Trojici naučnika Nobelova nagrada za fiziku za revolucionarna kosmička otkrića

Džejms Pibls, Majkl Mejor i Didije Keloz dobili su Nobelovu nagradu za fiziku za „revolucionarno“ otkriće o univerzumu.

Nagradu su dobili za rad o evoluciji univerzuma i otkriće udaljene planete koja se kreće oko zvezde poput Sunca 1995. godine.

• Tinejdžerka kandidat za Nobelovu nagradu za mir
• Nobel za novu šansu za lečenje anemije
• Nobelova nagrada za fiziku ženi

Oni će podeliti novčanu nagradu od devet miliona švedskih kruna, odnosno oko 830.000 evra.

Džejms Pibls, sa Univerziteta Prinston u Nju Džersiju, nagrađen je za doprinos u razumevanju evolucije univerzuma i mesta Zemlje u kosmosu.

On je sa dvojicom kolega predvideo postojanje kosmičkog mikrotalasnog pozadinskog zračenja, takozvanog naknadnog sjaja Velikog praska.

Na pitanje šta smatra najvažnijim doprinosom rekao je da mu je „teško da to kaže“, dodajući da je reč o zajedničkom radu.

„To je životno delo“, rekao je na konferenciji u Stokholmu.

Majkl Mejer i Didije Keloz nagrađeni su za otkriće 51 Pegasi b, gasovitog džina koji kruži oko zvezde udaljene 50 svetlosnih godina.

To je bila prva egzoplaneta pronađena oko zvezde glavnog niza. To su zvezde koje spajaju atome vodonika da bi u svojim jezgrima formirali atome helijuma. To je najbrojnija vrsta zvezda u univerzumu, a takvo je i naše Sunce.

Majkl Moloni, izvršni direktor Američkog instituta za fiziku kaže: „Njihov revolucionarni rad u otkrivanju suštinske prirode univerzuma i novih svetova u udaljenim solarnim sistemima otvorio je čitavu novu oblast u istraživanju u kosmologiji i nauci o egzoplanetama.

„Otkriće planete koja se okreće oko zvezde van Sunčevog sistema promenilo je shvatanje našeg mesta u univerzumu koji i dalje ima mnogo misterija i potrebno ih je rešiti.“

Pratite Pola Tweets by rincon_p
.

Raniji dobitnici Nobelove nagrade za fiziku

2018. – Dona Strikland, Artur Aškin i Žerar Muru za otkriće u oblasti laserske fizike.

2017. – Rajner Vajs, Kip Torne i Bari Bariš za detekciju gravitacionih talasa.

2016. – Dejvid Taules, Dankan Holdejn i Majkl Kosterlic za teorijska otkrića tranzicija topoloških faza i topoloških faza materije.

2015. – Takaki Kadžita i Artur Mekdonald su nagrađeni za otkriće oscilacije neutrina koje pokazuju da oni imaju masu.

2014. – Isamu Akasaki, Hiroši Amano i Šudži Nakamura za otkriće prve svetleće diode koja emituje plavu svetlost.

2013. – Fransoa Angler i Piter Higs za formulaciju teorije Higs bozonove čestice.

2012. – Serž Aroš i Dejvid Vajnland za rad sa svetlošću i materijom.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk