Na obali Nišave kod Dimitrovgrada pronađena jedna od najkrupnijih i najatraktivnijih vrsta insekata

Prvi put je za teritoriju Srbije potvrđeno prisustvo vrste Carabus scabrosus, poznate pod nazivom „veliki ljubičasti trčuljak”, i to na obali reke Nišave, kod sela Gradinje kod Dimitrovgrada. Ovo otkriće objavili su naučnici Biološkog fakulteta u Beogradu koji ističu da je ova vrsta insekta jedna od najkrupnijih i izuzetno atraktivna.

U naučnom radu nedavno objavljenom u časopisu Acta Entomologica Serbica navodi se da ovo otkriće predstavlja važan doprinos poznavanju faune insekata Srbije i regiona i da ukazuje na značajno proširenje područja ovog insekta koji je do sada nastannjivao jedino Bugarsku, Grčku i Tursku.

U Srbiji je do sada bila zabeležena samo jedna vrsta ovog podroda – „džinovski ili gigantski trčuljak” koja je široko rasprostranjena, od Fruške gore na severu do šumovitih područja širom ostatka zemlje.

Sa dužinom tela odraslih jedinki većom od 50 mm, C. scabrosus spada među najkrupnije evropske tvrdokrilce i insekte. Vrstu karakterišu ispupčena, grubo kvrgasta pokrilca i metalnoplav ili ljubičast odsjaj površine tela, za razliku od „džinovskog trčuljka”, koji je potpuno crn – navode autori.

Navode da njegovo prisustvo u jugoistočnoj Srbiji ukazuje na postojanje odgovarajućih mikrostaništa i
adekvatnih izvora hrane za održavanje populacije ovog krupnog predatorskog tvrdokrilca, pošto je u
okolini lokaliteta gde je „veliki ljubičasti trčuljak” pronađen zabeležen je i kopneni puž kojim se trčuljak najverovatnije hrani.

Glavnu dilemu za autore je pitanje kako je vrsta uopšte dospela u Srbiju, s obzirom na to da su najbliži poznati lokaliteti ovog insekta udaljeni gotovo 200 km istočno od Dimitrovgrada, na teritoriji Bugarske.

Posebno je intrigantno kako je prešla tako značajnu udaljenost imajući u vidu da nema sposobnost letenja i da je isključivo vezana za tlo, a postavlja se i pitanje da li je uopšte migrirala. Na pitanje koji scenario se desio u slučaju pojave „velikog ljubičastog trčuljka” u Srbiji daće definitivan odgovor nova istraživanja – poručuju autori.

Autori ovog naučnog rada su dr Nikola Vesović, viši naučni saradnik, dr Srećko Ćurčić, redovni profesor i dr Katarina Stojanović, docent, svi iz Instituta za zoologiju Univerziteta u Beogradu – Biološkog fakulteta, kao i dr Boris Novaković iz Agencije za zaštitu životne sredine Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije.