Frontmen niškog „Procesa“ u „15 minuta“: Muzika nam je bila jedini izlaz u teškim vremenima

Neki bendovi se ne gase, već utihnu da bi se vratili još glasniji. Takav je i Proces iz Niša, koji ove godine slavi 30 godina postojanja. Za tih trideset godina mnogo toga se promenilo, članovi su dolazili i odlazili, ali duh, identitet i muzika ostali su isti — iskreni, neposredni i puni života. A kako je frontmen benda Milan Krajnalić rekao u emisiji „15 minuta“ Južnih vesti, muzika im je bila jedini izlaz u teškim vremenima u kojima su počinjali, kao i to da je najponosniji što ništa ne bi menjao.

Proces je osnovan 25. maja 1995. godine, na dan kada se nekada slavio Dan mladosti, kada je bend imao svoj prvi nastup na festivalu mladih u tadašnjem Banker klubu.

Neki kažu da smo nastali kada smo snimili prvu pesmu, ali mi smo taj datum usvojili na našem plenumu kao dan osnivanja benda – priča Milan Krajnalić u emisiji.

Kako su devedesete godine bile su teško vreme za život u Srbiji, muzika i sviranje mnogima je bio beg iz realnosti.

Teško da mogu da dočaram generacijama koje su kasnije došle i koje trenutno slušaju i bave se muzikom, ali u to vreme 90-ih godina je bilo teško baviti se bilo čime, a kamoli muzikom i raditi to za svoju dušu, s obzirom na to da para od toga niko nikada video nije. Mi smo ostali normalni zahvlajujući muzici, ne samo onoj koju smo svirali, već i onu koju smo slušali. Tu koju smo slušali nas je najviše i spasila od toga da ne poludimo od svega što se dešavalo tada. Neki muzički kritičari i ljudi koji se bave popularnom muzikom, kažu da je period 90-ih bio najplodniji s obzirom na to da je u to vreme radio i pokojni Kurt Kobejn, za koga se kaže da je poslednja zvezda koja je postojala – rekao je Krajnalić.

Proces je počeo sa melodičnim pankom, da bi tokom godina evoluirao u pravcu ska muzike, žanra koji bend i danas prepoznaje kao svoj identitet. 

Njihova prva ploča, objavljena 2003. godine za Litijum rekords, jasno je odredila njihov muzički pravac. Posebno su ponosni na obradu pesme Dušanova ulica niškog benda Monopol, koja je postala njihov zaštitni znak. 

Ove godine, povodom jubileja, bend je pokrenuo povratničku turneju sa nastupima, od kojih je jedan i na zatvaranju Nišvila, koji tradicionalno sviraju niški bendovi.

Mi nismo imali nikada plan za bend i muziku. Želeli smo da sviramo, ali nismo imali jasnu sliku, sve je to stihijski izlazilo iz nas i eto 30 godina je prošlo. Ne znam šta bi se desilo da je bilo drugačije, možda bi se završilo za 10 godina ili kraće, neki bendovi koji su obećavali trajali su kraće nego turneja Stonsa. Mislim da bih sve isto radio, verovatno sam na to i najponosniji. Turneja je isto tako spontano nastala, nije bila baš tako zamišljena, hteli smo da odradimo neka mesta na kojima nikada nismo svirali i hteli smo obeležimo u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Skoplju, ali ispalo je drugačije. Od svega toga dobili smo Gornji Milanovac, Zlatibor, Niš i Pernik. Tu smo negde, možda ćemo do kraja godine proširiti to, ali ništa ne planiramo mnogo. Sve stvari u hodu naiđu i “stvari bolje hodaju, kada ne misliš na prodaju” – rekao je frontmen benda.

Kako će izgledati novi aranžmani starih pesama, na koji način će ubrzati sporije, a od brzih napraviti lagane i pritkije verzije, ali i detaljnija priča o počecima, kako je muzika evoluirala kroz članove benda, ali i oni kroz muziku, kako su odlučili da pank zamene ska muzikom i zbog čega je Dušavanova ulica neformalna himna Niša možete pogledati u emisiji Južnih vesti.