Niško Staro groblje na prekretnici – između zaborava i memorijalnog parka

Prva stručna tura kroz niško Staro groblje, organizovana povodom Međunarodnog dana muzeja, vratila je u javnost decenijama zapuštenu istoriju grada i znamenite ličnosti koje su je oblikovale. Zahvaljujući šestogodišnjem istraživačkom entuzijazmu Miroslava Veličkovića, ovaj prostor polako prerasta iz neprohodnog žbunja u dostojanstveno mesto sećanja i siguran prostor za potomke i posetioce. Ipak, bez sistemskog rešenja, izgled Starog groblja zavisiće isključivo od volje i intuzijazma pojedinaca.

Decenijama je ovaj prostor, koji čuva kosti oslobodilaca, učitelja, trgovaca i umetnika, bio prepušten zaboravu i divljem rastinju. Dok spomenici tonu u korov, istorija Niša bledi, dok upornost pojedinaca i dalje pritiska sistem da ponovo otvori kapije ovog „muzeja pod otvorenim nebom“. 

Danas ovo groblje više nije samo gomila kamena i šipražja, već hronika jednog grada koja se čita kroz imena onih koji su ga gradili.

Stručna šetnja stazama Starog groblja pokazala je da kulturno nasleđe Niša više ne sme da se posmatra kao teret, već kao živo svedočanstvo o ljudima koji su udarili temelje modernog društva. 

Narodni muzej je ovom akcijom želeo da podseti javnost da zaboravljeni spomenici predstavljaju stranice istorije koje govore o političkom, obrazovnom i kulturnom usponu ovog dela Srbije. 

Viši kustos Ivan Mitić smatra da je ovo tek preko potreban, inicijalni korak ka upoznavanju građana sa sopstvenim nasleđem i najavljuje dugoročne planove.

Želeli smo da skrenemo pažnju i da prosto ljude, naše sugrađane upoznamo sa nekim važnim ličnostima koje su ovde sahranjeni. Da ih podsetimo možda na neke zaboravljene priče, da kažemo ko je sve ovde sahranjen, koliko je grobova uopšte pod zaštitom države, koliko su ovi ljudi koji su ovde sahranjeni u stvari bili značajni kako u političkom, u društvenom, u ekonomskom, u kulturnom, u obrazovnom životu našeg grada. I slobodno mogu da kažem da Staro groblje je u stvari istorija našeg grada i mislim da je ovo samo prvi korak u tome – kaže Mitić.

Svi ovi planovi i institucionalne šetnje ostali bi samo teorija na papiru da iza cele priče ne stoji višegodišnji rad Miroslava Veličkovića, čoveka koji je poslednjih šest godina proveo istražujući i krčeći zaboravljene staze, uz podsećanje da je reč o dugotrajnoj borbi sa divljom prirodom i administrativnim nemarom. 

Prema njegovim rečima, ova tura predstavlja ključnu tačku u kojoj lični napori konačno dobijaju podršku struke, stvarajući preko potrebnu sinergiju.

Jedan poznanik mi je rekao da je Srbija zemlja koja počiva na entuzijazmu pojedinaca gde institucije i sistem ne funkcionišu. Ja se delimično slažem sa tim, ali bih rekao da institucije delimično funkcionišu jer u jednom momentu entuzijazam pojedinca ima svoj maksimum i tada moramo aktivnosti da usaglasimo sa strukom. Ja sam entuzijasta pojedinac. Oni su stručna lica Narodnog muzeja, i ovo danas je prekretnica gde su se institucije u domenu svoje delatnosti priključile sa idejom da Niš vratimo na kulturnu mapu grada Niša – rekao je Veličković.

Ono što je počelo kao usamljeno istraživanje sudbina vojnika i starih ratnika, ubrzo je preraslo u duboku ličnu misiju i borbu za identitet celog grada. 

Veličković priznaje da na samom početku nije mogao ni da nasluti koliki će odjek imati njegov rad, ali objašnjava da ga je kompleksnost groblja u potpunosti uvukla u proces čiji je krajnji cilj vraćanje elementarne bezbednosti i dostojanstva ovom prostoru.

Ja nikad nisam na početku ni znao da ću šest godina kasnije pričati, imati ovaj status u gradu i da ću se šest godina baviti ovim grobljem. Ja sam hteo samo da istražim spomenike vojnika i ratnika. Napisao sam knjigu, dobio nagradu “11. januar” 2023. godine. Ali je neka strast prema groblju i želja da ovo groblje pokrenemo, da ga oživimo, da postane svakodnevnica u Nišu, da ljudi dođu ovde i da se prvo bezbedno osećaju i da na primer potomci mogu da odu i odaju poštu svojim davno sahranjenim precima – kaže on.

Narodni muzej je ove godine iskoristio ovaj novi talas interesovanja da očisti i uredi grob Aleksandra Nenadovića, čoveka koji je postavio temelje ove ustanove. Mitić naglašava da ovaj zajednički napor muzejskih radnika i komunalnih preduzeća predstavlja simboličan povratak poštovanju sopstvenih korena.

Tokom dvočasovnog obilaska, posetioci su prošli kroz svojevrsnu mapu niške oslobodilačke i prosvetiteljske istorije, suočavajući se sa spomenicima koji su donedavno bili nevidljivi pod naslagama nemara, dok su neki i dalje u takvom stanju.

Ruta je obuhvatila večna počivališta pukovnika Milovana Nedića, boraca za oslobođenje Todora Stankovića i Koleta Rašića, Učitelja Tase, Stanka Osatinčanina, kao i porodične grobnice Piletića i Petrovića, u gradu poznatijih pod nadimkom Morena. 

Da je upravo ovaj dugogodišnji rad na raščišćavanju Starog gorblja stvorio uslove za organizovanje stručne šetnje, potvrđuje i sam Ivan Mitić.

Ono kako se danas groblje nalazi i u kakvom je stanju je mnogo bolje u odnosu na to kako je bilo pre pet ili šest godina. Jer u momentu kada je Miroslav Veličković počeo svoja istraživanja, mnoge od ovih spomenika, mnogi od ovih grobova su potpuno bili uništeni, potpuno zarasli u korov, u lišće, u travu i bilo je izuzetno teško uopšte njima i prići, a kamoli sa njih nešto pročitati i pogledati. Evo posle pet ili šest godina se nalazimo na mestu gde je moguće sprovesti jednu turu, gde je moguće sprovesti šetnju – ističe Mitić.

Ova akcija je pokazala da promena odnosa prema istorijskom jezgru grada odmah nailazi na reakciju građana, koji više ne osećaju strah od dolaska na ovo mesto. Redovnije košenje i održavanje zelenila koje sprovode komunalne službe vratili su Nišlije korenima, a Veličković na samom terenu beleži svest o promenama i drastičan porast broja onih koji dolaze da odaju poštu precima.

Primećujem da se poslednjih godina, kada je Mediana počela redovnije da održava zelenilo na groblju, da su se stvorili uslovi, da su ljudi svesni toga i da broj potomaka koji traži zaboravljene grobove predaka svakodnevno uvećava. Broj ljudi koji dolaze tokom zadušnice, naročito jesenjih, višestruko je veći nego pre nekoliko godina. To je u stvari onaj proces koji je pokrenut delimično mojim radom, ali i radom mnogih drugih istraživača koji se trude da ovo groblje jednog dana bude memorijalni park – zaključuje Miroslav.

Da bi Staro groblje zaista postalo memorijalni park, neophodno je da se dosadašnji entuzijazam pojedinaca i povremene akcije institucija pretoče u trajno sistemsko rešenje. 

To podrazumeva kontinuirano budžetsko finansiranje održavanja, profesionalnu konzervaciju hiljada spomenika koji su i dalje pod pretnjom propadanja, te jasnu pravnu zaštitu celokupnog kompleksa. 

Transformacija u memorijalni park je od presudnog značaja jer Niš na taj način ne dobija samo uređen javni prostor, već trajno čuva svoj kulturni i istorijski identitet od fizičkog nestajanja, pretvarajući zapušteno počivalište u obrazovni resurs i prvorazrednu turističku tačku koja svedoči o usponu građanske Srbije.