Rimski festival u Nišu između čežnje za legionarskom disciplinom i rušenja predrasuda o „stranoj“ kulturi

Dok su ulice Niša odjekivale pod koracima teške opreme i replika antičkih oklopa, drugi Rimski festival „Konstantin Veliki“ doneo je mnogo više od običnog istorijskog defilea – doneo je direktan apel za povratak potisnutim vrednostima poput ujedinjenosti, discipline i kolektivne perfekcije. Kroz žive istorijske rekonstrukcije u Tvrđavi i na Obrenovićevoj ulici, učesnici iz Srbije i regiona poslali su jasnu poruku o važnosti prevazilaženja duboko ukorenjenih predrasuda domaće javnosti, koja zbog pravoslavnog nasleđa često nepravedno odbacuje rimsku epohu Naisusa kao tuđu, zaboravljajući da su upravo ovi prostori kolevka jedinstvene, rane hrišćanske Evrope.

Ono što se na prvi pogled može učiniti kao atraktivna zabava, uz performanse vatrom i prikaz antičke svakodnevice, za učesnike festivala predstavlja svestan beg iz „modernog haosa u strogo uređeni sistem“.

Rimski vojni kamp u Tvrđavi postao je mesto gde se kroz teške fizičke napore, marširanje i striktna pravila traži zaboravljeni smisao zajedništva u kojem pronalaze psihološki ventil i smisao koji im u savremenom životu nedostaje.

Jedan od učesnika ovogodišnjeg festivala Lukas Crvelin iz udruženja „Dioklecijanova legija“ iz Splita ističe da marš pod oklopom,predstavlja ozbiljan fizički napor, ali da ovaj hobi iz ljudi izvlači vrednosti koje su danas marginalizovane.

Mene lično je uvela donekle zaljubljenost u istoriju. Interesovalo me je kako je to pre izgledalo. I onda sam se malo ubacio u grupu, svidelo mi se, a iz mene je izvuklo najviše nekakvu striktnost,da svi budemo ujedinjeni, da nema izuzetaka, da smo svi jedna velika jedinka, da se niko ne ističe, da smo svi pravilni, da smo svi onako kako treba da budemo. Smatram da to takođe fali danas ljudima, ta neka potreba da budu što bolji. Kao što mi radimo formacije, uvek može bolje. Uvek težimo nekakvom boljem uspehu i nekoj perfekciji i smatram da to ljudima najviše fali danas – navodi Lukas.

Unutar legija ne postoje klasična takmičenja, već „nepropisana gradacija“ zasnovana na poštovanju veština. 

Treninzi se odvijaju u slobodno vreme, pod komandom Centuriona, gde se kroz uvežbavanje formacija i marširanja stvara grupa povezana ljubavlju prema rimskoj kulturi.

Pojavimo se u nekom određenom prostoru i dogovorenom vremenu jer smo svi zaposleni. Prođemo kroz formacije, marširanje, kako na koju nogu treba i vežbamo malo pevanje. To većinski spada u ekipno druženje nas koji smo se spojili jer zapravo volimo rimsku kulturu. Rušenje predrasuda o stranoj kulturi – zaključuje on.

Ova težnja ka uređenom sistemu primenjuje se i na rekonstrukciju civilnog života antike kroz zanate poput kovanja novca, kuvanja i izrade nakita. Damir Savić, slikar i direktor kulturne ustanove „Srem“ iz Sremske Mitrovice, ističe da se kroz ovakve festivale jačaju veze između istorijskih centara, ali upozorava na otpor koji domaća javnost ima prema ovom periodu.

Današnji prosečan građanin Srbije, zbog našeg pravoslavnog nasleđa, ima malo otklon ka ovom rimskom periodu misleći da je to deo jedne strane nama kulture. A zaboravljamo da je u ranom periodu hrišćanstvo bilo jedno. Zaboravljamo da je Rim uveo, Konstantin je uveo hrišćanstvo kao zvaničnu religiju. Tako da radimo i na tome da razbijemo tu predrasudu i da ugradimo rimsku kulturu u našu evropsku kulturu. Mi smo uvek živeli na raskršćima, ali to je činilo lepotu našeg kulturnog miljea – kaže Savić.

Objašnjava da popularizacija rimske epohe na ovim prostorima tek hvata zalet, a da ovaj pokret nudi slobodu i ulogu svakome ko želi da iskorači iz modernih šablona.

Sa ovakvim turnirima pokušavamo da oživimo rimski period u svim segmentima i da ga podignemo na jedan viši nivo. Kada me ljudi pitaju šta bi oni mogli tu da rade, moj odgovor je jednostavan – radi sve ono što bi radio da se rodiš u Rimu. A ako izabereš nešto što među našim sekcijama još uvek ne postoji, napravi to, biće još bolje – poručuje on.

Za decu su organizovane školice streličarstva, jahanja, grčarstva i kovanja novca, kako bi na neposredan način naučila u kakvom gradu žive.

Želimo pre svega da nam dođu deca. To nam je vrlo bitno. Želimo da deca kroz igru i zabavu na jedan neposredan način nauče u kakvom gradu žive, kolika je slavna njegova istorija. Zato smo za njih pripremili školice streličarstva, jahanja, grnčarstva, kovanja novca. Deca će tu moći da oslikavaju štitove i mačeve – navode iz organizacije.

Manifestacija se završava danas na arheološkom nalazištu Medijana. 

Kapije kompleksa biće otvorene od 10 sati, ulaz je besplatan za sve posetioce, a obezbeđeno je stručno kustosko vođenje i prikazi legionarskih formacija u autentičnom okviru, dok od 12 sati u Tvrđavi kreću kreativne radionice za decu, od 14 sati legionarska škola za decu, a od 15 sati legionarska obuka publike i bitka sa legionarima.