Na „spornom“ spomeniku nedostaju Š i Ć

Posle samo par sati od otvaranja spomenika na Nišavskom keju, iznad jedinog gradskog toaleta, polemike o ovom postamentu su već počele da kolaju gradom.

Osnovna zamerka ovom spomeniku je što u natpisu na srpskom jeziku nedostaju slova Ć i Š, a ostale se svode na to da će ovaj spomenik biti jedino obeležje sledeće godine kada se u Nišu obeležava 1.700 godina od proglašenja Milanskog edikta čime je pored drugih vera priznato i hrišćanstvo. 

Pojedinima nije jasno ni zašto je na postamentu napisana 312. godina kada edikt datira iz 313. godine. Gradonačelnik Niša Miloš Simonović kaže da je spomenik izgrađen kao deo projekta koji je realizovan u samo nekoliko evropskih zemalja.

– Spomenici su izgrađeni u gradovima koje su obeležili rimski imperatori u prošlosti. Niš je jedan od njih kao mesto rođenja cara Konstantina. Jedan od gradova je i Rim gde je bila čuvena bitka upravo 312. godine i Niš je deo tog projekta i u okviru tog projekta je i postavljeno ovo spomen obeležje – rekao je Simonović.

U gradu gde se rodio car Konstantin, upućeni tvrde da je spomenik s ovom simbolikom trebalo da postavi Grad Niš iz svojih sredstava, a ne tuđih. Idejni tvorac spomen obeležja je direktor austrijske fondacije „Art Karnuntum“ Pjero Bordin, a delo je vajara Mileta Koceva koji je na gradskom sajtu o Milanskom ediktu dao svoju reč.                                                

Najžešću kritiku na forumima, ali i samom gradskom sajtu imao je Željko Filipović iz udruženja „Ćirilica“ koji je poslao pismo patrijarhu Irineju u kome traži da se spomenik ukloni ili da se postavi nova tabla sa ćiriličnim pismom.

-„In hoc signo vinces“ što znači „Pod ovim znakom pobedićeš“, napisano je na obeležju kao „Pod ovim znakom pobedices“, Ne smata meni „nedostatak slova Ć i Š“, nego izbegavanje srpskog ćiriličnog pisma za srpski jezik! To nije isto! Kako to da grčki tekst može da bude na grčkom pismu; da latinski tekst može da bude na latinskom pismu; a samo srpski tekst ne može da bude na srpskom pismu? Zašto autor kraj najsavršenijeg pisma za srpski jezik koristi tuđe pismo, pa kraj dve zdrave noge na silu hramlje. Zar zaista srpski jezik ne može da se piše srpskom ćirilicom, pa čak i po cenu ovakve sramote pred svetom, pred našim precima i potomcima? Svet će nas pitati kako to mislimo da poštujemo cara Konstantina kad ne poštujemo ni sami sebe ni svoje pismo – objašnjava Filipović.

Mile Kocev, autor obeležja oglasio se pogođen ovim kritikama, ali i pisanjem nekih medija o spomeniku.

– Umetnost ne treba nešto posebno objašnjavati, a naročito ne onu koja je tako očigledna i shvatljiva na prvi pogled. Umetnost treba razumeti ili se bar potruditi da se razume. Ukoliko se želi kritikovati i polemisati potrebno je elementarno znanje, umetnost ne trpi prazne priče. Umetnost je iznad svega, iznad ideologija, uskogrudog razmišljanja, praznih pozadinskih poruka a nadasve iznad plitke svesti. Ona nas uzdiže i izgrađuje, čini nas plemenitijim i umno širokim bićima. Ona ne trpi pokušaje svojatanja, preusmeravanja suštinskog značenja, niti je u funkciji ćirilice ili latinice a naročito ne deo jeftinog marketinga, ona je potpuno samostalna, potpuno univerzalna, slobodna. Praviti senzaciju na račun umetnosti je nakaradno i ne dopustivo, ona je sama po sebi senzacija – naglasio je Kocev u svom obraćanju.

Kako stoji uz komentar autora planirano je da se pored ovog obeležja postavi tabla koja bi na pet jezika bliže pojasnila značaj spomenika.

Na tabli bi trebalo da piše da je Niš mesto rođenja cara Konstantina, da je Konstantin preminuo u Izmitu, a sahranjen u Konstantinopolju. Takođe, bila bi objašnjenja i “sporna” 312. godina kada je uoči bitke kod Milvijskog mosta Konstantin ugledao na nebu Hristov monogram i naredio vojnicima da taj znak stave na svoje zastave i štitove.