Ukrajina i Rusija: Podrška, ćutanje i protesti – kako se Rusi odnose prema ratu u susedstvu

Niko ne zna odakle se stvorio. Ali nešto prilično čudno se pojavilo u centru Sankt Peterburga.

Bizarna umetnička instalacija sastavljena od jedne reči: „ZAMEŠTIM“ („Zamenićemo“).

Svako pismo je prvo pismo međunarodnog brenda koji je obustavio rad u Rusiji.

Na instalaciji su predstavljeni i logotipi njihovih kompanija.

Z je za Zaru. A je za Adidas. Š je za Škodu. M znači Mekdonalds…

• Šta Rusi mogu da vide i čuju o ratu u Ukrajini
• Da li Rusi podržavaju rat u Ukrajini? Zavisi koga i kako pitate
• Rusi oplakuju poginule vojnike i ne veruju u priče o ratnim zločinima u Ukrajini

Stotine međunarodnih kompanija povukle su se iz Rusije u znak protesta zbog vojne ofanzive u Ukrajini.

Ruski zvaničnici pokušavaju da zvuče optimistično, tvrdeći da će Rusija pronaći lokalne zamene za inostrane artikle koji više nisu dostupni.

Ali nestanak globalnih proizvoda i usluga doprinosi rastućem osećaju međunarodne izolacije Rusije.

Malo je čudno tako nešto reći u Sankt Peterburgu.

Na kraju krajeva, car Petar Veliki je projektovao i izgradio ovaj grad upravo da bi se Rusija osećala delom Evrope.

Od močvarnog područja stvorio je grad koji oduzima dah, ruski Amsterdam ili Veneciju, sa bezbroj kanala i zadivljujućih palata.

Uz pomoć evropskih umetnika i arhitekata podigla se carska prestonica sa evropskim licem.

Ipak, tri veka kasnije, jaz između Rusije i Evrope raste iz dana u dan.

Da li je Rusima stalo?

Mnogi ovde tvrde da ne.

„Rusija nije Evropa. Rusija je Rusija“, kaže Lubov, koja je pristala da razgovara sa mnom pored umetničke instalacije „ZAMEŠTIM„.

Lubov mi kaže da ne prati šta se dešava u Ukrajini.

„Vesti su neprijatne“, kaže ona.

„Trudim se da ne gledam televiziju da se ne bih nervirala i uznemirila“.

Moj sledeći razgovor pored instalacije „ZAMEŠTIM“ je sa Raisom.

Informacije o ratu u Ukrajini prati na televiziji.

„Za nasilje su krivi Ukrajinci“, kaže Raisa.

„Oni se udružuju protiv nas. Ti nacionalisti raspoređuju oružje na našoj granici.“

„Koliko ste sigurni da je ono što vam ruska TV govori istina?“, pitam je.

„Ako poznajete ruski narod onoliko koliko ga ja poznajem onda je odgovor 100 odsto, sigurna sam“.

• Ukrajina i Rusija: Praćenje rata na ruskoj televiziji – potpuno druga priča
• „Zaustavite rat, lažu vas“ – urednica ruske TV kažnjena zbog antiratnog performansa
• Majke mornara sa krstarice Moskva: Gde da tražimo sinove

Koliko zapravo ovakvih kao što je Raisa ima u Rusiji?

Koliki procenat ruske javnosti podržava ono što predsednik Vladimir Putin naziva „specijalnom vojnom operacijom“ u Ukrajini?

Više od 80 odsto, prema nedavnim istraživanjima.

Ja u to sumnjam.

U autoritarnoj zemlji poput Rusije, tačnost ispitivanja javnog mnjenja je upitna.

Strah ne prikazuje prave rezultate.

Tokom protekla dva meseca, većina Rusa kojima sam se obraćao na ulicama radi intervjua odbijala je da govori o Ukrajini, radije zadržavajući mišljenje za sebe.

Od onih koji su izneli stavove, mnogi su skoro od reči do reči ponovili ono što se govori na državnoj televiziji, reprodukujući paralelnu stvarnost koju je kreirao Kremlj.

Oni govore o ruskim trupama koje „oslobađaju Ukrajinu“ i „bore se protiv nacizma u Ukrajini“.

Ali kada prošetam kroz istorijski centar Sankt Peterburga, otkrivam sasvim drugačiju sliku.

Među poznatim gradskim ulicama nalazim priličan broj antiratnih grafita.

Ponegde su ispisane i parole protiv Putina.

Postoje i drugi oblici protesta.

Ranije ovog meseca, umetnica iz Sankt Peterburga Saša Skočilenko uhapšen je i optužen za širenje lažnih vesti o ruskim oružanim snagama.

Ona je optužena da je zamenila cene u supermarketu antiratnim porukama.

Saša se nalazi u istražnom zatvoru.

„Taj primer pokazuje da u našoj zemlji guši sloboda govora“, kaže mi njena partnerka Sonja Subotina.

„To pokazuje da je politička represija sve gora i da se proiganjaju i zatvaraju ljudi koji imaju antiratne stavove“.

„U Rusiji je bilo antiratnih skupova, ljudi su izlazili da protestuju, ali su i mnogo rizikovali.

„Mogu da vas uhapse, da vas pretuku, strpaju u zatvor. Trenutno se osećam potpuno izgubljeno, ne znam da li nešto može da se učini.“

Oni koji su na vlasti u Rusiji zahtevaju nepokolebljivu podršku ruskog naroda: za pravac u kom Kremlj odvodi Rusiju od Evrope; za antizapadnu retoriku koja dolazi iz Moskve; i za rusku vojnu ofanzivu u Ukrajini – ma kakve posledice bile kod kuće.

Pogledajte video: U Kijevu srušen spomenik prijateljstva Rusije i Ukrajine

Pratite nas na Fejsbuku, Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk