Zdravlje, deca i pušenje: Pušačke navike deka mogu da utiču na telesnu masu unuka
Ako ste žena, pušačke navike vašeg dede mogu da utiču na procenat masti koji imate u telu, pokazalo je istraživanje.
Studija pod nazivom Deca devedesetih pokazuje da unuke muškaraca koji su počeli da puše pre svoje 13. godine imaju veći procenat masti u telu.
Više od 14.000 ljudi učestvovalo je u istraživanju Univerziteta u Bristolu.
Glavna autorka studije, profesorka Džin Golding, kaže da nije primećen uticaj pušačkih navika na muške potomke.
- Šta se dešava vašem mozgu kad iz ishrane izbacite šećer
- „Šta se desilo kad sam zamrznula moje salo“
- Kako sačuvati srce na jednostavan i pristupačan način
Deca devedesetih je dugoročni istraživački projekat posvećen zdravlju.
U njega je između 1991. i 1992. godine uključeno 14.000 trudnica, a prati zdravlje i razvoj roditelja i njihove dece kroz generacije.
Prethodno istraživanje, iz 2014. godine, pokazalo je da, ako je otac počeo redovno da puši pre nego što je ušao u pubertet oko 11. godine, onda su njegovi sinovi, ali ne i njegove ćerke, imali više masti u telu od očekivanog.
Međutim, u novoobjavljenoj studiji, analiza je proširena na ranije generacije koristeći nedavno prikupljene podatke o dedama i pradedama učesnika studije.
‘Način života predaka’
„Pre svega, saznali smo da izloženost dečaka određenim supstancama pre puberteta može da utiče na potomstvo“, kaže profesorka Golding.
„Osim toga, otkrili smo da jedan od razloga zašto deca postaju gojazna možda nije toliko povezan sa njihovim trenutnim dijetetskim navikama i vežbanjem, koliko sa načinom života njihovih predaka ili drugim faktorima koji se mogu manifestovati tokom godina“, dodaje.
Nalazi su ukazali da žene, čije su dede ili pradede počeli da puše pre 13. godine života, imaju više masti u telu od onih čije su čiji su preci postali pušači u kasnijem uzrastu.
„Ako se povezanost potvrdi i u drugim skupovima podataka, ovo će biti jedna od prvih studija na ljudima na osnovu koje bi se moglo krenuti u utvrđivanje potencijalno važnih međugeneracijskih odnosa“, navodi Golding.
Autori studije kažu da će biti potrebna dalja istraživanja kako bi se potvrdila ova zapažanja.
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0