Urbane pčele: Nikako ih ne ubijajte, pozovite stručnjake

U ovo doba godine, iskusni pčelari nisu iznenađeni kad zateknu rojeve pčela u felni rezervnog točka, u kutiji roletne ili oluku višespratnice. Mi, neiskusni stanovnici gradova, jesmo.

Beogradsko udruženja pčelara i SOS za spasavanje i zbrinjavanje ovih insekata u maju i junu, kada su česte oscilacije u temperaturi, dobijaju desetine poziva dnevno zbog takozvanih odbeglih rojeva.

Raznovrsno i bujno zelenilo i mala upotreba pesticida čine gradove i naseljena mesta pogodnim mestima za razvoj pčelinjih zajednica.

Iz Beogradskog udruženja pčelara (BUP) kažu da glavni grad Srbije ima velikih potencijala za razvoj urbanog pčelarstva.

• Korona virus protiv pčelara: Hoće li ulje i jabuke poskupeti zbog vanrednog stanja
• Zašto u Srbiji u doba virusa korona stoka jede hranu za ljude
• Koristite med protiv kašlja, kaže nauka

Šta da uradite kada vam roj dođe u posetu

Slađan Simonović je na čelu tima SOS za spasavanje i zbrinjavanje pčela i pčelarstvom se bavi duže od dve decenije.

Evo njegovog uputstva kako da postupite kada vam se u blizini sjati roj pčela.

• Pozovite Beokom, vatrogasce ili sektor za vanredne situacije, a oni će proslediti Simonoviću podatke
• Slađan će vas zamoliti da roj fotografišete i pošaljete mu sliku, kako bi na osnovu veličine i mesta na kome su pčele doneo pravu opremu
• Prikupljanje pčela može da traje dvadesetak minuta, ali i pola dana
• Pčele odnosi u karantin gde će se izvršiti provera da li su zaražene

I Beogradsko udruženje pčelara je spremno da priskoči u pomoć.

„Radimo volonterski i pomažemo da se pčele ne ubijaju“, kaže za BBC Milomir Kostić iz BUP-a.

Objašnjava da se pčele po prikupljanju nose u karantin, gde ih čeka pregled veterinara.

„Kada ojačaju, udomljavamo ih“, kaže Kostić.

Zašto su pčele važne

Ovaj insekt ima izuzetno važno mesto u prirodi – pčela je najkorisniji insekt i oprašivač.

Pčele su zaslužne za opstanak velikog broja biljaka, ali i za hranu koju jedemo.

Više od 75 odsto glavnih gajenih biljaka koje se koriste u ishrani ljudi zavisi direktno od pčela kao oprašivača.

Međunarodna unija za zaštitu prirode stavila je pčele na Evropsku crvenu listu ugroženih vrsta kojima preti istrebljenje.

Otkud odbegle pčele

Prema podacima Beogradskog udruženja pčelara, u gradu živi više od 3.000 odbeglih rojeva pčela.

Umeju da se skuće u nastrešnicama, olucima, drveću u dvorištima, ali i u kućama.

Kada medonosno drveće i cveće cveta – kada ima najviše hrane za pčele – košnica postane „prenaseljena“ te se roj podeli da bi pronašao novo mesto za život.

Otkud toliko pčela u zagađenom gradu

Prema podacima brojnih institucija koje se bave kontrolom kvaliteta vazduha, Beograd je često prvi na vrhu liste najzagađenijih gradova.

Ipak, pčelama zagađenje ne smeta, te opasnosti za njih ima više na selu nego u gradu.

„U seoskim krajevima korov se prska raznim pesticidima koji ubijaju pčele“, kaže Kostić, objašnjavajući da se ova hemijska sredstva ne koriste u gradu.

Prskanjem korova se uništavaju i njihova staništa.

A kad nema biljaka, za pčele nastaje svojevrsna pustinja.

Kako da pomognete pčelama

Lako.

Ne dirajte ih.

Pozovite stručnjake i prepustite im da se pobrinu za pčele.

Ako želite da im pružite priliku da se nahrane, posadite neke od medonosnih biljaka.

Postoje stotine vrsta medonosnog cveća i drveća, ali u gradskim uslovima, može se posaditi lavanda, matičnjak ili bilo koja cvetnica, kaže Kostić.

„Time ćete im obezbediti hranu.“

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk