Sterilitet, vežbanje i gubitak kose: Šta ugrožava plodnost muškaraca

U naporima da izgledaju privlačnije, muškarci mogu ugroziti sposobnost da imaju decu, pokazuje istraživanje.

Steroidi, tablete za opuštanje i one koje smanjuju ćelavost utiču na plodnost.

Ovaj paradoks je nazvan Mosman-Pejsi – po naučnicima koji su ga prvi opisali.

„Primetio sam da su neki muškarci koji dolaze na testiranje plodnosti ogromni“, kaže doktor Džejms Mosman, koji radi na Braun univerzitetu u Sjedinjenim državama.

Mosman je pripremao doktorat u Šefildu kada je shvatio da veliki uticaj na plodnost ima preterano korišćenje steroida.

„Oni se trude da izgledaju što krupnije, ali ne mogu da podare potomstvo, jer uopšte nemaju sperme“, kaže Mosman.

• Zaljubila sam se u muškarca sa oglasa
• Svet ima sve više baka i deka, a sve manje unuka
• Šta muškarci znaju o tome kako se žene osećaju

Steroidi deluju kao muški hormon testosteron i koriste se za povećanje i jačanje mišića, a redovni korisnici su bodibilderi.

Profesor Alan Pejsi sa univerziteta u Šefildu kaže da je ironično to što muškarci odlaze u teretanu kako bi izgledali bolje, jače i privlačnije, a time istovremeno umanjuju plodnost.

Steroidi „varaju“ hipofizu da testisi rade prebrzo.

Žlezde reaguju tako što zatvaraju proizvodnju dva hormona koji su ključni za proizvodnju sperme – FSH i LH,

Naučnici kažu da je slična situacija i kod muškaraca koji koriste lekove kako bi sprečili opadanje kose.

Lek finasterid menja način na koji telo apsorbuje testosteron. On može da smanji gubitak kose, ali jedna od nuspojava je i smanjenje plodnosti.

Pejsi kaže za BBC da će korisnici steroida postati sterilni – oko 90 odsto njih verovatno.

‘Evolucijski bezvredan čovek’

Mera uspeha u evolucijskom smislu je prenošenje gena na sledeću generaciju.

Mosman kaže da lekovi za opuštanje ili za smanjenje ćelavosti mogu da vas učine lepšim, ali vas mogu pretvoriti i u čoveka koji u evolucijskom smislu nema veliki značaj.

Muškarci nisu ženama privlačniji zbog toga što su lepši i lepota ne povećava šanse za prenošenja gena na sledeću generaciju.

Za ovu tvrdnju postoje primeri i u prirodi – ima i životinja koje žrtvuju sposobnost da se razmnožavaju.

Neke vrste ptica se odriču mogućnosti da imaju potomstvo kako bi pazili na potomke bliskih rođaka.

Ali čak i ovo ima značaj u evolucijskom smislu, pošto se polovina gena deli s braćom i sestrama, ali indirektno.

Mosman sumnja da „ukoliko se trudite da se više dopadnete suprotnom polu, vi zapravo ubijate svoju plodnost“.