Kazne zbog tvita ili statusa – profesor iz Niša o predloženim izmenama Zakona o javnom redu i miru

Šta donose izmene Zakona o javnom redu i miru koje predlaže zaštitnik građana Zoran Pašalić, da li je to korak ka autocenzuri i cenzuri digitalnog prostora i štiti li zaštitnik građana time građane ili vlast – neke su od tema o kojima je u emisiji “15+15 minuta” govorio profesor Pravnog fakulteta u Nišu Ivan Ilić. On smatra da takve izmene zahtevaju ozbiljnu javnu raspravu i da je jedno od glavnih pitanja – kako će se prekršaji na mrežama dokazivati i utvrđivati na sudovima.

Predložene izmene podrazumevale bi, između ostalog, da se društvene mreže proglase javnim prostorom, u kojem će se određena ponašanja kažnjavati. 

Prekršaji bi uključivali nepristojno, drsko ili bezobzirno ponašanje, vređanje, pretnje, ali i prikupljanje dobrovoljnih priloga bez obaveštavanja nadležnih organa.

Predviđene kazne kreću se od 10.000 do 150.000 dinara, a mogu obuhvatiti i rad u javnom interesu u trajanju od 80 do 360 sati. Akov prekršaj načini grupa od najmanje tri osobe, predviđena je kazna rada u javnom interesu od 240 do 360 sati ili zatvor od 30 do 60 dana.

U aktuelnoj društveno-političkoj atmosferi u Srbiji i u trenutku kada se uz pomoć “botovskih” napada gase mnogi profili na društvenim mrežama, takve informacije izazvale su burne reakije korisnika, pre svega, X-a, Instagrama i Fejsbuka.

Profesor Ilić smatra da je mnogo spekulacija, ali da o takvim zakonodavnim intervencijama treba dobro razmisliti i da je neophodna ozbiljna javna rasprava. Ukazuje i na značaj međunarodnih standarda, pre svega, Evropske konvencije za ljudska prava i praksu Evropskog suda za ljudska prava.

Suštinski je priča vezana za ljudska prava, za slobodu izražavanja, koja podrazumeva da imamo pravo da iznesemo neke svoje stavove na društvenim mrežama, kao mediju koji je u savremenom društvu postao deo naše svakodnevnice. Treba imati na umu da gotovo sva ljudska prava imaju mogućnost da budu ograničena. To nisu neka beskonačna polja gde možemo da se ponašamo kako hoćemo, već postoji nekada legitimni interes države da neko naše delovanje ograniči. Granica ljudskih prava seže do ugrožavanja prava drugoga. U ovom slučaju, država ima pravo da slobodu izražavanja svede u neke realne okvire, ali ti realni okviri u koje država želi da svede neka prava omeđeni su, pre svega, međunarodnim standardima – navodi Ilić.

Kako će u praksi prekršajnih sudova izgledati dokazivanje i utvrđivanje prekršaja na društvenim mrežama – takođe je važno pitanje, smatra on.

Ključni preduslov bilo kog zakona jeste da ima precizne odrednice. Kada imate odredbe koje sadrže previše nekih otvorenih sintagmi i floskula koje su podložne širokoj diskrecionoj oceni onoga ko ih utvrđuje, a to će biti svakako sudije, mogućnost zloupotrebe je daleko veća – ističe Ilić.

Kritička misao se nikako, pa ni na taj način, dodaje on, ne može suzbiti u 21. veku, ali se može izazvati “chilling effect” ili “odvraćajući efekat”, koji se spominje i u brojnim presudama Evropskog suda za ljudska prava. 

Vi kritičku misao nikada ne možete da svedete na nulu, naročito ne u 21. veku, u svetu komunikacija. Možete da izazovete samo efekat zastrašivanja, pa će se 15-20% onih koji bi pisali nešto kritički, u strahu da ne budu prekršajno odgovorni, ipak, uzdržati od toga. Evropski sud za ljudska prava u brojnim presudama kaže da ako imate odvraćajuću odredbu, koja podrazumeva da neko ima neku zadršku pre objavljivanja nečega – pojedinac, novinar, aktivista, profesor fakulteta, bilo ko, može da se pojavi takozvani chilling effect ili odvraćajući efekat, da vi sami sebe zapravo cenzurišete, znajući da vam potencijalno preti sankcija – objašnjava profesor.

Veruje da će država biti oprezna jer će se suočiti sa pritiskom, između ostalog, Evropske unije i drugih relevantnih međunarodnih činilaca koji se bave slobodom izražavanja.

U vezi sa aktuelnom društvenom klimom, imate sa jedne strane možda interes države da suzbije određena ponašanja, ali sa druge strane, imate vrlo jasne obaveze u procesu pridruživanja EU. Imate godišnji izveštaj koji svake godine pokazuje, između ostalog, kakvo je stanje u pogledu slobode izražavanja – kaže Ilić.

Korisnicima društvenih mreža poručuje da nemaju razloga za strah i brigu, ali da moraju i sada da se ponašaju odgovorno – da objavljuju činjenice umesto vrednosnih sudova, a kada objavljuju vrednosne sudove, da oni budu potkrepljeni činjenicama.

Da li zaštitnik građana na ovaj način štiti građane ili državu – to ćemo da vidimo. Njega postavlja država, on je državni službenik, ali je njegov zadatak da štiti građane. Nadam se da gospodin Pašalić zna koja su njegova ovlašćenja i šta je njegova misija – navodi profesor.

Celu emisiju možete pogledati na početku teksta.