Rambo Amadeus kao vođa tajnog kulta – u Nišu počelo snimanje filma „Treća smena“

Crna komedija apsurda u kojoj svetske vođe i pop zvezde lažiraju sopstvenu smrt kako bi se sakrile na jugu Srbije, zaplet je novog domaćeg ostvarenja Treća smena koje je upravo počelo da se snima u Nišu. Pored pirotskog imitatora Svetomira Simića koji igra Majkla Džeksona, ključni adut ove neobične noir priče jeste Rambo Amadeus, muzičar koji je karijeru izgradio kao oštar kritičar establišmenta, a sada pred kamerama igra nemilosrdnog vladara iz senke.

Središte ove nesvakidašnje misterije rezervisano je za mladu muzičarku Savu, koju igra Sara Ljubić. Njen život se potpuno menja nakon susreta sa uličnim imitatorom Svetomirom Simićem, koji i u stvarnom životu godinama izvodi plesne tačke Kralja popa, a koji u filmu tvrdi da je pravi, preživeli Majkl Džekson.

Potraga za istinom vodi je direktno iza kulisa modernog društva u kom su sve ljudske vrednosti postale obična roba. Upravo u tom sudaru realnosti i mašte je i glavna ideja reditelja, koja se direktno oslanja na motive iz klasične fantastične književnosti.

Sava beži od sistema koji je sve, pa i umetnost, snove i ljudske odnose, pretvorio u proizvod. Bez da budem previše pretenciozan, naša priča je urbani spin na Alisu u zemlji čuda ili Čarobnjaka iz Oza. Naš „Beli zec” je niški Majkl Džekson koji Savu odvlači niz zečju rupu, pravo iza kulisa tog savremenog teatra – objašnjava reditelj Ognjen Ranđelović.

Preplitanje mračne estetike i crnog humora u filmu ima dublje opravdanje u ljudskoj psihologiji, pošto Ranđelović objašnjava da i klasični noir i apsurd polaze iz istog osećaja izolacije i neshvaćenosti, zbog čega specifičnim likovima ne pristupa sa podsmehom, već sa željom da prikaže njihovu unutrašnju borbu.

Ključ je u tome što mi tom apsurdu ne pristupamo spolja, kao pukom gegu ili jeftinoj parodiji. Naprotiv, tretiramo ga sa apsolutnom dramskom ozbiljnošću. Likovi poput našeg niškog Majkla Džeksona ili Džona Kenedija spolja mogu delovati bizarno, ali iznutra oni nose onu duboku, melanholičnu tugu i opsesivnost koje su uvek bile zaštitni znak noir protagonista. Oni su klasični autsajderi u potrazi za istinom u svetu koji ih je odbacio – kaže reditelj.

Za potrebe građenja takvog tona, Niš je prikazan van uobičajenih dnevnih i turističkih šablona. Da bi se stvorio utisak paralelnog sveta u kom se kroje sudbine, gradske ulice i skriveni prolazi snimani su isključivo noću.

Niš u ovom filmu ne posmatramo kao puki prostor u kom se radnja odvija, već kao živ organizam koji diktira pravila igre. Želeli smo da izbegnemo one standardne, razgledničke i dnevne kadrove grada na koje je domaća publika navikla. Naš Niš je isključivo noćni Niš – grad napuštenih, mračnih ćoškova, skrivenih prolaza i mokrih ulica koje reflektuju neonska svetla. Lokacije koje biramo nisu monumentalne, već su to ona mesta pored kojih svakodnevno prolazimo, ali u „trećoj smeni” ona postaju portali za paralelni svet u kom se kroje svetske zavere – ističe Ognjen.

Rad sa uličnim performerom doneo je ekipi specifičnu energiju, jer lik Svetomira Simića, kako objašnjava Ranđelović, pred kamerama ne predstavlja puku imitaciju, već nosi duboku ličnu dramu čoveka koji pokušava da odbrani sopstveni identitet.

Nesvakidašnji zaplet o moćnicima iz senke dodatno je naglašen podelom uloga u kojoj Antonije Pušić, odnosno Rambo Amadeus, postaje vrhovni vođa kabala.

Reditelj ističe da je angažovanje muzičara koji je decenijama sinonim za borbu protiv sistema poslužilo kao savršen satirični komentar na temu moći i društvenog poretka, za koga Radivojević kaže da je odmah prepoznao umetniku slobodu i entuzijazam fillmske ekipe.

To nam je od samog starta bila ideja. Rambo Amadeus, čovek koji je sinonim za britku društvenu satiru, večiti kritičar establišmenta i samoproklamovani Svetski Kilo Car, u našem filmu postaje upravo ono protiv čega se čitavu karijeru bori. Apsolutni vladar iz senke i otelotvorenje tog istog sistema. Taj kasting je sam po sebi autoreferencijalan. Kada on, sa svim svojim intelektualnim i umetničkim autoritetom, izgovara replike vođe nemilosrdnog kabala, ta kritika dobija jednu potpuno novu, moćnu dimenziju – ističe Ranđelović.

Među ključnim ulogama je Džon Kenedi, koga tumači niški glumac Milivoje Stanimirović.

Miša donosi interpretaciju Džona Kenedija kakvu publika garantovano nikada do sada nije videla na ekranu. Njegov Kenedi je izopačen, duboko istraumiran sopstvenim istorijskim nasleđem i beskompromisno, gotovo bolesno zaljubljen u Merlin Monro. On je navodno pobegao na jug Srbije kako bi se sakrio od tereta sopstvene slave, istorijske odgovornosti i stalnog pritiska sistema koji ga je pretvorio u spomenik. Ili je, što je sasvim legitimna opcija u našem filmu, jednostavno potpuno luda osoba koja veruje u sopstveni mit – zaključuje reditelj Ognjen Ranđelović.

Prosec snimanja nezavisnog filma u produkciji CDC Studia, prema rečima Radivojevića, uvek je nepredvidiv i put izazova, ali da kraj snimanja očekuju krajem oktobra, te se nadaju da će početkom naredne godine Treća smena biti u bioskopskim salama i festivalskim selekcijama.