšeni osumnjičeni za otuđivanje javnih robnih rezervi pšenice i kukuruza.

Institucija robnih rezervi ustanovljena je još u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata i u Srbiji se održala bez prekida do danas, navodi agroekonomista Milan Prostran.

„Robne rezerve su uglavnom u funkciji spasavanja proizvođača i tržišta – imaju ulogu da smire tržište, da ublaže cenovne udare i udare u snabdevanju, kao i da se održe garantovane cene nekih dobara“, objašnjava Prostran za BBC na srpskom.

• Vučić: Ne uvodimo sankcije Rusiji, niti ćemo da nacionalizujemo imovinu ruskih firmi
• Zašto Rusija prodaje Srbiji gas tako jeftino
• Odnosi Rusije i Crne Gore: Od „istorijskih prijatelja“ do „neprijateljskih zemalja“

Za upravljanje robnim rezervama u Srbiji nadležna je republička vlada, odnosno Republička direkcija za robne rezerve Ministarstva trgovine, dok je na teritoriji Vojvodine formirana pokrajinska direkcija.

Srbija je pojačala zalihe pojedinih roba radi sigurnijeg snabdevanja stanovništva usled rata u Ukrajini, koji je izazvao poteškoće u nabavci i porast cena, navode iz Republičke direkcije u pisanoj izjavi za BBC na srpskom.

Iz ove institucije dodali su da nisu u mogućnosti da javno objave podatke o ukupnoj količini robe u rezervama, ali su napomenuli da „Srbiji ne prete nestašice osnovnih životnih namirnica“.

Šta su robne rezerve?

To su zalihe dobara kojima se obezbeđuje snabdevenost i stabilnost na tržištu u slučajevima vanrednog stanja, rata ili tržišnih poremećaja, navodi se u Zakonu o robnim rezervama.

Čine ih osnovni poljoprivredni i prehrambeni proizvodi, meso u živoj stoci, industrijski proizvodi, lekovi i sanitetski materijal, sirovine i reprodukcioni materijal za ove proizvode, navodi se na sajtu Republičke direkcije za robne rezerve.

Agroekonomista Milan Prostran napominje da je hrana najveći deo robnih rezervi u Srbiji.

„Ne možete da vodite rat ni da sprovodite ekonomske i socijalne politike u miru, ako nemate hrane“, dodaje on.

Robne rezerve mogu da čine i novčana sredstva u domaćoj i stranoj valuti, kao i hartije od vrednosti, dodaje se u zakonu.

Količina rezervi u vlasništvu države određuje se programom rada Direkcije, koji se donosi posle usvajanja državnog budžeta.

Svake godine se podižu količine osnovnih namirnica, poput pšenice, ulja i soli u robnim rezervama i trenutno na ih na stanju ima za „otprilike dva meseca“, navodi se na sajtu Direkcije.

„Ministarstvo trgovine u saradnji sa drugim ministarstvima i državnim organima procenjuje koje količine rezervi su neophodne na osnovu trenutnog stanja, očekivane proizvodnje tih dobara i budžetskih sredstava kojima raspolaže“, objašnjava Milan Prostran.

I rezervi nafte u Srbiji mora biti najmanje za dva do tri meseca – količina rezervi za godinu koja sledi određuje se najkasnije 31. decembra tekuće godine i ona „mora biti u visini 90 dana prosečnog dnevnog neto uvoza ili 61 dan prosečne dnevne potrošnje u Republici Srbiji, u zavisnosti koja količina je veća“, prema Zakonu o robnim rezervama.

Direkcija je odgovorna za skladištenje robnih rezervi, ali taj posao mogu da obavljaju i privatni proizvođači.

U skladištima direkcije čuvaju se energenti, metali, žitarice, so, konzerve i druge robe koje ne podležu pod posebne uslove čuvanja, što čini 50 odsto ukupnih rezervi Srbije, a druga polovina se čuva kod proizvođača, dodaje se na sajtu Direkcije.

Rezerve hrane u Srbiji sastoje se iz:

• merkantilne pšenice
• merkantilnog kukuruza
• pšeničnog brašna T-500
• mleka u prahu
• kuhinjske soli
• šećera
• jestivog suncokretovog ulja
• konzervirane ribe
• trajnih mesnih konzervi
• pasulja
• pirinča

Izvor: Republička direkcija za robne rezerve za BBC na srpskom

Kako se upravlja robnim rezervama?

O tome da li će se i u kojoj meri robne rezerve rasteretiti ili popuniti odlučuje Vlada Srbije, a Direkcija za robne rezerve, na osnovu te odluke, kupuje ili prodaje robu.

„Ako postoji višak neke robe u rezervama, država daje nalog za izvoz privatnim kompanijama koje se bave spoljnom trgovinom, a taj novac ide u budžet ili može da se koristi za obnavljanje robnih rezervi“, objašnjava Prostran.

Do stvaranja ovog viška nekada dolazi kada država kupovinom prevashodno poljoprivrednih dobara obezbeđuje proizvođačima garantovane cene mesa, mleka, pšenice, kukuruza ili drugih roba.

„Kada proizvodi za koje su propisane garantovane cene ne mogu da se prodaju na tržištu, postoji obaveza države da otkupi određenu količinu tih proizvoda“, kaže Prostran.

Ovaj agroekonomista, koji je tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka bio pomoćnik saveznog ministra za poljoprivredu u Jugoslaviji, dodaje da je institucija čuvanja robnih rezervi duga više od pola veka i primenjivala se decenijama pre raspada te zemlje.

Mnogi su stvaranje robnih rezervi povezivali sa socijalizmom, ali Prostran kaže da je to „ekonomska institucija, koja nema nikakve veze sa ideologijom“.

Pšenica i kukuruz nestaju iz skladišta, najavljene nove provere

Otkriveno je da deo robnih rezervi koje su čuvane u privatnim skladištima nedostaje, saopštio je predsednik Aleksandar Vučić.

„Nije problem, sad hapsimo i nadoknadićemo sve. Sada ide i obilazak svih državnih skladišta, da vidimo da li su i tu krali“, rekao je on, prenosi internet portal 021.

Prilikom kontrole privatnih skladišta ustanovljeno je da su u kompaniji Žitopromet DOO Ruma od 1. januara do 30. marta ove godine nezakonitim postupanjem oštetili Republičku direkciju za robne rezerve za više od 624 miliona dinara, a osumnjičen je 59-godišnji muškarac, prenela je tTelevizija N1.

Za otuđivanje 2.420 tona pšenice iz skladišta privrednog društva „AKI Komerc“ iz Blaca od 1. januara do 4. aprila ove godine tereti se odgovorno lice te firme, a šteta je procenjena na više od 96 miliona dinara, izvestila je agencija Beta, a prenela televizija N1.

Rezerve pšenice i kukuruza nestale su i u privrednom društvu „Mlin Filipović Kata“ u Šapcu – 55-godišnjak se tereti da je od 1. januara do 4. aprila ove godine otuđio više od 2.500 tona tih žitarica u vlasništvu Republičke direkcije za robne rezerve i naneo štetu nešto manju od 95 miliona dinara, saopštili su iz Vlade Srbije.

Region i Evropa – ko ima robne rezerve, a ko ne?

Posle raspada Jugoslavije, novonastale države krenule su različitim putevima – neke, poput Srbije, odlučile su da zadrže ovu praksu.

„Srbija je u ukupnim fondovima hrane u Jugoslaviji učestvovala sa više od 60 odsto, a od raspada zemlje ona je još izraženije agrarna zemlja – proizvodi velike viškove hrane i u tom pogledu je sama sebi uglavnom dovoljna“, smatra Prostran.

On dodaje da bi Srbija imala prostora i da smanji robne rezerve, kada bi situacija u svetu bila „normalna“, ali kriza usled rata u Ukrajini nalaže dodatan oprez.

„Neke bivše jugoslovenske republike, poput Crne Gore, odustale su od robnih rezervi i sada se hvataju za glavu usled krize“, objašnjava Prostran.

Iz Ministarstva ekonomskog razvoja te zemlje poručili su da razmatraju formiranje robnih rezervi koje bi se čuvale u Crnoj Gori, ali postoji mogućnost i da se one skladište u inostranstvu, preneo je podgorički list Vijesti.

• Može li svet opstati bez ruske nafte i gasa
• Koliko rat u Ukrajini košta Rusiju
• Kako nam je rat u Ukrajini stigao u džepove – i koliko to utiče na psihu

U Hrvatskoj postoje robne rezerve, a zbog rata u Ukrajini u Zagrebu su odlučili da ih povećaju.

Iz hrvatskog Ministarstva poljoprivrede u martu su najavili da će obezbediti dodatne količine mesa, žitarica, mleka i ostalih prehrambenih namirnica u vrednosti od oko 79 miliona evra).

U Bosni i Hercegovini situacija je specifična – robne rezerve postoje, vredne su oko 15 miliona evra, ali nejasno je od kojih dobara se sastoje, prema navodima Al Džazire.

Međutim, one pripadaju samo Federaciji, dok Republika Srpska, drugi entitet Bosne i Hercegovine, nema stalne zalihe, već pribegava „hitnim intervencijama“ u slučaju nužde, dodaje se.

Kriza je naterala mnoge države da dodatno razmotre uvećavanje rezervi – Evropa se našla usred energetske krize, a problemi mogu nastati i sa drugim proizvodima iz Rusije i Ukrajine, poput pšenice, soje ili đubriva.

U Evropskoj uniji još nema nestašica hrane, ali će se lideri bloka truditi da reše probleme u vezi sa porastom cena namirnica i da učine poljoprivrednu proizvodnju još otpornijom na aktuelnu krizu, poručio je 23. marta Valdis Dombrovskis, potpredsednik Evropske komisije.

Milan Prostran smatra da će kriza naterati donosioce odluka širom Evrope da preispitaju politike u ovoj sferi.

„Mnoge zemlje u Evropskoj uniji su sada shvatile da moraju da imaju zalihe koje će u određenim situacijama smiriti kako psihološki, tako i ekonomski faktor krize, pogotovo kada je u pitanju hrana“, zaključuje Prostran.

Pogledajte video: Kako rat u Ukrajini dovodi do rasta cena hrane

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk