Predrasude koje padaju na tatamiju – inkluzivni džudo kao škola poverenja i samostalnosti

Rame uz rame sa vršnjacima iz redovnih grupa, deca sa posebnim potrebama poslednjih deset meseci vredno su trenirala džudo u niškom klubu Palilulac. Iz kluba ističu da nije reč samo o sportu, već o prilici da deca nauče da budu samostalnija i da se ravnopravno uključe u društvo, bez stereotipa i posebnih oznaka. Na završnoj priredbi pokazali su šta su naučili i dobili medalje, zahvalnice i poklone.

Trener Miodrag Mitrović, objašnjava da je ideja bila da deca sa posebnim potrebama ne budu izdvojena, već da zajedno sa ostalim vršnjacima nauče da veruju u sebe, pokažu koliko vrede, ali i to da je “džudo za sve” kako je i glasila parola njihovog projekta.

Na istom tatamiju učili su se, kaže Mtrović, i socijaliazciji, ali i poboljšanju motoričkih sposobnosti, jer kako ističe njihove osnovne dijagnoze često nose i probleme sa kretanjem.

Želeli smo njima da pokažemo da nisu posebna grupa, već da su zajednički deo društva. U tome smo uspeli. Vežbali su besplatno. Specijalna škola Bubanj nam je izašla u susret i besplatno nam dala termine. Vrlo sam zadovoljan celom pričom, jer imam informacije da se na drugim mestima bore da ih 6 meseci nauče da stoje u vrstu. Mi smo naučili i to i razne druge vežbe oblikovanja, poligone i radili džudo tehnike – ističe trener.

U periodu od septembra do 12. juna kada su na priredbi pokazali koje džudo tehnike su savladali, Miodrag Mitrović kaže da je bilo i teško, ali i zanimljivo, kao i to da je za to vreme pokušao da promeni i način razmišljanja roditeljima koji, kako kaže, zbog prevelike brige i zaštićenosti usporavaju razvijanje samostalnosti njihove dece.

Ova deca imaju svoje probleme, ali su vrlo inteligentni i znaju šta hoće. Najveći problem u radu sa njima bila je razmaženost od strane njihovih roditelja. Oni zbog njihovog dobrog ih drže malo strožije. Nošeni problemima preuzimaju sve na sebe kako bi poštedeli decu. Rade mnoge stvari umesto njih i to se pokazalo kao veliki problem. Za dobrobit dece, ona moraju biti više samostalna – zaključuje trener Miodrag.

Majka jedne od polaznica projekta “Džudo za sve” Jelena Veličković rekla je da su treninzi bili i naporni i zabavni, ali da su sva deca, uključujući i njenu ćerku pokazala da mogu biti jako disciplinovana. 

Bitnija stvar je, tvrdi, to što su stekli nova prijateljstva, jer su deca sa posebnim potrebama često vrlo usamljena, jer ih se zbog predrasuda i stereotipa druga deca plaše.

Za tu decu je važno da stvaraju nova prijateljstva i stiču prijatelje, jer su ona na neki način usamljena. Samim tim što imaju problem, druga deca ih se plaše, ali su oni okej i jako dobre duše. Za njih to druženje i dolazak od kuće na trening znači mnogo. Moja ćerka je sportski tip, trčala je Trku zadovoljstva, trenira kik-boks, krenula je i džudo, na bazen ide stalno i sigurno će nastaviti sa treninzima. Pokušavam zbog toga što je neverbalna da je ovako oslobodim kako bi se razvila u nekom lepom smeru – ističe ova majka.

Na istom tatamiju u sali za fizičko Specijalne škole „Bubanj“ smenjivali su se polaznici projekta “Džudo za sve” jedan za drugim i pred porodicama i ostalim prisutnima pokazivali naučene džudo tehnike i pokrete, a svaki potez bio je ispraćen gromoglasnim aplauzima prisutnih.

Medalje, zahvalnice i poklone nisu dobili samo polaznici Palilulca, već i džudisti kluba Vuk koji su bili gosti priredbe, a Miodrag Mitrović istakao je da su sa njima i trenirali poslednjih 10 meseci i pokazali da zajedničkim snagama mogu sve.