Mila Popov: Tražiću pomoć zaštitnika građana

Leskovčanka Mila Popov, za koju je gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović za skupštinskom govornicom rekao „da su je zvali da ga napada u jutarnjem programu“, zatražiće pomoć od zaštitnika građana jer je, kaže, uplašena za bezbednost.

Govoreći o tome da su se mediji „dogovorili da pišu protiv njega“, Cvetanović je ovu samohranu majku troje dece, koja ga je pre tri nedelje kritikovala u uključenju u jutarnji program TV Leskovac, optužio da ga je napala po nalogu novinara.

Zvali su Milu Popov da napadne gradonačelnika da je najgori čovek na svetu – rekao je Cvetanović juče za skupštinskom govornicom.

Nakon toga, Mila se ponovo uključila u jutarnji program leskovačke televizije i rekla da je šokirana i zaprepašćena onim što je juče čula od prvog čoveka grada.

Ne mogu da verujem da o meni, beznačajnoj, 40 minuta govori čovek koji se hvali da je završio četiri fakulteta u Engleskoj i da je bio biznismen. Ja sam šokirana, ja sam uplašena za svoju bezbednost, ja ću pomoć zatražiti u Beogradu od zaštitnika ljudskih prava – kazala je ona.

Da se tog jutra uključi u program, kaže, odlučila je sama nakon pokušaja da razgovara sa gradonačelnikom i od njega potraži pomoć.

Mene ne može niko da vodi na povodac. U jutranji program TV Leskovac sam se uključila jer nikako nisam mogla da dođem do gradonačelnika čija sam vrata obijala milion puta tražeći pomoć. Zašto tada o meni nisu raspravljali u skupštini? I nije tačno da sam rekla da je najgori gradonačelnik, već da je mene lično sramota ko je nama gradski čelnik i da mi nismo njegovi robovi, a on naš robovlasnik – kaže Mila Popov.

U borbi za goli život

Četrdesetpetogodišnja majka troje dece prehranjuje mašinom za šivenje. Šije trake za zavese, a posla nema svakog dana. Najviše strahuje da joj deca ne gladuju ili, još gore, da je snaga ne izda, jer bi tada deca završila u hraniteljskim porodicama.

Zarekla sam se da neću ostati bez dece, pa neka me to košta i života. Othranila sam ih na klin čorbi, a ja sam znala i po nekoliko dana da živim samo na šećeru i vodi – priča žena koja je prva kročila u Sigurnu kuću u Leskovcu, tražeći utočište od nasilnog muža.

Izborila se sa nasilnikom, ali se i dalje svakodnevno hvata u koštac s nemaštinom, a, iako narušenog zdravlja, uspeva da nedeljno zaradi oko hiljadu dinara.