Sećanje na tragičan dan u Nišu – 7. maja 1999. grad zasut kasetnim bombama

Jedan od najtragičnijih datuma u novijoj istoriji Niša dogodio se pre tačno 27 godina – 7. maja 1999. godine, kada su Medoševac, Šumatovačka ulica, autobuska stanica, Tvrđavska pijaca, zgrada patologije niškog Kliničkog centra, ulica Ljube Nenadovića, zasute kasetnim bombama i tada usmrtile 15 ljudi, među kojima je bila i 26-godišnja trudnica. Povređeno je 18 ljudi, a novinar Marko Smiljković koji živi u Šumatovačkoj kaže da je tada „zavladao haos“, a da svako od onih koji su to preživeli „za taj 7. maj ima svoju priču, jednako tešku, jednako tužnu“.

Počelo je 7. maja između 2:30 i 4:20 kada je Medoševac pogođen sa četiri projektila velike razorne moći.

U ovom napadu povređeni su članovi porodice Anđelković, otac Dragiša, majka Slađana i ćerka Suzana, a njihova kuća u Popovačkoj ulici je u potpunosti uništena, kao i nekoliko kuća u ulici 7. jula i 29. novembra. Velika oštećenja nastala su na zgradi OŠ „Bogdan Blagojević“ – piše u Katalogu bombardovanja Niša 1999. godine, koji je objavio Narodni muzej.

Jedan kontejner pao je u blizini Zdravstvene stanice „12. februar”, u ulici Jelene Dimitrijević, i gradske pijace, a drugi na prostoru Gradske bolnice, u neposrednoj blizini Instituta za patologiju, u ulici Ljube Nenadovića.

Na licu mesta stradali su: Ljiljana Spasić, Živorad Ilić, Vera Ilić, Saša Miljković, Gerasim Jovanovski. Od zadobijenih povreda naknadno su preminuli: Aca Deljanin, Božidar Veljković, Ljubiša Stančić, Božidar Đorđević, Slobodanka Stojiljković, Dragiša Vučić, Trifun Vučković, Gordana Sekulić, Milutin Živković, Dragiša Anđelković.

Teže telesne povrede zadobili su: Živić Miloš, Krstić Budimir, Purić Dragoje, Gregorić Vladimir, Petković Igor, Jović Gita, Bogdanović Bogdan, Marić Agneza, Salijević Sulja, Đorđević Bojan, Grujić Čedomir, Miljković Slavko, Živić Oliver iz Pasi poljane, Nikić Alit, Demirović Samir, Rizvanović Hasim, Spasić Simeunka. Lakše su bili povređeni: Ćirić Boban, Šević Slobodanka, Andrejić Zoran, Ajdarević Jorata, Kostić Zorica, Radosavljević Ljiljana, Petrović Zoran, Arsić Milan, Đurović Mladen, Stamenković Božidar – piše u Katalogu.

Od eksplozija kasetnih bombi nastala je materijalna šteta na velikom broju civilnih objekata u ulicama Jelene Dimitrijević, Šumatovačkoj, Anete Andrejević, Franca Rozmana i Ljube Nenadovića kao i na zgradi Instituta za patologiju. Izgorelo je i više automobila.

Kasetne bombe su i tokom narednih dana unosile strah među građanstvo, budući da je bilo mnogo onih koje su neaktivirane ležale po ulicama, krovovima, dvorištima. Deaktivirane su pomoću automobilskih guma kako bi se sprečilo razletanje gelera – piše u Katalogu Narodnog muzeja.

Mnogobrojni građani su tog prolećnog prepodneva požurili na pijacu da, između sirena za vazdušnu opasnost, kupe neophodne namirnice. A onda je sat pokazao na 11:20 i počela je tragedija kojoj je svedočio i dugogoišnji novinar Marko Smiljković, tada izveštač lista Glas javnosti, koji inače živi u ovom delu Niša.

U to vreme narod nije ni znao da postoje kasetne bombe, pričao je Smiljković, niti ga je vlast pripremila na to da je napad njima moguć. Zato ni sam nije bio svestan da su „kišobrančići“ koji su počeli da padaju na Šumatovačku, gde je i on prolazio sa prijateljicom, zapravo – bombe BLU-97.

Mislio sam da je u pitanju marketinški trik, da nas teraju na predaju. Bio sam prekoputa Banovine kada je pala prva bomba na svega petnaestak metara od mene. Jedan automobil „zastava 101“ je ekplodirao na moje oči. Zavladao je haos. Otrčao sam prema kući da vidim da li su moji živi, a ispred moje kapije je ležao čovek kome je kasetna bomba raznela nogu. Vrištao je strašno, a neki ljudi su mu pomagali – svedočio je Smiljković.

Da bi ušao u svoje dvorište sa druge strane, zašao je u Ulicu Anete Andrejević. I u njoj je, priseća se, zatekao užas.

Mrtvi ljudi po celoj ulici. Obični ljudi koji su krenuli na pijacu. Majka i gosti koji su tada bili u kući su, srećom, bili živi. Svako od nas za taj 7. maj ima svoju priču, jednako tešku, jednako tužnu. Bilo, ne ponovilo se – kaže ovaj novinar.

Bombe su padale i pored zgrade patologije niškog Kliničkog centra, u ulici Ljube Nenadovića.

Bombardovanju su svedočili i braća Darko i Marko Radojević, pa su sa Udruženjem mladih umetnika Niša „Mladunis“ snimili film Zvuk ’99.

Kasetne bombe je izbacio holandski F-16, a nakon ovog napada Holanđani su prekinuli da koriste kasetne bombe tokom bombardovanja.

Dan kasnije, 8. maja, bombom velike razorne moći pogođen je i teško oštećen Kameni most u Nišu.

Kasetne bombe na Niš bačene su i 12. maja 1999. godine na naselje Duvanište, pri čemu je povređeno 11 osoba.

Bombardovanje je bilo sa dva kontejnera od kojih je jedan pao na prostoru ulice Sretena Mladenovića, a drugi na ulicu Majakovskog. Međutim sadržaj kontejnera bio je rasut na mnogo širem području te su se neeksplodirane bombe mogle naći u okolnim ulicama i duž Bulevara Nemanjića – navodi se u Katalogu.

Tokom ovog napada nije bilo poginulih, ali su teške povrede zadobili Jumerović Ivica, Đokić Borivoje i Perić Golub, a lakše: Dikić Dejan, Vidanović Zoran, Rukavina Dušan, Rukavina Dobrila, Jovanović Predrag, Usković Sveta, Bakić Zoran, Jovanović Vladimir, Igić Predrag, Paskaš Aleksandra.

Niš pod NATO bombama – poginulo 57 ljudi, 60 teže i preko 200 lakše povrđeno

24. mart 1999. godine u 20:15 crnim slovima upisano je vreme u istoriji ove države – tada je počela NATO agresija koja je trajala 78 dana, do 10. juna 1999. godine.

Prve večeri Niš nije bobardovan, ali su prve bombe na ovaj grad pale 25. marta u 20:28 i to na kasarnu „Stevan Sinđelić“.

Prema podacima iz Kataloga bombardovanja Niša 1999. godine, koji je objavio Narodni muzej, za 78 dana u ratu Nišlije su pod vazdušnom opasnošću provele 1.253 sata i 56 minuta, a sirene za početak ili kraj vazdušne opasnosti čule su se 258 puta.

Za 11 nedelja NATO agresije na SRJ, grad i okolina doživeli su 40 bombardovanja – 28 noćnih i 12 dnevnih.

Na vojni aerodrom Niš bačeno je 297 avio bombi, 14 kasetnih i jedna krstareća raketa.

Na objekte u gradu ispaljeno je 94 projektila, 11 kontejnera kasetnih bombi i 8 grafitnih. Pronađena su 53 neeksplodirana projektila na području grada i okolnih sela.

Poginulo je 57 Nišlija: 26 civila, 22 pripadnika Vojske Jugoslavije i 9 pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.

U prvim danima agresije NATO je gađao vojne ciljeve. U danima koji su došli tokom aprila i maja, stradalo je sve više civilnih i privrednih objekata. Na meti je bila Duvanska industrija, ali i pijaca, Klinički centar, most. Ovi napadi nikako nisu bili izvršeni na „legitimne“ vojne ciljeve i ovi napadi su iza sebe ostavili žrtve – poginule, ranjene. I ostavili su građane Niša u strahu da li će i oni u nekom momentu postati „kolateralna šteta“ kako su stradale civile nazivali čelnici NATO pakta – piše u Katalogu.

Oko 60 ljudi je teže i preko 200 lakše ranjeno.

Srušeno je 120, a oštećeno preko 3.400 stambenih, poslovnih, infrastrukturnih i vojnih objekata.

Uništeno je ili oštećeno 107 motornih vozila i to 10 autobusa i 97 automobila.

Kako bi se očuvalo sećanje na nevino stradale, svake godine se i 24. marta polažu venci i to na dva obeležja žrtvama NATO bombardovanja na početku Šumatovačke ulice.