„SNS zaokret jedino u polu“ – nakon “ženske vlasti”, funkcije u Nišu preuzeli pretežno muškarci

Prethodni mandat SNS vlasti u Nišu obeležile su žene na važnim funkcijama – od gradonačelnice i njenih pomoćnica, do načelnica uprava i većnica, ali u ovoj “garnituri” na tim pozicijama su većinom muškarci. Tako je od 9 članova Gradskog veća samo jedna žena, dok su muškarci zamenik i pomoćnici gradonačelnika. Odbornice Tamara Milenković Kerković i Dragana Milutinović kažu da su naprednjaci promenili pol na funkcijama, ali ne i stavove i razmišljanja, a šef odborničke grupe SNS-a Uroš Radulović ističe da je bitno da se gledaju rad i rezultati većnika, a ne pol.

Niš je 2020. godine dobio prvu gradonačelnicu u svojoj istoriji – Draganu Sotirovski. Ona je za svoje najbliže saradnike birala upravo žene – imala je zamenicu i 4 pomoćnice, a u Gradskom veću su bile 3 većnice. 

Što se gradskih uprava tiče, bilo ih je samo šest u to vreme i neretko su vršene rotacije među načelnicima i zamenicima, ali često su funkcije u v. d. stanju vršile žene. Jednu gradsku opštinu – Pantelej, vodila je žena.

Za razliku od prethodne “ženske vlasti”, u novoj naprednjačkoj vlasti u Nišu, žena je vrlo malo na funkcijama izvršne vlasti. 

Tu je jedna gradska većnica – Ivana Cvetković, a žene su i na položaju glavnog urbaniste i lokalnog ombudsmana. Kada je reč o gradskim upravama, od njih 8, u 4 su načelnici žene.

Na čelima svih niških gradskih opština su muškarci, a i sve skupštine gradskih opština vode muškarci.

Vanredna profesorka Pravnog fakulteta Anđelija Tasić objašnjava da zakonske obaveze i kvota za manje zastupljen pol u izvršnoj vlasti nema, kao što je slučaj sa zakonodavnom. Tako je u niškoj Skupštini od 61 odbornika njih 24 ženskog pola.

Na mestima predsednika i zamenika predsednika Skupštine Niša uvek je bio muškarac, što je i sada slučaj – Igor Novaković (SPS) i Vladica Marićić (SNS) su na vodećim mestima, a funkciju sekretara obavlja Anđela Milojević i na tom mestu nije retko da budu žene.

Profesorka Tasić podseća da na izbornoj listi mora biti najmanje 40% pripadnika manje zastupljenog pola, tako da među svakih pet kandidata po redosledu na listi moraju biti tri pripadnika jednog i dva pripadnika drugog pola.

Koristi se termin “manje zastupljen pol”, pa jednog dana možda budemo govorili i o poteškoćama da nađemo 40% kvalitetnih muškaraca za listu. Uvođenje, a zatim i povećanje kvota svakako je doprinelo povećanju vrednosta indeksa rodne ravnopravnosti u domenu političke moći što je iz Izveštaja iz 2021. godine – kaže Anđelija Tasić.

Ističe da ne postoji obaveza da žene budu na pozicijima u Gradskom veću ili kao pomoćnice gradonačelnika, kao i da je teško govoriti zbog čega je situacija takva kakva jeste.

Da li se razlozi nalaze u kadru vladajuće većine, u smislu da ona ne može da ponudi dovoljno kompetentnih ili pouzdanih saradnica, ili je politika koju zastupaju takva da ne mogu da privuku žene jer se one ne pronalaze u stavovima koji se zastupaju, a svakako se vezuje i za opšti položaj žena u društvu. Žene odbijaju učešće u javnom životu i kao vid autocenzure – daleko češće od muškaraca su zbog zastupanja političkih ili društvenih stavova podložne kritici, a u doba digitalizacije i digitalnom nasilju putem društvenih mreža ili portala. Stoga one i same odbijaju učešće na istaknutijim funkcijama jer mehanizmi zaštite nisu efikasni, a kritike koje im se upućuju najmanje se vezuju za njihov profesionalni rad, daleko više za lične karakteristike ili porodične prilike – ističe profesorka Anđelija Tasić.

“Jednake mogućnosti imaju ne polovi, već samo pripadnici stranaka na vlasti”

Samostalna odbornica u niškoj Skupštini Grada Tamara Milenković Kerković, koja je bila narodna poslanica u prethodnom sazivu Narodne skupštine, napominje da značajno veći broj žena u Gradskom veću u vreme Sotirovski nije doneo ništa dobro građanima, ali da je primer te vlasti pokazao da kvalitet obavljanja javnog posla u službi građana ne zavisi od pola, već isključivo od stručnosti, profesionalnosti, savesti i ličnog poštenja.

Isto važi i za aktuelnu vlast, u čijem je Veću samo jedna žena, ali i ona, partijski, bez kompetencija za oblast kojom se bavi. Ovi primeri, iako različiti pokazuju da su zakoni u Srbiji, pa i ovaj, koji polovima treba da omogući jednake šanse, prava i učešće u javnom životu, samo fasada iza koje „jednake mogućnosti“ imaju ne polovi već samo pripadnici stranaka na vlasti – ističe Milenković Kerković.

Napominje da se Zakoni u Srbiji primenjuju selektivno, kao i da su žene koje su bile ili jesu u vlasti nisu tu zato što su žene kao „manje zastupljeni pol“, već jer su SNS žene.

I u tome je naša tragedija. Umesto Zakona o rodnoj ravnopravnosti Srbiji očito treba Zakon o ravnopravnosti građana, jer je i to Ustavno načelo u današnjoj Srbiji pregaženo – zaključuje odbornica Milenković Kerković.

“To su muška posla”

Sramota je da Gradsko veće u Nišu ima samo jednu većnicu, smatra odbornica “Koalicije za Niš” Dragana Milutinović.

To što su svi pomoćnici gradonačelnika muškarca govori da živimo i dalje u svetu u kome se žene ne poštuju dovoljno i u društvu u kojem vladaju predrasude da su to muška posla i da su oni sposobniji da misle za sve nas – kaže Milutinović.

Međutim, ističe da u vlasti naprednjaka nije važan pol, jer, kaže, oni na lokalu ionako ne odlučuju ni o čemu.

Ne mislim da se napravila neka promena ili zaokret u odnosu na mandat Dragane Sotirovski. Oni su samo promenili pol na tim funkcijama, ali ne i razmišljanje i stavove. SNS ide utabanom stazom. O politici, razvoju i strategiji ne odlučuje se na lokalu, već svi oni idu u Beograd, u centralu po odluke. Nebitan je pol vršioca funkcije – napominje ona.

Veruje, kaže, da na neku poziciju ne treba da se izabere žena, samo zato što je žena, već zato što ima kompetencije.

Radulović: Gledajte rad i rezultate, a ne pol

Šef odborničke grupe SNS u niškoj Skupštini Uroš Radulović kaže da su svi zakonski normativi kada je reč o rodnoj ravnopravnosti ispunjeni, kako na izbornim listama, tako i u parlamentu, a da što se tiče izvršne vlasti nike odlučivao nečiji pol, već sposobnosti.

Bitno je da gledate rad i rezultate Gradskog veća, ne pol većnika – odgovara Radulović.

Prema Izveštaju Svetskog ekonomskog foruma za 2024. godinu, Srbija je pala na 23. mesto na globalnom indeksu rodne ravnopravnosti (sa 19. mesta godinu dana ranije). U pogledu političkog učešća, podaci ukazuju da je na lokalnom nivou samo 13,3% predsednica opština i gradonačelnica, dok žene čine 37% članova lokalnih skupština.