Ukrajina i Rusija: Da li Moksva namerno iskrivljuje koncept genocida

Međunarodni sud pravde Ujedinjenih nacija u Hagu, 7. i 8. marta će održati saslušanje na osnovu tužbe Ukrajine protiv Rusije.

Ukrajinske vlasti su se obratile sudu 27. februara, tri dana posle početka ruske invazije.

Kijev smatra da Rusija iskrivljuje koncept genocida da bi opravdala agresiju i insistira na preduzimanju privremenih mera protiv Rusije.

Šta ovo znači?

BBC je razgovarao sa stručnjakom za međunarodno pravo koji je tražio da ostane anoniman.

• Haos i suze u ukrajinskom gradu, stanici za hiljade izbeglica
• Da li pošiljke oružja sa Zapada menjaju bilo šta
• „Ne sarađujemo ni na koji način“: Kako izgleda život u okupiranim delovima Ukrajine

Kakav je to spor

Međunarodni sud pravde u Hagu razmatra bilo koji spor između onih država koje priznaju njegovu sudsku jurisdikciju, nad bilo kojim sporovima, ili sporovima na osnovu određenog ugovora čiji su učesnici strane u sporu.

Rusija priznaje samo sporove oko određenih ugovora.

U skladu sa Konvencijom o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, Rusija prihvata jurisdikciju Međunarodnog suda pravde u Hagu o sporovima u vezi sa primenom i tumačenjem ove konvencije.

U ovom slučaju, Ukrajina se žali na to kako Rusija tumači ove konvencije o genocidu, i uzima ih kao osnove za njene akcije u Ukrajini.

Jedna od karakteristika ove konvencije je veoma uska i stroga definicija genocida, kaže stručnjak.

Prema njegovim rečima postavlja se pitanje u kojoj meri tumačenje koje koristi Rusija je u skladu sa ciljevima konvencije.

Žalbu Ukrajine naziva neobičnom, inovativnom i kreativnom.

• Izraelski premijer u ulozi mirotvorca između Rusije i Ukrajine
• Od Groznog i Alepa do Ukrajine – ruska vojna doktrina je sve jača sila
• Ukrajina: Zašto je tako teško prebrojati žrtve u ratu

Ukrajina se žali da Rusija koristi očigledno netačno tumačenje konvencije i zapravo zloupotrebljava konvenciju o genocidu kao izgovor za vojnu operaciju.

I na taj način podriva cilj konvencije.

Rusija smatra da je cilj Ukrajine da uništi ruskojezično stanovništvo, što ničim nije potvđeno.

Nesumnjivo je da su zločine počinile sve strane sukoba, nastavlja stručnjak.

U Ukrajini je malo sudskih sporova po ovom pitanju, ali, na primer, u Austriji je nedavno jedan Ukrajinac, koji je bio u dobrovoljačkom bataljonu u periodu aktivnih borbenih operacija, osuđen za ubistvo civila.

Međutim, to su sve ratni zločini, a ne genocid, ubeđen je stručnjak za međunarodno pravo.

Pravno posmatrano, genocid su radnje sa namerom uništenja ili uslovi koji su sračunati da unište grupe (nanošenje štete zdravlju, prelazak dece iz jedne grupe u drugu) koje su jasno definisane prema konvenciji.

U Donbasu nema nacionalne, verske, rasne ili etničke grupe , „narod Donbasa“ ne postoji. Nije bilo nikakvih akcija od strane Ukrajine koje su navedene u konvenciji.

Kakve privremene mere mogu da se preduzmu

Zajedno sa glavnom prijavom, čije razmatranje još nije počelo, Ukrajina je zatražila privremene restriktivne mere.

Kao i pravilo 39 propisa Evropske konvencije o ljudskim pravima, oni moraju da osiguraju razmatranje spora u meritumu.

Ukrajina traži od suda da Rusiji pošalje nalog o sledećim merama:

• Da odmah zaustave vojnu operaciju, koja se, prema navodima Rusije, vodi sa ciljem „sprečavanja i kažnjavanja navodnog genocida u Luganskoj i Donjeckoj oblasti Ukrajine“.
• Da obezbedi obustavu dejstava u cilju izvođenja takve operacije svih vojnih formacija, kojima ona rukovodi ili koje podržava, kao i svih organizacija i lica koja su pod njenom kontrolom i deluju po njenom uputstvu ili pod njenim uticajem.
• Da se uzdrže od bilo kakvih dejstava i da garantuju da neće preduzimati nikakve radnje koje mogu da zakomplikuju ili spreče rešavanje spora predmeta glavne prijave.
• Da se podnese sudu izveštaj o sprovođenju onih mera koje će sud ukazati, nedelju dana nakon donošenja istih.

Koje mogu biti posledice sudske odluke?

Naravno, ovo je veoma važno pravno pitanje.

Takva manipulacija genocidom je uvredljiva za stvarne žrtve genocida, kaže ekspert.

To podriva ciljeve konvencije o genocidu usvojene 1948. na Nirnberškom tribunalu.

Odluka suda o privremenim merama biće merodavna pravna diskreditacija svih argumenata Rusije.

Smisao će biti u sudskom fiksiranju određene situacije i činjenica koje bi državu privele na međunarodnu odgovornost.

Međunarodno pravna odgovornost može biti politička (izvinjenje, vraćanje situacije na staro) i materijalna – sada, na primer, Uganda mora da uplati novac Kongu po sudskom nalogu i najverovatnije će platiti, objašnjava stručnjak.

Sankcije su takođe oblik međunarodne odgovornosti.

• Šta je ratni zločin
• ‘Kako da vratim sina iz vojske?’ – vapaj ruske majke

Kakve su šanse da Rusija ispoštuje sudsku odluku

Još jedan spor između Ukrajine i Rusije već se dugo razvlači na Međunarodnom sudu pravde.

U fazi je razmatranja.

Tamo su preduzete i privremene restriktivne mere, ali ih je Rusija sada prekršila.

Ukrajina se žali da je Rusija prekršila konvenciju o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije na teritoriji Krima i kršenje konvencije protiv finansiranja terorizma na teritoriji Donbasa.

Ali ove konvencije nisu centralne u konfrontaciji Rusije i Ukrajine, primećuje stručnjak.

A međunarodni sud u Hagu ne može da razmatra spor oko aneksije Krima, za to je potrebna saglasnost obe strane.

• „Isključiti Rusiju sa interneta“: Digitalni svet na ivici cepanja zbog rata u Ukrajini
• Ukrajina i Rusija: Praćenje rata na ruskoj televiziji – potpuno druga priča
• Od Ukrajine do Crne Gore – utočište od rata ili dom zauvek

Ko zastupa strane na međunarodnom sudu UN

U sastavu Međunarodnog suda u Hagu je i ruski sudija Kiril Gevorgjan (suprug glumice Marine Nelove), koji do 2024. obavlja dužnost potpredsednika suda.

U sadašnjem sastavu sudija nema stalnog člana suda iz Ukrajine, u takvim slučajevima državu stranku predstavlja sudija ad hoc (sudija u konkretnom predmetu).

U sporu sa Rusijom oko konvencije o genocidu, za ukrajinskog sudiju izabran je predsednik haške akademije za međunarodno pravo, počasni profesor Sorbone, Iv Dode.

Rusiju u ovom sudu ne zastupa Generalno tužilaštvo, kao u Evropskom sudu za ljudska prava, već Ministarstvo spoljnih poslova.

Kako predviđa stručnjak za međunarodno pravo, koji je zatražio da ostane anoniman, ruska delegacija ili se neće pojaviti na sastanku i na prenosu će biti prikazana prazna klupa, ili će ruski predstavnik nastupati sa propagandnim izjavama.

Ruska delegacija u Međunarodnom sudu pravde, prema izvoru BBC-ja, već napuštaju strani i ruski savetnici.

Delegaciju je pre nekoliko dana napustio i francuski advokat Alen Pele, koji je do 23. februara bio predstavnik Rusije u Međunarodnom sudu pravde i drugim međunarodnim tribunalima UN, napisavši otvoreno pismo.

Konkretno, zastupao je Rusiju u slučaju optužbi Gruzije da Rusija krši međunarodnu konvenciju o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije.

„Advokati mogu da brane manje ili više sumnjive slučajeve.

Ali postalo je nemoguće da zastupaju zemlju na forumima koji su posvećeni primeni zakona, koja tako cinično prezire primenu zakona“, napisao je Pelet u otvorenom pismu.

Advokat objašnjava da je pristao da zastupa Rusiju u prethodnim sporovima oko ukrajinskih pritužbi jer je bio uveren da je ogromna većina stanovništva Krima za ponovno ujedinjenje sa Rusijom.

On je kazao da ne veruje u ukrajinske tvrdnje o rasnoj diskriminaciji na Krimu.

Sada Pele „ne vidi opravdanje za korišćenje rata za nametanje promene političkog režima u Kijevu ili teritorijalno rasparčavanje Ukrajine, a možda i jedno i drugo“.

Međunarodno pravo priznaje legalnost upotrebe oružane sile samo u samoodbrani ili na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti UN, podsetio je on.

Osim toga, advokat smatra da čak i ako je Ukrajina prekršila „Sporazume iz Minska“, onda i „Rusija jedva da je ispunila svoje obaveze“.

U svakom slučaju, kontramere u vezi sa ovakvim prekršajima ne mogu da budu u suprotnosti sa obavezama koje proizilaze iz istih pravila, smatra advokat.

Prema rečima advokata, Rusija gazi one principe međunarodnog prava u čijem je stvaranju odigrala važnu ulogu u 20. veku.

Ukrajinu će u Međunarodnom sudu pravde zastupati međunarodni advokat Anton Korenevič, predstavnik predsednika Vladimira Zelenskog na Krimu u izgnanstvu.

Još jedno suđenje i još jedna istraga

Međunarodni vojni sud (MVS), koji se takođe nalazi u Hagu, ali nije deo strukture UN, već je pokrenuo istragu o mogućim ratnim zločinima koje je Rusija počinila u Ukrajini poslednjih godina.

Sud u Hagu razmatraće aktuelne i prošle optužbe za ratne zločine, za zločine protiv čovečnosti i genocid.

Razmatraće se akcije od 2013. godine pa do ruske aneksije Krima.

Rusija je potpisala Ženevsku konvenciju u kojoj je, u skladu sa međunarodnim pravom, definisan pojam ratnog zločina.

Međutim, država nikada nije bila deo Međunarodnog krivičnog suda.

Rusija je potpisala Rimski statut Međunarodnog krivičnog suda 2000. godine, ali ga nije ratifikovala.

A 2016. godine rusko Ministarstvo spoljnih poslova je po nalogu predsednika Putina obavestilo UN o odbijanju Rusije da učestvuje u ovom sporazumu, pošto je aneksija Krima priznata kao okupacija.

Pogledajte video o evakuaciji dece bez roditeljskog staranja

Pratite nas na Fejsbuku, Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk