Jedna od najstarijih zgrada u Nišu čuva istoriju medicine i čeka pare za rekonstrukciju

Zgrada Pasterovog zavoda, koja je sazidana 1900. godine, pored nekoliko objekata podignutih u 19. veku, jedna je od najstarijih građevina u Nišu. Ipak, ova zgrada deli sudbinu mnogih kulturnih spomenika od velikog značaja, te delom propada, dok je samo prednja fasada renovirana pre tri godine.

Tako se sa Bulevara Zorana Điniđića može videti blistavilo zdanja koje nosi ime pronalazača vakcine protiv besnila – Luja Pastera, dok sasvim drugačiju sliku dobiju oni koji zađu iza Zavoda. Tu su oguljena i oronula fasada, propala stolarija, a ni crep nije u dobrom stanju.

Kako objašnjavaju iz Instituta za javno zdravlje Niš (IZJZ), pod čijom je ingerencijom Pasterov zavod, ova zgrada predstavlja prvu zdravstvenu ustanovu za preventivnu zaštitu na Balkanu, koja je otvorena u sklopu tadašnje Moravske vojne bolnice. Ovakvu medicinsku ustanovu Niš je dobio prvi u Srbiji, kako se navodi u pojedinim istorijskim spisima, upravo zbog straha od širenja zaraza.

Arhitekta je, kažu, nepoznat, ali zgrada ima status nepokretnog dobra kao spomenik kulture od velikog značaja. Iz IZJZ navode da je objekat napravljen za godinu dana, ali da je prvobitno sagrađen centralni deo zgrade, dok su bočna krila izgrađena dvadesetih godina prošlog veka.

---

Muzej koji nije otvoren za sve

Trenutno je u Pasterovom zavodu i Muzej zdravstvene kulture koji čuva dokumenta o osnivanju ustanove, ali i mnoga druga istorijska svedočanstva o razvoju medicine u svetu i Srbiji.

Muzej čuva dokumenta o osnivanju Pasterovog zavoda, prikaze svetske medicine od pojave čoveka kroz vekove do danas, slike koje prikazuju razvoj medicinske misli u svetu, Evropi, Balkanu, Srbiji u Nišu i regionu. U muzejskim vitrinama nalazi se i materijal o epidemiološkim prilikama u Srbiji ali i regionu u različitim istorijskim razdobljima i epohama – navode iz IZJZ.

Osim što je u ovoj zgradi moguće videti kakve su bile epidemiološke prilike u poslednjih 100 godina u Nišu i Srbiji, jer su sačuvane arhive zdravstvenih evidencija, u njoj su izloženi i medicinski alati iz prethodna dva veka.

Muzej poseduje i eksponate iz 19. i 20. veka u vidu medicinske opreme, instrumenata, mobilijara, fotografija, edukativnih postera i drugih predmeta. Od skora su u muzeju izložene i umetničke slike velikana i vizionara medicinske misli – navode iz Instituta.

Iako nije svakodnevno otvoren za posetioce, kako kažu iz Instituta za javno zdravlje, već za organizovane i stručne posete, Muzej je ove godine po treći put učestvovao u manifestaciji Noć muzeja.

---

Institut trenutno nema para za nastavak rekonstrukcije

Zgrada stara 118 godina delimično je rekonstruisana i to samo prednja fasada i delom sa strane, što je koštalo oko 2,4 miliona dinara. Iz Instituta podsećaju da je ovo urađeno 2015. godine, ali navode da planiraju rekonstrukciju čitave fasade.

U narednom periodu planira se dalja rekonstrukcija ovog objekta, a mogući izvor finasiranja su: projekti, donacije i sopstvena sredstva – naveli su.

Doktor Čedomir Šagrić iz Centra za promociju zdravlja IZJZ, službe koja se takođe nalazi u zgradi Pasterovog zavoda, kaže da iz ove ustanove konstantno traže pare za kompletnu obnovu objekta. Ističe da su u pitanju izuzetno složeni i skupi radovi, te da trenutno Insitut nema para da to plati. Dodaje da je cela zgrada već bila rekonstruisana 1981. godine, kada je takođe bila u lošem stanju, kao i da su pre tri godine za 115. rođendan objekta obnovili deo koji je takođe bio najkritičniji.