Prokuplje umalo da dobije kralja – urbana legenda o nesuđenom princu Siniši iz Toplice

Dok je u Galeriji Narodnog muzeja Toplice u Prokuplju u toku izložba autentičnih dokumenata, fotografija i predmeta pod nazivom „Naša sugrađanka kraljica Draga: između slave i anateme“, Prokupčani ovih dana imaju priliku da se upoznaju sa životnim putem jedne od najkontroverznijih ličnosti srpske istorije – Drage Mašin Obrenović. Izložba ne samo da osvetljava sudbinu nesuđene vladarke, već i podseća na gotovo zaboravljenu priču da je početkom 20. veka Prokuplje moglo dobiti svog kralja.

Kako tvrde istoričari, to je jedna od najneobičnijih i najuzbudljivijih epizoda iz lokalne, ali i srpske nacionalne istorije. 

Malo je poznato da je upravo u Prokuplju rođen dečak za koga su pojedini dvorski krugovi želeli da ga predstave kao prestolonaslednika – kaže Darko Žarić, istoričar Narodnog muzeja u Prokuplju.

On tvrdi da je na osnovu istorijskih zapisa i memoara, avgusta 1900. godine, iz dvora saopšteno da je kraljica Draga u drugom stanju, pa je cela Srbija sa nestrpljenjem iščekivala dolazak naslednika dinastije Obrenović.

Gotovo u isto vreme Natalija Hadži-Tonić, mlada Prokupčanka koja je neverovatno ličila na kraljicu Dragu, takođe je bila trudna. Njen suprug Dragutin Nego bio je gardista kralja Aleksandra, a stric Mika narodni poslanik. Priču, koju je kasnije dokumentovao istoričar i logoraš Mauthauzena Dragoljub Popović, dobija dramatičan obrt nakon rođenja deteta – kaže Žarić.

Tada je iz Prokuplja stigla vest koja je dodatno uzburkala dvorske krugove. 

Kada je Natalija 3. maja 1901. rodila malog Sinišu, u kuću Hadži-Tonića stigle su sestra kraljice Drage i dvorska babica, nudeći torbu punu zlatnika da bebu podmetnu kao kraljevskog naslednika. Natalija je, prema svedočenju, odbila ponudu rečima “svoje dete ne dajem ni za kakvo zlato, ni za kakvu krunu” – priča Žarić.

Događaj iz tog perioda pokazuje koliko su dvorske intrige znale da posegnu i za najneobičnijim rešenjima. 

Majka je tada pokazala izuzetnu hrabrost i moralnu snagu – naglašava Žarić.

Kasnije se ispostavilo da kraljica Draga nikada nije ni bila trudna, navodna dvorska prevara je raskrinkana, a mali Siniša, nesuđeni princ, odrastao je kao običan dečak u Prokuplju.

Nesuđeni princ radio kao kelner i poštar

Žarić dodaje da je kasnije Siniša radio kao kelner u prokupačkom hotelu „Raponja“, gde su ga gosti često zadirkivali i dozivali sa “evo našeg kralja”.

Kasniji život ga je odveo u Beograd, gde je radio kao poštar. Venčao se 1922. sa Vidom i dobio trojicu sinova – Stojana, Negoslava i Dragana.

Kada je izbio rat aprila 1941., Siniša se vratio u rodno Prokuplje i otvorio kafanu, u kojoj su se po njegovom odobrenju, sastajali partizani. 

Platio je cenu patriotizma, uhapšen je sredinom 1944. i poslat u logor Banjica, pa zatim u Mauthauzen, gde je dobio logoraški broj 99.969. Siniša je umro u logoru 20. januara 1945. od gladi i mučenja.

Dokumenti, svedočanstva i narodna predanja ovu priču prenose do danas, a izložba u prokupačkom muzeju ponovo je osvetlila taj deo zaboravljene lokalne i nacionalne istorije.

Ovo je upravo jedan od primera kako lokalna istorija može da ispriča velike nacionalne priče. Legenda o kralju iz Prokuplja i danas živi među starijim Prokupčanima, a izložba daje priliku i mlađim generacijama da je upoznaju – kaže Žarić.

Posebno ističe da je između torbe zlatnika i istine, jedna majka iz Prokuplja izabrala ljubav i čast. 

Srbija tada nije dobila još jednog kralja, ali je Prokuplje dobilo priču koja i danas inspiriše građane i vraća veru u ljubav i dostojanstvo običnog čoveka.