Studentska komemorativna šetnja do logora – pijetet prema žrtvama uz osudu olake upotrebe simbola stradanja

Polaganjem venca i komemorativnom šetnjom od centra Niša do logora na Crvenom krstu, niški studenti i građani obeležili su 84. godišnjicu proboja nacističkog logora na Crvenom Krstu. Ovogodišnji skup protekao je uz poruku da je nedopustivo korišćenje termina poput „fašista“ i „nacista“ u obračunima sa građanima, kao i da simboli mržnje, poput ne tako davno istakanutog kukastog krsta na niškoj Tvrđavi, ne smeju imati mesto u javnom prostoru.

Ipak, iako je plan bio da se sa Trga kralja Milana krene u 11 sati, polazak je usledio oko pola sata kasnije, a kao jedan od razloga koji su neki od okupljenih građana naveli kao sumnju jeste što je gradsko rukovodstvo najavilo svoj dolazak do kompleksa i polaganje venaca u 11:30, kao i druge aktivnosti koje su najavljene da će trajati do 12 sati.

Kolona se u tišini kretala od Trga kralja Milana, preko Ulice Đuka Dinić, pijace, pored glavne autobuske stanice, sve do Bulevara 12. februara. Kada su došli do logora rukovodstvo predvođeno gradonačelnikom nije bilo tu.

Tokom prolaska ulicama saobraćaj je povremeno obustavljan, a okupljeni su mirnim hodom odali poštu logorašima koji su na današnji dan 1942. godine krenuli u proboj ka slobodi.

Ispred zidina memorijalnog kompleksa, istoričar sa Filozofskog fakulteta u Nišu, Milan Videnović, istakao je da je zbog težine istorijskog stradanja nedopustivo da se simboli tog vremena danas koriste u dnevno-političke svrhe.

Zbog toga što ovo mesto predstavlja i svega što je ovaj narod proživeo, nedopustivo je da se danas u 21. veku, na svega 500-600 metara odavde, na niškoj Tvrđavi ističe kukasti krst. Nedopustivo je da se reči nacista, fašista i ustaša koriste olako za građane koji su potomci tog stradalnog naroda – poručio je Videnović.

On je naglasio da bi tumačenje ideologija i termina iz Drugog svetskog rata trebalo prepustiti isključivo istoričarima, dok je na društvu obaveza da neguje kulturu sećanja bez kaljanja imena predaka.

Svi navedeni simboli, ideologije i termini trebalo bi da ostanu u prošlosti. Na nama je da dostojanstveno negujemo kulturu sećanja prema svim žrtvama i ostavimo potomcima neukaljana imena predaka. Zato slava im i hvala – zaključio je Videnović.

Skup je završen polaganjem venca kod spomen-obelja unutar zidina logora, čime je odata počast za 105 logoraša koji su pre 84 godine izveli jedinstven čin otpora u okupiranoj Evropi.