Rudnik i priroda u Karamanici čekaju odluku: Zavod zabranio rudarske aktivnosti, Ministarstvo ćuti

Planovi kompanije Bosil-Metal za otvaranje rudnika olova, cinka i bakra u Karamanici kod Bosilegrada suočili su se sa ozbiljnim pravnim, ekološkim i međunarodnim preprekama, piše Novi magazin u istraživanju. Zavod za zaštitu prirode Srbije rekao je ne projektu zbog rizika po retke vrste i staništa, bugarsko ministarstvo upozorilo je na mogućnost ugrožavanja prekograničnih voda i izvora za piće i navodnjavanje, dok je pred Bernskom konvencijom otvoren proces u okviru kog se ove godine očekuje poseta. Ministarstvo zaštite životne sredine Srbije ni gotovo dve godine od podnošenja zahteva nije donelo odluku da li daje saglasnost na Studiju uticaja. Bez ove odluke ništa nije konačno, ni da li će kompanija kopati, ni da li je priroda sigurna.

U selu Karamanica, na oko 30 kilometara vožnje od Bosilegrada, neposredno uz granicu Srbije sa Makedonijom i u blizini granice sa Bugarskom, nalaze se ležišta rude „Podvirovi“ i „Popovica“. Na tom području pre četiri godine zvanično je prestalo sa radom pilot postrojenje za preradu rude olova, cinka i bakra, a sad firma Bosil-metala planira otvaranje rudnika.

Karamanica nije samo bogata rudom, već i vodama koje pripadaju slivu reke Dragovištice, koju Srbija deli s Bugarskom. Tu se nalazi dragocen biodiverzitet, o čemu svedoči Zavod za zaštitu prirode.

U rešenju Zavoda za zaštitu prirode Srbije od 30. januara 2025. godine piše:

Predmetno područje nalazi se u obuhvatu ekološki značajnog područja ekološke mreže Republike Srbije pod nazivom Golemi vrh… kao i u obuhvatu međunarodno značajnog područja za ptice pod nazivom „Dukat“. Predmetno područje je jedino poznatno stanište krajnje ugroženih i ugroženih četiri vrste riba iz Egejskog sliva Srbije – strumska pliska, strumska mrenka, bugarska krkuša, i strumički pijor…

Odlučeno je da „nije dozvoljeno izvođenje planiranih aktivnosti na prostoru ležišta ‘Podvirovi’ i ‘Popovica’ kod Bosilegrada“.

Spisak zaštićenih vrsta koje Zavod navodi u obrazloženju svoje odluke je dug, a među njima su i vidra, potočni rak, mrmoljak, daždevljak, grčka žaba.

Specifičnost ovog prostora ogleda se upravo u činjenici da pripada Egejskom slivu, koji zauzima veoma mali deo teritorije Srbije, svega nekoliko procenata, dok više od 95%, pripada Dunavskom. Na tim ograničenim područjima javljaju se retke vrste koje se praktično mogu naći samo tu. Sliv Dragovištice, u tom smislu, ima poseban značaj, pre svega za očuvanje ribljeg fonda, ali i drugih vrsta koje zavise od tog ekosistema“ – kaže za Novi magazin specijalista za zaštićena područja iz globalne ekološke organizacije „The Nature Conservancy“ Goran Sekulić. 

Naš sagovornik smatra da otvaranje rudnika, sa svim pratećim aktivnostima poput kopova i infrastrukture, predstavlja ozbiljan rizik za vodotokove u tom području.

Uticaj se ne bi odnosio samo na ribe, već i na druge vrste – kroz uništavanje staništa na širem prostoru, uznemiravanje usled mehanizacije i povećanog prisustva ljudi – smatra Sekulić.

Naglašava da ove vrste praktično nemaju mogućnost migracije, te je ključno očuvanje samog ekosistema u kojem mogu da opstanu.

„Bosil-Metal“ traži poništenje odluke pred Upravnim sudom

Iz Bosil-Metala, sa druge strane, tvrde da rešenje Zavoda „nije pravno održivo“, da Zavod nije ovlašćen da zabrani realizaciju projekta na način na koji je to uradio. Takođe navode da projekat nije u formalno proglašenom zaštićenom području i da rešenje Zavoda ne predstavlja „suštinsku prepreku projektu“.

Prema rečima pravnice iz organizacije Earth Thrive, kompanija je na ovo rešenje ranije izjavila žalbu Ministarstvu zaštite životne sredine, koja je u junu prošle godine odbijena. Iz Bosil-metala tvrde da su pokrenuli upravni spor radi poništenja odluke Zavoda, koji je u toku.

Pravnik Organizacije za političku ekologiju (Polekol) Strahinja Macić, koji je analizirao pomenuto rešenje, smatra da je ono “zakonito i pravilno”.

Jedina zakonita i pravilna odluka koju bi Upravni sud morao da donese s obzirom na domaće i međunarodne propise jeste da ne uvaži tužbu i da rešenje Zavoda ostane na snazi. Vrste i staništa koja se nalaze na ovom području, se štite Zakonom o zaštiti prirode, Zakonom o zaštiti životne sredine, Bernskom i Rio konvencijom, Direktivom o staništima, Uredbom o ekološkoj mreži i Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta. Karamanička reka, Bezimeni potok i čitav sliv Dragovištice predstavljau posebno vredne vodotoke koji se, sa priobalnim pojasom, moraju štititi i saglasno čl. 4, 6. i 7. Pravilnika o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva – navodi Macić. 

Šta se događalo dok je radilo pilot postrojenje i šta je ostalo iza njega

Pilot postrojenje za preradu rude na ležištu „Podvirovi“ izgrađeno je 2017. godine, dok je vađenje rude završeno tokom 2022. godine, kad je postrojenje prestalo sa radom, piše u Studiji uticaja. Bosil-Metal u odgovorima za Novi magazin navodi da je rad pilot-postrojenja bio odobren na tri godine, počev od decembra 2017, uključujući izgradnju, montažu opreme i probni rad, kao i da je zbog pandemije kovida taj period produžen za još nekoliko meseci. 

Iz kompanije tvrde da postrojenje nije služilo komercijalnoj eksploataciji, već isključivo tehnološkim ispitivanjima, što potvrđuju i nalazi inspekcije. Takođe navode da su radili u skladu sa važećim dozvolama i odobrenom projektno-tehničkom dokumentacijom, dok su „tvrdnje da je rudnik radio bez dozvole ili van granica eksploatacionog polja rezultat pogrešnog tumačenja činjenica i nedovoljnog poznavanja specifičnosti rudarske delatnosti.“

O tome rudarski inspektor, koji je protiv Bosil-Metala u junu 2022. godine tužilaštvu u Vladičinom Hanu podneo prijavu za privredni prestup, misli drugačije. Kako je navedeno u prijavi u koju je Novi magazin imao uvid, inspektor je tokom nadzora u junu 2021. godine utvrdio da Bosil-metal izvodi rudarske radove nakon što mu je isteklo odobrenje za to, a međuproizvod nastao preradom rude u pilot postrojenju odlaže izvan granica odobrenog eksplatacionog polja.

Sećanje na mutnu vodu

Kako je rad pilot-postrojenja izgledao iz njegovog ugla, za Novi magazin priča profesor geografije iz Bosilegrada Ivica Arsov, sa kim razgovaramo tokom posete Bosilegradu. 

Na početku investicija, nova zaposlenja, nova radna mesta. Na samom početku niko nije razmišljao o tome kakve posledice taj pilot projekat može da izazove po meštane koji žive u tim selima i po samu prirodu – seća se Arsenov koji je i sportski ribolovac.

Zatim su, kaže, dok je radilo pilot postrojenje, ribolovci počeli da primećuju značajno smanjenje ribljeg fonda.

Voda nije bila ovakva kao što je sada, imala je sivu boju i to je ukazivalo da nešto nije u redu. Primetili smo i da se biljke na obalama suše. Tu žive rakovi, potočna pastrmka koja je endemit. Ovo prirodno blago koje imamo treba da čuvamo i zato se borimo – poručuje. 

Tog dana u Bosilegradu retko ko još je bio raspoložen da nam kaže da li se seća rada pilot postrojenja i kako vidi potencijalno otvraranje rudnika. “O tome se ovde malo priča, ništa se ne zna”, bio je jedan od komentara. 

Obilazak zatvorenog pilot postrojenja 

Iz Bosilegrada krenuli smo ka nekadašnjem pilot-postrojenju u Karamanici. Na zatvorenom postrojenju pričamo sa Slavčom Mihalkovim, radnikom u Bosil-metalu. Pokazuje nam svoju kuću, koja se nalazi odmah iznad postrojenja na nalazištu „Podvirovi“. Kaže – negativne posledice rudarskih aktivnosti na okolinu ne primećuje.

Imam i plastenik u kome gajim svašta, nikakvo zagađenje od strane rudnika nije bilo, niti mislim da će biti, a to što se priča nije tačno. I dok je radila flotacija, ta voda se filtrira, ta voda je čista i u potok čista voda ide. Tako da bi trebalo ovo da radi, da bi ljudi mogli ovde da ostanu, a ne da idu ko zna gde da rade – kaže Mihalkov.

Reporteri Novog magazina obišli su zatvoreno pilot postrojenje u Karamanci u pratnji direktora Bosil-metala Miodraga Vukajlovića.

Put nas najpre vodi do Popovičke reke. Reka je mala, tek nešto šira od planinskog potoka. 

Od nje nastavljamo ka Karamaničkoj reci, pa dalje do pilot-postrojenja. Prvo nailazimo na privremeno rekultivisano jalovište, ono je prekriveno slojem humusa na kom je nikla trava. 

Kako objašnjavaju iz Bosil-metala, u pitanju je deponija međuproizvoda koja je privremeno rekultivisana, a materijal međuproizvoda je u planu da bude “predmet ponovne prerade u budućem flotacijskom postrojenju”.

Zgrade su zaključane katancima, sa leve strane od ulaza stoje zarđali vagoni na kojima se vidi da duže vreme nisu korišćeni. Vidimo i ulaz u jamu, iz nje teče voda u kojoj ima žabokrečine. 

Kroz kompleks postrojenja protiče bezimeni potok. Do njega dolazimo hodajući po sprovedenim prelivnim cevima. Voda deluje čisto, ali potok kroz prostor postrojenje teče cevima. Pratimo tok hodajući po cevima kako bismo videli gde izlazi sa druge strane. 

Odomah iza privremeno rekultivisanog jalovišta, nešto niže od njega, nailazimo na još jedno, ispod kog viri zaštitna folija. Jalovina je tamno-sive boje. 

Iz Bosil-Metala tvrde da je i ovo privremenog karaktera, kao i da je u pitanju “jamska jalovina – inertan, bezopasan stenski materijal, koji se dobija miniranjem pri izradi istražnih rudarskih prostorija”.

Na mestu gde se završava jalovište i teren se koso spušta prema šumi, direktor nam pokazuje cev iz koje bezimeni potok izlazi i nastavlja svoj put ka Karamaničkoj reci.

Vukajlović navodi da je planirano da se ruda iz oba ležišta transportuje podzemnim putem do postrojenja, gde bi se vršila njena prerada. Dodaje da je za preradu rude potrebna određena količina vode i ona bi se „uzimala manjim delom iz Popovičke reke, kao i iz jamskih voda koje bi se sakupljale u taložniku, gde bi se privremeno izbistravale, a zatim bi kroz postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda bile dodatno prečišćene i vraćane u proces“. Tako, tvrdi, ni jamske vode ni otpadne vode iz tehnološkog procesa ne bi bile ispuštane u recipijent, jer bi sva tehnološka voda bila pumpana i transportovana do jalovišta, a zatim se vraćala do postrojenja za prečišćavanje vode i ponovo uključivana u proces. 

Na prostoru brane odlagališta jalovine (odnosno jezera), Karamanička reka bi bila izmeštena (kaptirana) jednim tunelom, čime bi bila potpuno zaštićena – tvrdi Vukajlović.

Macić: Skretanje reke je uništenje staništa

Macić, koji je analizirao projektnu dokumentaciu napominje da projektom nije predviđena izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, već samo taložnika, a tek ako se monitoringom utvrdi zagađenje ovog osetljivog ekosistema, što podrazumeva i zagađenje teškim metalima, ostavlja se mogućnost da nosilac projekta izgradi postrojenja za prečišćavanje. 

Vodni režimi ovih reka nisu uravnoteženi i oko 60% godišnjeg proticaja otekne u periodu od februara do maja. Dakle reč je o vrlo čistim, malim vodotocima koje nastanjju takva živa bića da i vrlo male promene kiseoničnog režima i sadržaja rastvornih materija u vodi mogu da budu opasne. A kada je potencijalna kontaminacija teškim metalima veličina vodotoka je irelevanta. Oni se akumuliraju u u sedimentu, tkivima i ulaze u lanac ishrane sa vrlo štetnim posledicama – kaže Macić. 

Kaže da projekat podrazumeva i izgradnju jalovišta u koritu Karamaničke reke blizu ušća Popovičke reke. 

Ona ovde vijuga kroz klisuru obraslu vosokom šumom bukve i breze. Projekat podrazumeva i njeno skretanje i zacevljenje u dužini od skoro 1200 metara što je takođe neprihvatljivo, jer podrazumeva uništenje staništa od prioriteta za zaštitu; staništa zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta, među kojima su i jedinstvene u Srbiji – objašnjava. 

Kakva je voda “pitajte ovce”

Nakon obilaska pilot-postrojenja, odlazimo u selo Donje Tlamino kroz koje prolazimo u povratku u Bosilegrad, razgovaramo sa meštaninom i lokalnim ekološkim aktivistom Botjuom Hristovim. Njegova porodica, priča, generacijama se bavi stočarstvom, od čega i danas žive, pa pitanje očuvanja životne sredine za njega nije apstraktno, već egzistencijalno.

Tvrdi da je već pilot postrojenjem u obližnjoj Karamnici ostavilo dubok trag na prirodu i svakodnevni život meštana, zbog čega se već duže vreme protivi otvaranju rudnika. 

Najveći problem su bili izlivi 2018. godine, oni su se desili u dva navrata i to ne usled bujica i nepogoda. Reka je tada bila siva, a nekoliko godina nakon toga ovce nisu htele da piju vodu iz nje. U reci nije bilo živog sveta, ni riba, ni žaba, ni zmija, ničega. Pored Velike reke imamo baštu u kojoj sadimo povrće, ali pored Male reke više ne sadimo krtolasto povrće – krompir i druge kulture. Sada sejemo samo žito, jer se ne vadi iz zemlje. Prestali smo zbog zagađenja, reka je tada bila sivo-bela, a efekti su bili slični onima o kojima se govorilo tokom ispitivanja za rudnik u Jadru i Mačvi, kada je biljkama žutelo korenje – objašnjava naš sagovornik.

On bi, kaže, svoje imanje da ostavi unucima, ali u zdravom prirodnom okruženju. 

Za njega, “nikakve laboratorije nisu potrebne da bi se dokazalo zagađenje”, za njega “najveća laboratorija su životinje – kad one neće da piju vodu sve je jasno”.

Šta pokazuju analize

Bosil-Metal navodi da je  Zavod za javno zdravlje iz Vranja kontinuirano ispitivao kvalitet  površinskih i otpadnih voda i pre početa rada pilot-postrojenja, za vreme rada i nakon zaustavljanja. 

Nakon uvida u više analiza Zavoda od 2020 do 2022. godine, kao i analiza Instituta za zaštitu na radu iz Novog Sada  iz istog perioda, prof. dr Igor Jemcov sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu objašnjava za Novi magazin da su rađene analize površinskih voda, što kada su u pitanju metali, reflektuje trenutno stanje protočnih voda u momentu uzorkovanja.

Analize su radili Institut za hemiju i metalurgiju u Beogradu (IHTM) 2020. godine i profesor Majkl Čedvik i JBT Laboratorija za geografiju pri Kraljevskom koledžu u Londonu 2024. obuhvataju i uzvodne i nizvodne lokacije, kao i površinske vode i rečni sediment. 

Profesor Jemcov navodi da rezultati IHTM-a pokazuju „drastično povećanje olova“ i arsena u nizvodnim uzorcima, što „upućuje na moguće ispuštanje rudničkih voda u recipijent“. Kod Čedvikovih rezultata iz 2024. takođe izdvaja visoke koncentracije olova u nizvodnom sedimentu.

Istovremeno, komentarišući IHTM analize, kaže da povišene vrednosti kadmijuma i gvožđa u uzvodnim uzorcima mogu ukazivati i na druge izvore zagađenja ili na prirodno povišene vrednosti uslovljene geološkim sastavom terena.

Upozorava da visoke koncentracije cinka, bakra, olova, kadmijuma i arsena mogu biti značajan pokazatelj kontaminacije i povećanog ekološkog rizika. 

Sve navedeno ukazuje na neophodnost uspostavljanja monitoringa rečnog sedimenta, ali i podzemnih voda, kako bi se jasno utvrdio stvarni uticaj rudnika na ukupan ekološki status vodnih resursa, zemljišta i geološke sredine – zaključuje profesor Jemcov. 

Novije analize, koje je 24. novembra 2025. radio Institut za metalurgiju Bor, dobili smo neposredno pre objavljivanja teksta, pa profesor nije imao priliku da ih analizira. U njima se vidi da su u sedimentima Karamaničke reke izmerene povišene koncentracije arsena, dok je u većini uzorkovanih rečnih sedimenata bio povišen i nikl. 

Izjava o usaglašenosti u ovom dokumentu sadrži i konstataciju koju potpisuju glavni inženjer dr Stefan Đorđijevski i glavni koordinator laboratorije HTK dr Renata Kovačević:

Na osnovu izvršenih fizičko-hemijskih ispitivanja uzoraka rečnog i aluvijalnog sedimenta, utvrđeno je da rudnik Bosil-Metal nije uticao na zagađenje sedimenta ispitivanih lokacija. Uočena prekoračenja maksimalno dozvoljenih koncentracija pojedinih metala ne ukazuju na antropogeno zagađenje, već pre svega na prirodno povišene vrednosti koje su posledica geoloških procesa u zoni rudnog ležišta.

Bugarska upozorava na moguće prekogranično zagađenje

Bugarska je, kroz primedbe na Studiju uticaja u okviru Espoo konvencije, više puta izrazila zabrinutost zbog mogućeg uticaja projekta na prekogranične vode, kao površinske tako i podzemne. U dopisu bugarskog Ministarstva životne sredine i voda od 14. juna 2024. godine, ministar upozorava da bi realizacija projekta mogla da dovede do zagađenja reke Dragovištice, koja je od ključnog značaja za širi vodni sistem. 

Realizacija investicionog predloga za eksploataciju rude olova, cinka i bakra iz opisanih ležišta dovešće do zagađenja reke Dragovištice, koja je prekogranična, i neizbežno će zagaditi reku Strumu, najvažniju pritoku u Ćustendilskom regionu. To istovremeno znači i moguću kontaminaciju glavnih izvora vode za navodnjavanje u tom regionu, kao i niza izvora pijaće vode – navedeno je pismu upućenom srpskom Ministarstvu zaštite životne sredine. 

Bugarsko ministarstvo navodi i da „rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi u slučaju vanrednih ili neregulisanih situacija nije dovoljno razmotren” te da je potrebno proceniti rizik i predvideti mere za sprečavanje uticaja kada do takvih situacija dođe. Uz to upozorava da bi eventualno izlivanje ili prodor otpadnih voda iz flotacijskog jalovišta budućeg rudnika, sa visokim koncentracijama olova, cinka, bakra i drugih metala, moglo da izazove „prekograničnu ekološku katastrofu“ u slivu Dragovištice. 

Cijanid opasan i nepoželjan

U Studiji uticaja Bosil-Metala, jasno je navedeno da je planirano trošenje oko 18 tona natrijum-cijanida godišnje, te da “na postrojenju za pripremu rude Bosil-Metala do sada nije razmatran postupak izmene flotacijskih reagenasa i zamene cijanida sa nekim od drugih reagenasa”. U dodatak da alternativa postoji te da je potrebno i da rudnik razmotri. 

Bugarsko resorno ministarstvo je u pomenutom pismu navelo da se „snažno protivi planiranoj upotrebi cijanida“, da je takvo rešenje problematično i sa stanovišta zaštite životne sredine i sa stanovišta zaštite zdravlja ljudi.

Bugarska strana je podsetila i na ekološke i zdravstvene posledice izlivanja cijanida u Baia Mare u Rumuniji 2000. godine, koristeći taj slučaj kao primer šta može da se dogodi kada cijanid dospe u životnu sredinu.

Uz to su se pozvali i na Rezoluciju Evropskog parlamenta iz 2010. godine o opštoj zabrani upotrebe cijanidnih tehnologija u Evropskoj uniji. U pismu navode da postoje bezbednije alternative, odnosno da se upotreba cijanida može zameniti manje toksičnim i ekološki prihvatljivijim reagensima. 

Dragovištica i Struma vode u Ćustendilu

Dimiter Kumanov, inženjer i član bugarskog ekološkog udruženja „Balkanka“, koje se bavi zaštitom rečnih ekosistema učestvovao je u podnošenju žalbe Komitetu za implementaciju Espo konvencije, koja je prosleđena i Evropskoj komisiji. Tim putem je upozorio na moguće prekogranične posledice rudarskih aktivnosti u oblasti Bosilegrada.

U žalbi je, između ostalog, navedeno da je pilot postrojenje u Karamanici radio bez procene uticaja na životnu sredinu, kao i da otpadne vode iz flotacije mogu dospeti u rečne tokove koji se ulivaju u prekograničnu reku Dragovišticu, uz poseban rizik od zagađenja podzemnih voda.

Kako objašnjava Kumanov, interesovanje za ovaj problem datira još od 2019. godine, kada su lokalne zajednice i organizacije počele da razmenjuju informacije o dešavanjima na terenu.

Upozorava da ovakve aktivnosti mogu imati ozbiljne posledice po vodne resurse:

U mojoj prijavi Espo konvenciji naveo sam da ovakve aktivnosti predstavljaju veliku pretnju za reku Dragovišticu, kao i za podzemne izvore pijaće vode. Ukoliko dođe do zagađenja Dragovištice, to predstavlja ogroman rizik za vodosnabdevanje Ćustendila.

Karamanička i Popovička reka se spajaju i čine Golemu reku, ona se uliva u Dragovišticu koja daljim tokom protiče kroz Bugarsku i uliva se u Strumu, reku koja nas vodi do grada Ćustendila. 

Ćustendil, grad na severu Bugarske sa oko 50.000 stanovnika i sedište istoimene oblasti, dočekuje nas u širokoj pešačkoj zoni koju preseca Struma. Na nekoliko koraka nalaze se pozorište, glavni trg i zgrada opštine. Tu razgovaramo sa meštanima o tome da li su čuli za planirani rudnik kod Bosilegrada i koliko ih ta vest brine.

Većina građana sa kojima smo razgovarali nije bila upoznata sa ovom temom. Oni koji su načelno čuli za potencijalni rudnik isticali su da nemaju dovoljno informacija da bi mogli detaljnije da ga komentarišu ili procene njegove moguće posledice.

 Čuo sam za rudnik, da, ali ne znam ništa više o tome – rekao je građanin Ćustendila koji je znao engleski jezik.

Devojke koje su šetale istakle su da ne znaju ništa o potencijalnom Rudniku u Bosilegradu:

Nismo čule, izvinite.

Naišli smo i na građane koji su želeli da nam objasne kako da dođemo do ovog grada, ali nisu znali da se tu planira rudnik.

Otvoren predmet pred Bernskom konvencijom

Ped Bernskom konvencijom je žalbom od 4. oktobra 2022. godine, koju su podneli Earth Thrive, EkoKrajište, King’s College Legal Clinic, bugarska „Balkanka“ i druge organizacije otvoren predmet za slučaj Bosilegrada i Homolja. 

Zoe Lujić iz organizacije Earth Thrive kaže za Novi magazin da je Bernskoj konvenciji odlučila da se obrati nakon što je upoznala dugogodišnjeg aktivistu iz organizacije Eko Krajište i „čula za njegovu tešku borbu“ vezanu za planirani rudnik u Karamanici.

Earth Thrive je kao međunarodna organizacija prethodno već podnela Žalbu Birou Bernske konvencije protiv otvaranja rudnika litijuma Jadar, rešili smo da napisemo i podnesemo i Zalbu protiv rudnika u Karamanici jer je problem isti – nepoštovanje Konvencije, međunarodnog zakona, od strane države Srbije – navodi Lujić. 

Napominje da u kraju gde se nalazi pilot-projekat Karamanica, živi najmanje 29 vrsta zaštićenih Bernskom konvencijom.

Pored gore navedenog, region Bosilegrada graniči se sa Ramsarskim područjem i dva kandidata za mrežu Natura 2000/Emerald: područjem Vlasina na granici Bosilegrad-Surdulica i područjem Nemačka-Pčinja odmah ispod makedonske granice. Rudnik utiče i na približno 30 do 50 parova poluogrličaste muharice, vrste pitca koja je zaštićena i Aneksom II Bernske konvencije i Aneksom II Konvencije o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja – objašnjava naša sagovornica.

Dodaje kako je njoj bilo očigledno da država ne ispunjava obaveze prema Bernskoj konvenciji.

Poslednji izveštaji vezani za ovaj predmet pokazuju da je Bernska konvencija krajem 2025. u vezi sa Bosilegradom izrazila zabrinutost zbog uočenih nepravilnosti u blizini rudarskog lokaliteta i mogućeg nepovratnog uticaja na floru, faunu i staništa, uključujući područja nizvodno od rudnika. Posebno je naglašeno da su potrebne odlučne mere vlasti zbog jalovine koja, kako se navodi, izaziva zagađenje vode i zemljišta teškim metalima nizvodno od rudnika.

Komitet je istovremeno konstatovao da nacrt studije procene uticaja za eksploataciju olova, cinka i bakra u Podvirovima/Karamanici nije dobio zeleno svetlo i ponovio stav da ne bi trebalo izdavati nove dozvole za istraživanja dok studija uticaja ne bude završena i odobrena. Uz to, Bernska je tražila i informacije o rezultatima saradnje u okviru Espoo konvencije, odnosno o prekograničnom aspektu slučaja.

Bernska konvencija planira da tokom 2026. u Srbiji organizuje okrugli sto o uticaju rudarstva na biodiverzitet, kao i terensku ekspertsku posetu u vezi sa predmetom Bosilegrad/Homolje. Dokument pokazuje da je Srbija izrazila spremnost da bude domaćin tih aktivnosti, a Sekretarijat je dobio zadatak da započne pripreme.

Ministarstvo ćuti – investitor, priroda i meštani čekaju “presudu”

Zahtev za davanje saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta eksploatacije Pb, Zn i Cu rude iz ležišta „Podvirovi“ i „Popovica“ na području Karamanice kod Bosilegrada zvanično je podnet još 7. maja 2024. godine. Iako je Zavod doneo pomenuto negativno rešenje i slučaj prerastao domaću proceduru i postao predmet međunarodne pažnje Ministarstvo i dalje ćuti, odlažući odluku. Odložilo je i rok za dostavljanje odgovora i dokumentacije koje je Novi magazin tražio. 

Bosil-metalu je u decembru prošle godine odobreno ekpslataciono polje, ali i kako sam investitor navodi, dalji razvoj projekta uslovljen je okončanjem postupka procene uticaja na životnu sredinu i pribavljanjem svih neophodnih saglasnosti nadležnih organa. Iz ove firme poručuju da su do sad u potpunosti postupili po primedbama nadležnog ministarstva i dodatno unapredili tehnička rešenja, uključujući izgradnju savremenog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kao i uvođenje zatvorenog sistema prerade i recirkulacije voda.

Projekat se razvija u potpunoj usklađenosti sa važećim zakonskim propisima, kao i sa strateškim dokumentima Republike Srbije – navode iz Bosil-metala.

Očekuju pozitivno rešenje, jer kako kažu, „za opštinu Bosilegrad, sa oko 6.000 stanovnika, koja je jedna od najnerazvijenijih opština u Srbiji, ovakva investicija je ključna za budućnost i njen razvojni potencijal“.

Neposredno pre nego što smo napustili Bosliegrad, raspoloženje građana nam je meštanka Đinka opisala rečima: “neki su za, neki protiv, neki su neodlučni, a neki nezainteresovani.”

Ona sama smatra da je “u redu je da se otvori rudnik kada je reč o radnim mestima” jer mestu sa velikim procentom nezaposlenosti treba takva prilika, ali:

Mislimo i na zdravlje, da nam priroda ostane netaknuta i da se radi po standardima koji su propisani u Evropskoj uniji. Čula sam da vlasnici rudnika nisu iz regiona i da rade po tim standardima.

Na pitanje da li je to dovoljno za poverenje, odgovara:

Videćemo, poverenje se stiče delima, a ne rečima.

Strahinja Macić iz Polekola kaže da “sudbina ovog rudarskog projekta i prirode ovog kraja zavisi od odluke Ministarstva zaštite životne sredine”. A kako stoje stvari sa pravne strane, nada se ishodu u korist prirode.

Nosilac projekta ne može da pristupi izgradnji i izvođenju projekta, kao i puštanju u rad projekta bez saglasnosti Ministarstva na studiju o proceni uticaja projekta. S obzirom na stručnu osnovu Zavoda, pozitivne prospise, činjenice i dokaze podnete u postupku javnog uvida u Studiju o proceni uticaja, kako od domaćih pravnih i fizičkih lica, tako i od Bugarske zbog potencijalnog negativnog prekograničnog uticaja, jedina logična i ispravna odluka bi bila da MZŽS odbije zahtev za davanje saglasnosti. Planirani rudarski projekat nesumnjivo može da ima značajan negativan uticaj na ciljeve očuvanja i celovitost područja ekološke mreže – zaključuje.