Pretnje, tuče i krađe na putu dece migranata do Evrope

Kako su 16-godišnjem Alžircu krijumčari u Makedoniji pretili pištoljem da mu otmu novac i kako je 17-godišnjak iz Maroka pretučen u Hrvatskoj zbog čega hoda sa štakom, priče su dečaka koji su stigli u Centar za smeštaj maloletnih migranata bez pratnje odraslih u Nišu.

Tamo je trenutno još 8 maloletnika za koje ne znamo jesu li kuće napustili sami ili roditelje „izgubili“ na putu jer se sa njima nismo sporazumeli – engleski ne govore.

I dok povređeni Marokanac, vidno uznemiren, ne želi da priča o tome šta ga je sve snašlo na putu, dečak iz Alžira hoće da javnost zna zašto je još 29. decembra napustio svoju zemlju. 

Moja država nije dobra za život, tamo nema para, nema života za moju porodicu. Želim u Evropu, ne mogu da živim u Alžiru. Hteo bih u Nemačku, tamo je moj dobar prijatelj. Čujemo se – živi u kampu, nema problema ni sa policijom i ni sa kim drugim – priča ovaj dečak.

Kaže da se dobro oseća tek sada, ali da su se na putu dešavale situacije o kojima nije pričao ni svojim roditeljima jer ne želi da brinu.

Velike probleme sam imao u Makedoniji. „Mafija“ (krijumčari), 4 čoveka su u mene i moje prijatelje uperili pištolje i uzeli nam novac i telefone. Jesam li bio uplašen za svoj život? Da, malo. Kada se čujem sa roditeljima, kažem samo da sam dobro i to ne pominjem – kaže on.

Ne zna šta će biti dalje, ali odlučno nastavlja.

---

Osim smeštaja – u centru uteha i druženje

Centar za smeštaj maloletnih stranaca u Nišu radna je jedinica Zavoda za vaspitanje omladine. To je jedan od dva centra u Srbiji gde se smeštaju maloletni stranci bez pratnje odraslih.

Deci strancima objašnjavamo gde su i zašto su ovde, a „naša“ deca imaju empatiju prema njima. Trude se da im pomognu. Zajedno su u računarskom centru ili na igralištu, igraju košarku i fudbal – kaže direktor Zavoda za vaspitanje omladine Goran Stamenković.

Uz hranu, odeću i sredstva za higijenu deca po potrebni dobijaju medicinsku ili psihološku pomoć. Njihov privremeni staratelj sa rukovodiocem Centra Sanjom Z. Živković i volonterima informišu ih o tome kako da potraže azil, pokreću sa njima proceduru i zatim ih vode u jedan od azilnih centara.

Grupa od deset trenutnih stanara u sredu će biti odvedena u Centar za azil „Krnjača“ i tamo čekati odluku o tome hoće li im azill biti odobren.

Ipak, praksa pokazuje da većina onih koji tamo stignu jednstavno „nestanu“ iz centra. Pretpostavlja se da nađu način da napuste zemlju, a pošto to ne mogu da učine legalno sa ostalim izbeglicama jer nisu iz Avganistana, Sirije i Iraka, najverovatnije je da to čine sa krijumčarima.