Profesor fizike koga su generacije Prokupčana volele i poštovale otišao u penziju uz aplauze, muziku i suze

Profesor fizike u prokupačkoj Gimnaziji Branislav Rosić otišao je u zasluženu penziju, a poslednji školski dan, kako sam kaže, pamtiće zauvek. Omiljen među generacijama učenika i kolega, ispraćen je na nesvakidašnji način – uz aplauze, muziku, poklone, suze zahvalnosti i emotivan oproštaj.

Njegov radni vek obeležio je spoj predanosti, ljubavi prema pozivu i iskrene posvećenosti đacima, jer je umeo da mladalački bunt svojih učenika sa lakoćom pretoči u energiju uspeha i novih izazova. 

Vredelo je biti i raditi sa kolegama i sa svim našim đacima. Nema lepšeg posla od ovog našeg. Danas ste me duboko dirnuli, dotakli ono nedodirljivo. Teško je opisati šta sam osećao, ali znam da ovaj dan nikad neću zaboraviti – rekao je profesor Rosić.

Odgovoran, profesionalan i uvek spreman na saradnju, svoju nastavu prilagođavao je učenicima tako da ih podstakne na aktivno učenje, kritičko mišljenje i kreativno izražavanje. 

Deco, ne dajte da vam ukradu, otmu snove! Budite dobri ljudi pre svega. Šta ćete raditi i šta imati nije toliko važno ako u vama nema detinje radosti, duše, želja i snova – poručio je Rosić u emotivnom obraćanju učenicima.

On se zahvalio svim đacima, a pre svega svojim kolegama koji su ga bez njegovog znanja iznenadili i organizovali iznenađenje povodom penzionisanja.

Budite sa decom kada su vesela i kada su tužna, kada se zaljube i kada ne mogu da uče zbog ljubavi. Najvažnije lekcije nisu one koje im predajemo, nego one životne kojima ih učimo na času i na pauzi kada zvoni – poručio je Rosić.

Rosić je, kako tvrde njegovi đaci, predavao fiziku tako da deluje kao igra uz eksperimente, doskočice i poneku anegdotu iz života, učio ih je da znanje vredi tek kada ga prati radost i umeo da ih ohrabri kad im je najviše trebalo.

Profesor je znao da nam fizika deluje kao igra, a ne kao bauk. Naučio nas je da budemo dobri ljudi pre svega. To je najviše što profesor može da ostavi svojim učenicima – pričaju njegovi đaci.

Za njega su učenici uvek bili „više od brojeva u dnevniku“. Bio je onaj profesor koga đaci potraže i posle časa da ga pitaju za savet, a kasnije i kada upišu fakultete – da mu jave kako su, jer su znali da će ih saslušati i posavetovati.

Njegove reči, koje su đaci često citirali, svedoče o filozofiji kojom je vodio nastavu – da nije dovoljno imati samo znanje, već i snove, dušu i radost. Zato je uvek govorio da najveće lekcije nisu iz udžbenika, već one koje se uče kroz život – na času, na odmoru, u razgovoru.

Rosićev oproštaj od Gimnazije bio je slika njegove karijere – topao, emotivan i pun ljubavi. Učenici i kolege su ga ispratili kao profesora, ali i kao čoveka koji je ostavio trag u toj školi.

Brojne nagrade i priznanja ostvario sa učenicima Gimnazije, često učestvovao u kvizovima

Rosićev dugogodišnji rad u školi obeležila su brojna takmičenja iz fizike, a profesor se posebno istakao osnivanjem Programa za obrazovanje mladih u preduzetništvu 2005. godine, koji je okupio više od 30 učenika. 

Njegova „TNT grupa“ gimnazijalaca učestvovala je na međunarodnom Sajmu preduzetništva u Zagrebu, a potom i na brojnim takmičenjima u menadžmentu i Poslovnom izazovu zapadnog Balkana.

Sa koleginicama Snežanom Pantić i Dušicom Mirković, bio je mentor učenicima na Međunarodnoj istraživačkoj smotri u Turskoj, čime je otvoren put generacijama gimnazijalaca iz Prokuplja ka ovoj renomiranoj naučno-istraživačkoj manifestaciji. 

Radoznalog duha, kvizovi su njegova razonoda u slobodno vreme, pa je učestvovao u mnogim takmičenjima koji su se emitovali na državnim televizijama 

Prvi kviz u kome se pojavljuje davne 1987. godine je „Brojke i slova“, zatim „Muzička slagalica“, „Srbija open“, „Prva te zove“, „Štoperica“ i drugih takmičenja na kojima je umeo da iskaže svoje znanje, a poznat je i po svom angažmanu u Film klubu Prokuplje, šireći kulturu i među mladima i među sugrađanima.