„Tražili su me po stanicama u Nišu i Beogradu“ – Suzana Jović o privođenju, protestima i podršci studentima

Prokupčanka Suzana Jović, koja je u ponedeljak privedena na radnom mestu u Nišu, govorila je u emisiji “15 minuta” o tome kako je, zbog prekršaja, petoro inspektora došlo po nju u teretanu i o tome šta se tačno desilo u Beogradu 23. maja, na dan kada je, kako joj stavljaju na teret, “oborila kontejner”. Govorila je i o svom učestvovanju na protestima, podršci studentima i humanitarnom radu.

Običan ponedeljak, koji je počeo grupnim treningom u teretani u Nišu, Suzani se ove nedelje pretvorio u agoniju. Prekinulo ga je petoro inspektora u civilu.

Negde na polovini treninga sa moje tri klijentkinje, ulaze ljudi obučeni u civilu i gospodin me pita da li imam minut. Izlazim sa njima u hodnik, ne sluteći ko su i šta su. Oni mi pokazuju značke. Gledam ih, ali mi te značke ne znače ništa jer znamo svi da značku danas može da ima bilo ko. Daju mi neki papir, ja kao pravno nepotkovana osoba ne znam u tom trenutku šta je to. Odsekle su mi se ruke i noge, ne vidim više ništa. Govore mi da se obučem, kreću sa mnom u žensku svlačionicu, navlačim farmerice preko opreme za trening i izvode me odavde kao najvećeg kriminalca. Uzeli su mi telefon u teretani odmah – priča ona.

Najpre je, kaže, mislila da je vode u neku policijsku stanicu u Nišu, a tokom vožnje shvata da je voze za Beograd. Put je trajao tri ili četiri sata, jer se na auto-putu desila nezgoda zbog koje je došlo do zastoja.

Kada sam shvatila da idemo do Beograda, kao nikada u životu, uplašila sam se za sebe, svoje roditelje, prijatelje, porodicu. Na strani sam pravde i istine i ako mnogo njih krivi istinu, ja neću. U kolima su bili korektni, kao i u stanici. Ne znam kako su me doživljavali pa su tako došli po mene, da li kao lice iz kriminalnog miljea, da li da sam sklona nasilju, bežanju, ne znam čemu, jer ja nemam kaznu ni za parking – ističe Suzana.

Dodaje da se osećala poniženo, ali da joj je mnogo veći problem bio to što nije mogla da se javi porodici, pa su je tražili po policijskim stanicama – otac u Nišu, a sestra u Beogradu.

U jednom trenutku sam ih pitala da li bar neko od njih sa svog telefona može da pozove makar mog oca, jer ja svojim roditeljima imam takav odnos da smo u kontaktu stalno, dakle, samo da otac zna gde sam. Rekli su mi, kad stignemo. Tek u policijskoj stanici u Beogradu, nakon izjave, a prošli su sati, moj otac je saznao gde sam. Pre toga, krenuo je da me traži po policijskim stanicama u Nišu i u jednom trenutku mu je rečeno da je najbolje da se pokrene postupak da se vodim kao NN lice. Sa druge strane sestra me je tražila po stanicama u Beogradu – priča Suzana.

Potvrđuje da je u Beogradu 23. maja oborila kontejner, a pojašnjava i kako je do toga došlo.

Kada su studenti rekli da je protest na Slaviji završen i pozdravili nas, kao i mi njih, ja sam krenula tamo gde i najveći deo ljudi sa skupa. Krenuli su neredi, mi smo se zatekli tamo. Ne znam kako da nazovem to što se dešavalo u žaru borbe, ali ljudi su krenuli da guraju kontejnere i kante, a ja zajedno sa njima. Ne smatram da je to lepo i kulturno. Sigurno ne bih sada, usred našeg razgovora, otišla i prevrnula kontejner iz čista mira. U tom trenutku, taj kontejner je mogao samo da nam pomogne da se zaštitimo jer je tu bilo raznih ljudi, ne samo policije. Imamo snimak čoveka u beloj majici koji gura trudnu ženu. Neki pitaju šta će trudna žena na protestu. Ja im odgovaram – ta trudna žena, koja još nije rodila to dete, daće Bog da ga rodi, već sada se plaši za budućnost tog istog deteta. Zato je tu. Svi ostali, neutralci, stidite se – poručuje Suzana.

Ističe da će nastaviti da se bori protiv nepravde, poručuje i da “nije kukavica” i dodaje da joj stajanje pred kordonom policije u punoj opremi nikada nije bilo teško “jer je uvek znala zašto tu stoji”

Saru i Valentinu Firić im nikada neću oprostiti. Neću nikoga od nastradalih, ali Saru i Valentinu, koje su tek došle na ovaj svet, kao i njihovog dedu Đorđa, nikada neću oprostiti, po cenu i svog života – navodi ona.

Smatra da se ne izdvaja od ostalih žena koje učestvuju na protestima i veruje da je svaka od njih simbol požrtvovanosti i hrabrosti.

Osim toga što radi kao fitnes trener, Suzana ima svoju humanitarnu fondaciju, a posle požara koji su prošle godine zahvatili sela u Topličkom okrugu pomagala je meštanima. Često pomaže i bolesnim ljudima u drugim selima na jugu Srbije.

Ja sam posle požara u Topličkom okrugu otvorila svoju Fondaciju ‘Počnimo zajedno iz početka’. Ne postoji ništa važnije nego pomoći čoveku u nevolji. To su sitna humana dela, ali su za one kojima je pomoć potrebna ona i te kako krupna – zaključuje Suzana.

Podsetimo, ona se tereti za remećenje javnog reda i mira i juče joj je izrečena kazna u iznosu od 90.000 dinara.

Suzana Jović je redovno na protestima, a javnosti je postala poznata kada je fotografisana u crvenoj trenerici u kojoj je stajala sama pred kordonom policije u punoj opremi u Beogradu.