U crnoj kratkoj haljini i visokim potpeticama, tamne kose skupljene u konjski rep, oblih bokova, isturenih grudi i tankih gležnjeva, Dara Nijagara uzdignute glave šeta beogradskom kaldrmom.

Glavna je junakinja istoimenog stripa Desanke Dese Glišić, jedne od prvih karikaturistkinja u Srbiji.

Iako je izašlo samo petnaestak brojeva, lik doterane i vrcave devojke podelio je javnost.

Polovinom 20. veka, jedni su hvalili njene crteže i nestrpljivo iščekivali novi broj, dok su je drugi, kako je i sama govorila, „kritikovali da kvari nevinu omladinu“.

• Kako je Džo Sako napravio stripove o ratu u Bosni
• Ko su bile sestre Đusani i kako su stvorile Diabolika – najpopularnijeg negativca
• Hugo Prat – otac Korta Maltezea koji je složeno činio jednostavnim

Desine karikature predstavljale su metaforu vremena i društva koje se otvaralo ka svetu, zapisao je Slobodan Novaković u knjizi Ko je ko u srpskoj karikaturi.

„Njene lepotice, u vreme kada se slične fotografije nisu mogle ni zamisliti u našoj štampi zatrpanoj dugim referatima i rezolucijama, počele su da privlače pažnju najšire javnosti, mladih i starih – deca, vojnici i penzioneri bili su oduvek Desine najveće pristalice“, piše Novaković.

Čitala ju je i Lela Milutinović iz Niša, u to vreme tinejdžerka, danas baka petoro unučadi.

„Meni je to bilo slatko, jer su njene junakinje, a posebno Dara Nijagara, bile vesele, vrcave, doterane žene – uvek našminkane i obučene po poslednjoj modi“, priseća se ova Nišlijka za BBC na srpskom.

Dopadao joj se, dodaje, Desin humor.

Karijeru ove umetnice nisu obeležile samo izmišljene junakinje stripova, već i karikature slavnih svetskih ličnosti poput astronauta Nila Armstronga i argentinskog revolucionara Ernesta Če Gevare.

Beogradska holivudska diva

Uz Daru Nijagaru, beogradskim ulicama ponosito su se šetale i Cica, Mica i Perka Farmerka, u novim haljinama i suknjicama otkrivajući vitke noge.

Dara Nijagara prvi put se pojavljuje na stranama satiričnog časopisa Jež 1954. godine.

Prati inostranu modu, oblači se slobodnije i redovan je gost komisiona, prodavnica u kojima se u vreme socijalističke Jugoslavije prodavala uvozna roba.

Sišla je na beogradske ulice sa filmskog platna.

„Pogledala sam film Nijagara sa Merilin Monro i došla na ideju da stvorim moju, ovdašnju ženu koja po svaku cenu želi da izgleda kao strankinja“, objasnila je Desanka Glišić.

U višedecenijskoj karijeri nacrtala je više od 100 karikatura.

„Moje žene nikada nisu bile porno, nisu bile vulgarne“, rekla je Glišić u intervju za list Zum reporter 1984. godine.

Jana Adamović, strip umetnica koja se pre nekoliko godina prvi put susrela sa radovima Dese Glišić, oduševljena je junakinjama.

„Istražujući o njoj, shvatila sam da je njena Dara Nijagara imala uticaj na društvo u bivšoj Jugoslaviji i da su svi to čitali“, priča Adamović za BBC na srpskom.

Prvi radni zadatak i prvi udarci

Blok i olovka obeležiće život Desanke Glišić.

Sa svetom ilustracija upoznaće je komšija koji joj je na poklon doneo knjigu Robinzon Kruso punu crteža.

„To me je toliko držalo da sam stalno tražila beli papir kako bih nešto nacrtala“, rekla je u intervjuu za Radio Beograd 1.

Uprkos protivljenju porodice, završava umetničku školu, a slikarske veštine učila je od Bete Vukanović, koja je početkom 20. veka važila za jednu od važnijih portretista.

Slobodan Novaković navodi da su radovi Glišić bili u rangu tadašnjih pionira novinske karikature i da su kritičari govorili da ima „muški potez“.

To ne znači da je slikanje bilo isključivo muška profesija, što će Desanka sama i potvrditi u istoj radijskoj emisiji.

„Nije bilo čudno, bilo je prilično žena slikarki, ali je bilo čudno što sam postala žena karikaturistiknja“, ispričala je.

Bavila se društvenim i političkim temama sa „prefinjenom ženskom ironijom“, za razliku od drugih karikaturista koji su im prilazili sa više žestine i gorčine, zapaža Slobodan Novaković.

Na njihovim karikaturama predmet podsmeha uglavnom su bili tadašnji inostrani zvaničnici, dok je Desa Glišić politiku posmatrala kroz naočare modne scene.

Njeni junaci su, primećuje, uvek bili odeveni po poslednjoj modi.

Nije se zadržavala na političkim ličnostima već je uvodila i „obične mladiće i devojke sa beogradskog asfalta“, beleži Novaković u knjizi posvećenoj srpskim karikaturistima.

‘Slike iz rata su je progonile’

Prvi posao Desanka Glišić dobila je u Trgovinskom glasniku.

Sitna, sa svega 45 kilograma i beretkom na glavi, ušetala je u redakciju i odmah dobila prvi radni zadatak.

Izveštavala je iz sudnice u kojoj je čak bila i žrtva fizičkog napada.

Optuženi je, dok je mlada Desa Glišić zadubljeno crtala, preskočio ogradu i počeo da je tuče.

Tog nemilog dana upoznaće i budućeg supruga Boru Glišić, pozorišnog kritičara.

Drugi svetski rat provela je u Kragujevcu, a jedno od traumatičnijih sećanja iz tog perioda ispričaće godinama kasnije i Mileti Miloradoviću, karikaturisti, sa kojim će godinama kasnije raditi u Ježu.

„Brvnara u koju se sklonila sa suprugom, gledala je na šume gde su Nemci streljali ljude.

„Desa je bila svedok ubijanja đaka u Šumaricama, slika koja ju je godinama proganjala“, priča Miloradović za BBC na srpskom.

U oktobru 1941, vojnici okupatorske nacističke Nemačke streljali su 2.264 ljudi, među kojima i učenike i učenice lokalnih škola, podaci su Muzeja 21. oktobar.

Po završetku rata, Glišić je nekoliko godina radila kao scenografkinja u kragujevačkom pozorištu, ali se na poziv redakcije Ježa vratila u Beograd.

„Njene karikature bile su atraktivne i jako popularne, ona je njima diktirala dnevnu modu.

„Sve devojke i žene su htele da se oblače kao i njene junakinje“, priča Miloradović.

Ko je Desanka Desa Glišić?

• Rođena je 22. decembra 1911. u Beogradu
• Završila je umetničku školu i čitav život bavila se crtanjem karikatura i portreta
• Radila je u Trgovačkom glasniku, Vremenu i Ježu, satiričnom listu.
• Među karikaturama koje je nacrtala najpoznatije junakinje su Dara Nijagara, Cica, Mica, Perka Farmerka
• Našla se među 100 najznačajnijih srpskih novinara u monografiji Dva veka srpskog novinarstva
• Umrla je u Beogradu 1991. godine

Če Gevara, Nil Armstrong

Tokom višedecenijske karijere, imala je prilike da nacrta mnoge poznate ljude tog doba.

Tri meseca pošto je upisan u istoriju kao prvi čovek koji je zakoračio na Mesec 20. jula 1969, Nil Armstrong je posetio Jugoslaviju.

Među akreditovanim novinarima koji su nestrpljivo čekali kosmonauta bila je i Glišić.

U jednom intervjuu, ispričala je da je rešila da ga nacrta po svaku cenu i otrgla se telohranitelju koji je pokušao u tome da je spreči.

„Kakav bih ja bila pišljiv novinar da sam propustila takvu priliku“, izjavila je tada Glišić.

Najveći problem imala je sa Če Gevarom, argentinskim revolucionarom, učesnikom Kubanske revolucije kojom je svrgnuta autoritativna vlast tadašnjeg lidera Fulensija Batiste.

Če Gevera je boravio u Jugoslaviji osam meseci po završetku revolucije, u avgustu 1959. godine.

Pristao je da joj pozira, ali je toliko impresionirana njime jedva savladala tremu, pa za razliku od portreta američkog kosmonauta, nije bila zadovoljna.

„Htela sam u zemlju da propadnem od sramote“, izjavila je u istom intervjuu.

Franko, Hitler i Staljin

Crtala je političare i pre Drugog svetskog rata, u vreme Kraljevine Jugoslavije.

U knjizi Ko je ko u srpskoj karikaturi, Novaković navodi da je Glišić španskog fašističkog generala Fransiska Franka nacrtala sa ljudskim lobanjama.

Engleskog premijera Nevila Čemberlena nacrtala je kako strpljivo čeka američkog filmskog producenta Volta Diznija da mu poveri ulogu „hrabrog krojača“ u trenutku kada se velike sile spremaju da kroje novu mapu sveta.

Uoči Drugog svetskog rata ilustruje parove sa gas maskama – engleskog džentlmena sa francuskom gospođicom, debeljuškastu nemačku damu u zagrljaju utegnutog sovjetskog vojnika.

Maskembal, kako je nazvala jednu karikaturu, aluzija je na pakt o prijateljstvu koji tada potpisuju nemački i ruski lideri Hitler i Staljin.

Političkim karikaturama vraća se krajem 1950-ih u socijalističkoj Jugoslaviji.

Mileta Miloradović tvrdi da joj zbog takvog pristupa političkim karikaturama nikada niko nije pravio problem.

„Znalo se tada ko sme da se crta, a ko ne.

„Zvaničnih zabrana nije bilo, ali su se autori sami ograničavali u glavama“, objašnjava.

‘Kada bih se ponovo rodila, izabrala bih istu profesiju’

Radovi Desanke Glišić izlagani su više puta u bivšoj Jugoslaviji, a jednom su se našli i na meti lopova.

„Na Čivijadi, vašaru u Šapcu, neko je ušao u izložbeni prostor i ukrao Desine radove, ali je to njoj bilo milo“, seća se Miloradović.

Desa Glišić nikada se nije pokajala što je čitav radni vek posvetila olovci i papiru.

„Kada bih se ponovo rodila, izabrala bih istu profesiju.

„Jeste odgovorna i teška, ali je baš zato volim“, govorila je Desa Glišić.

Možda vam ovaj video bude zanimljiv

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk