Internet oterao čestitke u zaborav

Novogodišnje želje koje su se nekad najčešće slale čestitkama sa slikom jelke, zimske idile ili Deda-Mraza, poslednjih godina menjaju poruke i mejlovi, pa je u torbama niških poštara sve manje rukom ispisanih želja.

Dok se starije generacije sa nostalgijom sećaju dana kada je na njihovu adresu stizalo na desetine čestitki od rodbine i prijatelja, među mlađima ima i onih koji poštom nikada nisu primili čestitku, niti su ikada kupili koverat i markicu.

– Ove godine ću prvi put da pošaljem nekoliko čestitki poštom. Ipak ću većini prijatelja da šaljem “elektronske”, preko “whats upp-a” i “viber-a”. Ni to nije loše, ima mnogo zanimljivih “smajlića” kojima možete da prenesete emocije – kaže studentkinja iz Niša Katarina Nikolić.

Njoj ipak, kako kaže, nedostaje iščekivanje koje je kao mala imala dok je sa roditeljima otvarala koverte i čitala ko im sve i odakle šalje želje.

Nekada su poštari pred Novu godinu za jedan dan delili po više od 300 čestitki, a danas svega 3 do 4, kaže jedan od njih koji je pošiljke počeo da raznosi još 1985. godine.

– Čestitke danas šalju samo firme svojim klijentima ili poslovnim partnerima, a domaćinstvima stižu samo ako imaju malu decu. Za razliku od nekad, sada smo pretrpani izveštajima iz banaka, katalozima i računima, koje mnogi naši klijenti u šali zovu čestitkama – kaže poštar koji pokriva deo centra grada.

Profesorka psihologije na Filozofskom fakultetu u Nišu Vesna Anđelković kaže da svako vreme nosi svoju priču, a da je danas dominantan “elektronski” model komunikacije. Zato mladi uglavnom čestitke nisu ni pisali, a stariji su naučili da komuniciraju u duhu vremena u kome žive.

Ipak je, kaže profesorka, potpuno drugačije kada upućene želje vidite na displeju nego kada one stignu rukom ispisane na papiru.

– Za slanje čestitke je potrebno vreme i tako angažujete više energije. Birate čestitku i ono što ćete napisati. Danas imate grupne mejlove koje šaljete svima i to je prilično bezlično – kaže Anđelković.

Profesorka dodaje da ima ljudi, koji uprkos dominantnom modelu komunikacije i dalje tendenciozno šalju čestitke kada žele da pokažu bliskost i da im je posebno stalo.

– Možda bi mlađima to bilo smešno, ali verujem da bi onima koji su kao deca dobijali čestitke bilo sentimentalno – kaže profesorka.

Zato će i sama ove godine svoje najbliže obradovati ličnom porukom u koverti.