UN: Kako i zašto svet ostaje bez hrane

Ako neke od ključnih životinjskih i biljnih vrsta izumru, ishrana čovečanstva biće – kako kažu Ujedinjene nacije – „ozbiljno ugrožena“.

Posledice se u nekim zemljama već osećaju, a kao glavni uzročnici navode se zagađenje, eksploatacija zemljišta i klimatske promene.

Pravila za zaštitu ugroženih vrsta ubrzano usvajaju, ali promene su prespore.

• Koje vegansko mleko je najbolje za planetu
• Ishrana za spasavanje života, planete i svih ljudi na svetu
• Veganizam kao vera: Šta kaže sud?

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija, FAO, izveštaj je pripremila na osnovu podataka prikupljenih iz 91 države.

Biodiverzitet, hrana i poljoprivreda

Biološka raznovrsnost ili biodiverzitet neophodan za ishranu podrazumeva raznovrsnost biljaka, životinja i drugih organizama, divljih i uzgojenih, koji nam obezbeđuju hranu, goriva i vlakna.

Tu se ubrajaju i organizmi koji obavljaju poslove neophodne za opstanak drugih vrsta, kao što su pčele, crvi, morske trave ili gljivice koje čuvaju plodnost zemljišta i čiste vazduh ili vodu.

Zašto je ovaj izveštaj važan?

U izveštaju su istaknute dve ključne poruke.

Jedna je da su mnoge vrste od kojih zavisi proizvodnja hrane ugrožene ili na putu da to postanu. Broj pojedinih vrsta divljih biljaka, riba i sisara smanjuje se vrtoglavom brzinom.

„Biološka raznovrsnost je ključna. Moramo biti odgovorniji kako bismo bolje odgovorili na klimatske promene i našli načine da proizvedemo hranu tako da ne šteti našoj okolini“, rekao je generalni direktor FAO Hose Gracijano da Silva.

Drugi ključni zaključak je da se ljudi oslanjaju na sve manje namirnica kako bi se prehranio sve veći broj ljudi. Prognoze pokazuju da će populacija narasti na oko deset milijardi ljudi do 2050. godine.

U izveštaju se navodi da se na 66 odsto useva uzgaja samo devet vrsta biljaka, od 6,000 koliko se ukupno uzgaja za ishranu.

Uzgoj stoke počiva na uzgoju 40 vrsta, ali većina mesa, mleka i jaja dolazi od svega nekoliko vrsta.

Šta ovo znači?

Smanjenjem biološke raznovrsnosti proizvodnja hrane postaje mnogo ranjivija u slučaju bilo kakvih potresa, kao što su epidemije bolesti ili najezde štetočina.

U izveštaju se kao primer navodi slučaj Velike gladi u Irskoj 1840. godine. Irski farmeri oslonili su se skoro u potpunosti na proizvodnju krompira. Zaraza uzrokovana gljivicama uništavala je useve kromira nekoliko godina za redom, a oko milion ljudi umrlo je od gladi i bolesti.

Smanjenje biološke raznovrsnosti u nekim krajevima sveta već je osetno.

• U Gambiji je nestanak divljih vrsta primorao ljude da se okrenu industrijskim prerađevinama kako bi se prehranili
• Nekoliko zemalja, uključujući Irsku, Norvešku, Poljsku i Švajcarsku, izvestilo je da se broj bumbara smanjuje
• U Omanu se usled klimatskih promena smanjio broj insekata koji oprašuju biljke, što je dovelo do toga da ima sve manje smokava i bobica.

Šta je uzrok?

Ujedinjene nacije u izveštaju navode da ima nekoliko glavnih uzroka za smanjenje biološke raznovrsnosti. Neki od vodećih su:

• Promene u korišćenju zemljišta i voda
• Zagađenje
• Prekomerna eksploatacija resursa
• Promena klime
• Porast broja stanovnika i urbanizacija

Da li postoji rešenje?

Da – u izveštaju se navodi niz preporuka koje neke zemlje već primenjuju.

• U Argentini postoji 560.000 kućnih bašti i oko 12.000 školskih i bašti na zajedničkim površinama na kojima se proizvodi hrana za 2.8 miliona ljudi
• U Kaliforniji farmeri ne spaljuju polja pirinča nakon berbe, već ih plave, što je dovelo do toga da se stvori pogodna sredina za 230 vrsta ptica
• Farmeri u Gani sade tropsku biljku kasavu na obodima njiva, jer ona svojim nektarom privlači pčele i druge vrste oprašivača koji poboljšavaju prinose

FAO ipak navodi da se promene ne uvode dovoljno brzo.

„Veoma je dobro videti da zemlje usvajaju i primenjuju sve više praksi koje doprinose održivoj proizvodnji hrane. Međutim, ponekad je tačka od koje se polazi zaista veoma niska“, kaže Džuli Belanger, koja je rukovodila istraživanjem.

Šta možemo da uradimo?

Potrošači imaju ogromnu moć da donesu promenu, navodi FAO.

U ovoj agenciji kažu da svako može da kupuje hranu koja je uzgajana na održiv način, kao što može da bojkotuje proizvode za koje veruje da su proizvedeni neodrživo.