„Niko ne kontroliše hranu na pijačnim tezgama“

Nijedna inspekcija ne kontroliše voće i povrće sa niških pijaca tako da se ne mogu smatrati bezbednim, a biće naročito rizično ukoliko na tezge stignu proizvodi koji sada klijaju u poplavljenim naseljima pored grada, kaže Lazar Bošković iz Instituta za javno zdravlje.

Prema rečima ovog načelnika Centra za higijenu i humanu ekologiju u Institutu, za razliku od Beograda i Novog Sada, u Nišu ne postoji nikakva kontrola bezbednosti hrane na pijacama, te ni građani ne mogu da znaju da li je hrana sa tezgi bezbedna jer se ne zna da li u njoj postoje ostaci metala, pesticida, antibiotika, mikrobiološka kontaminacija.

Institut ne može sam da uzima uzorke za analizu jer nije ni zakonodavni ni izvršni organ, objašnjava on. Uzorke laboratoriji treba da šalje inspekcija, koja to „iz nekog razloga ne radi“, uprkos apelima.

Najverovatnije se radi o nedostatku sredstava jer naše analize država mora da plati. Međutim, iako postoje određene preporuke za same građane, rizik po zdravlje ne može da se spreči bez adekvatne kontrole, bez zabrane iznošenja takvih proizvoda na pijace i bez akcije svih inspekcijskih službi. Ja još jednom apelujem na sanitarnu inspekciju, u čijoj je ovo nadležnosti, da povede računa o zdravlju stanovništva – kaže Bošković.

Naročito će biti rizična upotreba poljoprivrednih proizvoda koji sada klijaju u atarima Međurova, Čokota, Belotinca, Novog Sela i drugih područja koja su mesecima pod vodom. Ukoliko inspekcija ne bude reagovala i izašla na pijace, ne postoji način da građani znaju da li je hrana bezbedna.

S druge strane, Bošković kaže da ne može da garantuje ni da je bezbednije kupovati hranu u prodavnicama i marketima jer Institut ni to ne kontroliše.

Ja ne znam da li inspekcije možda šalju drugim laboratorijama u Srbiji, mada bi bilo nerealno da se neka laboratorija u Vršcu stara o zdravlju Nišlija. Ali ja takvih podataka nemam. Mi kontrolišemo namirnice koje nam dolaze od strane graničnog poljoprivrednog inspektora. Iako je i to mali broj uzoraka, možemo reći da je hrana iz uvoza generalno bezbedna – kaže on.

Bošković ističe da je možda malo ciničan kada kaže da mi kao velika poljoprivredna zemlja uvozimo pasulj iz Kirgistana, peršun iz Turske, šargarepu iz Turske, beli luk iz Kine ali da nažalost ispada da je “bezbednije jesti hranu iz uvoza koja se kontroliše nego od domaćih proizvođača na pijacama koje nisu ni pod kakvim nadzorom”.

Kako građani mogu da znaju koje namirnice je kontrolisao Institut za javno zdravlje, kakva je situacija sa ugostiteljskim i objektima brze hrane, da li ćevabždinice kojih u Nišu ima na svakom ćošku neko kontroliše, zašto treba izbegavati farbe za uskršnja jaja i da li treba verovati statistici prema kojoj je hrana u našem gradu bezbednija nego pre 10 godina, pogledajte u emisiji “15 minuta”.