Niš bez pedagoških asistenata, pa u nekim školama lični pratioci udaljavani sa nastave

„Lični pratilac ne može biti angažovan za poslove iz oblasti obrazovanja, pomoć kod učenja i savladavanja gradiva, prisustvo nastavi“, navodi se u Pravilniku Grada Niša, a s obzirom da pedagoška asistencija u praksi ne postoji, kako kaže Marija Bukvić, predsednica Organizacije „Nauči me“, pojedini lični pratioci su bili udaljavani sa nastave u osnovnoj školi u Nišu. Sa tim je bio upoznat i zamenik gradonačelnika Luka Gašević koji je rekao da je reagovao pozivajući direktorku škole i da nema takvih situacija više. Još nije poznato kada će škole dobiti pedagoške asistente.

Deci sa teškoćama u razvoju lični pratilac mnogo znači, a u Nišu tokom školovanja mnogo više. On nije tu da pomaže u učenju, ali je tu kada treba da se spakuju knjige, izvade sveske ili pribor i pomogne da dete ode do toaleta, uzme terapiju ili ode na odmor.

Tokom ove školske godine, prema priči roditelja, u školi u Nišu sa nastave su bili udaljeni lični pratioci jer se rukovodstvo škole držalo Pravilnika o utvrđivanju kriterijuma za izbor korisnika usluge personalne asistencije i usluge lični pratilac deteta (Sl. list grada Niša, br. 22/2024 i 57/2025) u kom se u članu 14 navodi:

Lični pratilac ne može biti angažovan za poslove iz oblasti obrazovanja, pomoć kod učenja i savladavanja gradiva, prisustvo nastavi i drugo, odnosno za poslove koji su u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima u ingerenciji pedagoškog asistenta.

Upravo ovo se koristi kao razlog za opomene školama u Nišu da udaljavaju lične pratioce sa nastave, kaže Marija Bukvić, predsednica Organizacije „Nauči me“.

S obzirom da pedagoška asistencija u praksi ne postoji i da se uvođenje pedagoških asistenata u nastavu i dalje ne razmatra, barem javnost nije obaveštena, želimo da skrenemo pažnju na problem koji nastaje kao posledica ovog sistemskog propusta – kaže Marija Bukvić.

Neslaganje Pravilnika Grada sa situacijom na terenu je što bi škole „trebalo da imaju pedagoške asistente koji bi pružali pomoć detetu u nastavi“, smatra ona.

I da postoje pedagoški asistenti, a 400 ih je prošlo obuku još uvek nisu angažovani skoro nigde u Srbiji, ostaje pitanje ko će pomoći detetu da izvadi, spakuje knjigu, izađe sa časa do toaleta, uzme terapiju i slično. U inkluzivnom obrazovanju kako su ga idejni tvorci zamislili, dete sa invaliditetom ili teškoćama bi bilo prihvaćeno u školi i taj deo podrške bi radili vršnjaci, do tada praksa nam pokazuje da je prisustvo pratilaca neophodno i tokom nastave u redovnim školama – kaže predsednica Organizacije „Nauči me“.

Sa situacijom u školi bio je upoznat i zamenik gradonačelnika Niša Luka Gašević, koji je krajem prošle godine na konferenciji za medije, rekao da je to rešeno.

Lično sam bio pozvao direktorku za svu decu. Svaki problem koji dođe do mene, gledam da pozovem. Nisam ostavio problem za sebe, nego sam gledao da ga rešim – rekao je Gašević.

Lični pratioci jesu na nastavi sa decom, kažu roditelji, ali problem u razlici onoga što je na papiru i šta je u učionici – ostaje.

Lični pratioci i asistenti – značaj, razlika i dobra praksa Niša

Bitno je da se zna koja je razlika između ličnog pratioca i personalnog asistenta.

Lični pratilac dostupan je detetu sa invaliditetom odnosno sa smetnjama u razvoju, kome je potrebna podrška za zadovoljavanje osnovnih potreba u svakodnevnom životu u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, pod uslovom da je uključeno u vaspitno-obrazovnu ustanovu, odnosno školu, do kraja redovnog školovanja, uključujući završetak srednje škole. Usluge personalne asistencije dostupne su punoletnim licima sa invaliditetom sa procenjenim I ili II stepenom podrške, koja ostvaruju pravo na uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć, imaju sposobnosti za samostalno donošenje odluka, radno su angažovana ili aktivno uključena u rad različitih udruženja građana, sportskih društava, političkih partija i drugih oblika društvenog angažmana, odnosno uključene su u redovni ili individualni obrazovni program – pojašnjava Marija Bukvić.

Obuka ličnih pratilaca i asistenata se vrši u Centru za pružanje usluga socijalne zaštite “Mara”.

Dobra stvar u Nišu je, smatraju korisnici ovih usluga, što više nema konkursa na koji se roditelji javljaju, već je sva nadležnost u Centru za socijalni rad.

Ranije je Grad bio „uputni organ“ tj. roditelji i staratelji dece su Gradu podnosili potrebnu dokumentaciju, a sada je ta nadležnost vraćena tamo gde treba da bude – u centru za socijalni rad, pa je ponovo centar uputni organ za sve usluge sistema socijalne zaštite. Sva deca koja koriste lične pratioce ostvaruju barem pravo na tuđu negu i pomoć i tim povodom se braćaju centru za socijalni rad. U kontaktu sa centrom mogu dobiti sve potrebne informacije i o ovoj usluzi. Ranije kada je to bilo podeljeno, bilo je konfuzno za korisnike – kaže Marija Bukvić.

Tokom 2025. u Nišu je povećan broj pratilaca za 100 i gotovo je dvostruko uvećan budžet za ovu uslugu, navodi Marija Bukvić.

Ovo je veliki pomak, ali mi i dalje nemamo jedinstvenu bazu u Gradu da bismo znali koliki je broj dece i mladih sa ovom potrebom da bi informisano planirali razvoj ove i drugih usluga. Za 2026. planirano je uvećanje za još 30 pratilaca i nadamo se da će to zadovoljiti trenutno izražene potrebe.

Prema Pravilniku o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite i članu 86, „aktivnosti ličnog pratioca deteta, planiraju se i realizuju u skladu sa individualnim potrebama deteta u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima“, a to uključuje pomoć kod kuće i pomoć u zajednici.

Kao organizacija, već tri godine bavimo se pitanjem usluge ličnih pratilaca dece u Gradu Nišu, sa ciljem da skrenemo pažnju javnosti na to da svako dete ima pravo na jednaku dostupnost obrazovanja i da se ovo ni na koji način ne sme otežavati u sprovođenju. Kroz inicijativu „Zaprati pratioca – faza 3“, koju sprovodimo uz partnersku podršku Koalicije za decentralizaciju i kroz program „EU za tebe“, zagovaramo da Grad sistemski prepozna značaj uspostavljanja jedinstvene baze podataka o broju dece sa invaliditetom i teškoćama u razvoju. Takva baza bila bi osnov za precizno planiranje gradskog budžeta, kako za uslugu ličnih pratilaca, tako i za druge usluge podrške, kao i za utvrđivanje realnog broja pratilaca koji je neophodno obezbediti – ističe Marija Bukvić.

Niš je jedan od retkih gradova koji za lične pratioce i personalne asistente odvaja 100 posto subvencija, a prema podacima iz Odluke o budžetu Niša, za usluge ličnog pratioca Grad planira 190.000.000 dinara.