Toplotna ostrva u Nišu, betonizacija i vrućine – šta je uradio Pariz, a mogao bi i Niš

Nova studija niških naučnika o urbanim toplotnim ostrvima zvanično je potvrdila ono na šta građani godinama upozoravaju da uži centar Niša tokom leta postaje užareno betonsko jezgro. Dokument koji sada alarmantno traži hitno vraćanje zelenila i drveća stiže nakon višegodišnje seče drvoreda zarad rekonstrukcija i popločavanja centralnih ulica i trgova. Paradoks je da se prvo uništava prirodni hlad, da bi se potom dobijao novac iz evropskih fondova kako bi se istražilo zašto u gradu nema hlada.

Kada se zelene površine i zemljište zamene kilometrima asfalta, betona i tamnih krovova, urbani delovi gradova se pretvaraju u ono što naučnici nazivaju toplotna ostva. Ovi veštački materijali tokom celog dana upijaju sunčevu energiju, ali pravi problem nastaje tek sa dolaskom noći. 

Umesto da prirodna vlaga rashladi prostor, užarene ulice i zgrade satima zadržavaju toplotu, pa građani ostaju zarobljeni u neprekidnom krugu letnjeg usijanja koje ne prestaje ni nakon zalaska sunca.

Istraživanje koje su sproveli Građevinsko-arhitektonski fakultet u saradnji sa Naučno-tehnološkim parkom, u okviru projekta BeReady, lociralo je najveći rizik od ovog fenomena u Opštini Medijana kojoj po teritoriji pripadaju centralne gradske ulice.

Među „glavnim krivcima“ za stvaranje toplotnih ostrva označen je Trg kralja Milana, zajedno sa Ulicom Vožda Karađorđa, gde i satima nakon zalaska sunca isijava toplota.

Upravo su Trg kralja Milana i okolne centralne zone prethodnih godina bili mesto seča stabala pod izgovorom urbanog uređenja. 

Na mestima gde je nekada postojao dubok, prirodni hlad, gradske vlasti su raširile granite i asfalt, a naknadno zasađene mlade sadnice, prema rečima stručnjaka, neće moći da naprave efikasnu zaštitu od sunca još najmanje jednu deceniju.

Studija rizika sada, kao rešenje za problem koji je delom veštački izazvan, predlaže takozvanu „zelenu, belu i plavu akupunkturu“ – odnosno sadnju novog drveća, premazivanje krovova svetlim refleksivnim materijalima i otvaranje vodenih površina. 

Struka time praktično traži hitnu sanaciju štete na istim onim lokacijama sa kojih je zelenilo prethodno uklonjeno.

Šta je uradio Pariz, a mogao bi i Niš

Dok se u Nišu i Srbiji urbanizam svodi na seču stabala i čekanje da tanki prutovi novih sadnica porastu, evropske prestonice primenjuju radikalno drugačije strategije. 

Najbolji primer za to je Pariz, grad koji se suočava sa sličnim problemom toplotnih ostrva, ali mu pristupa sa pozicije ekološke urgentnosti.

Nekada potpuno popločani trg ispred same zgrade pariske Gradske kuće pretvoren je u urbanu šumu. Na prostoru od 2.500 kvadratnih metara, francuski urbanisti su otkopali beton i u otvoreno tlo zasadili oko 50 odraslih stabala hrasta, javora i graba, okruženih sa više od 20.000 manjih biljaka. 

Time, odrasle krošnje odmah prave dubok hlad, zadržavaju vlagu i drastično obaraju temperaturu na trgu tokom letnjih meseci.

Pariški model pokazuje da se borba protiv toplotnih ostrva ne vodi kozmetičkim promenama. Pored transformacije centralnog trga, tamošnje vlasti uredile su i desetine „ulica-bašti“, dok su na obodima grada i trasama bivših železničkih linija formirali šume sa više hiljada zasađenih stabala.

Pariz pretvara beton u šumu, dok Niš radi suprotno, a studija rizika pokazuje na nedostatak i neusklađenost lokalnih baza podataka, što znači da gradske službe uopšte nemaju preciznu evidenciju o stanju na terenu po kvartovima.

U zaključku studije šalje se i direktna opomena za budućnost, sa posebnim naglaskom na nova naselja poput Bulevara svetog Pantelejmona.

Autori apeluju da se hitno prekine sa praksom „agresivne urbanizacije“ vođene isključivo profitom investitora, te da planiranje zelenih površina mora postati eliminacioni faktor za svaku dalju gradnju, kako se greške iz centra grada ne bi trajno preselile i na ostale delove grada.